v.d. glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a
Osnovni podaci: Rođen je 13. avgusta 1956. u Zemunu. Oženjen Dušicom, otac Jovane i Bojana.
Obrazovanje: Maturirao u Prvoj zemunskoj gimnaziji 1975, diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smer novinarstvo 1980; završio je specijalizaciju na Svetskom institutu za novinarstvo u Minesoti (1991).
Kako ga kolege zovu: Neša, Svileni, Mišelin.
Karijera: Novinarstvom se počeo baviti 1980. u najtiražnijem i tada najuticajnijem dnevnom listu „Večernje novosti“. Posle prakse u gradskoj rubrici, postaje dopisnik iz Titovog Užica. Nakon dve godine vraća se u Beograd kao novinar komentator. Zbog neslaganja sa uređivačkom politikom „Večernjih novosti“, 1990. prelazi u nedeljnik „Vreme“, gde je radio do odlaska na RTS. Stefanović kaže da je tu funkciju prihvatio „na određeno vreme“, u nameri da poboljša informativni program. Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Koautor je (sa Đurom Bilbijom i Jovanom Kesarom) knjige Geneza maspoka u Hrvatskoj (1990).
Tokom karijere postao je prepoznatljiv po studioznom, analitičkom pristupu temama kojima se bavio, te ekspertskim poznavanjem prilika u političkim partijama a pogotovo SPS-u. Intervjuisao je gotovo sve političke prvake u Srbiji i Crnoj Gori gde su do izražaja došli njegova temeljita pripremljenost i minuciozno vladanje činjenicama. Takve su i njegove reportaže iz Makedonije u vreme sukoba 2001. Stefanovićeve analize političkih prilika u regionu korišćene su u analitičkim službama države i političkih partija.
U poslednje vreme Stefanović se specijalizovao za haške teme, posebno za suđenje Miloševiću. Njegovim haškim izveštavanjem jednako su nezadovoljni i haški prijatelji i sledbenici Slobodana Miloševića. Tokom 2002. na stranicama nedeljnika „Vreme“ kritikovan je zbog „pristrasnog i netačnog“ izveštavanja. Stefanović je kritičarima odgovorio da bi „haški izveštači morali da imaju pravo da u svom poslu ostave i izvesnu marginu za nešto drugačije viđenje od bilo kog aktivnog učesnika u ovim procesima“.
Politički angažman: Obavljao je dužnost sekretara OO SKS-a u „Večernjim novostima“. Bežeći od mobilizacije, 1991. šest meseci provodi u SAD što koristi za stručno usavršavanje (tekstovi su mu objavljivani u „Vašington postu“). Inicijator kampanje za oslobađanje generala Vladimira Trifunovića.
Po čemu je poznat: Kao jedini jugoslovenski izveštač iz Istočnog Berlina 1989. u vreme pada Berlinskog zida.
Po čemu je još poznat: Po dugačkim tekstovima i otporu prema njihovim skraćivanjima. U „Večernjim novostima“ je, na primer, nagovorio tehničkog urednika da smanji širinu margine kako bi njegov izveštaj mogao biti objavljen bez skraćivanja.
Zašto insistira na srednjem slovu: Često ga mešaju sa kolegama i imenjacima i prezimenjacima.
Šta je rekao nakon imenovanja za glodura RTS–a: „Moj cilj je da, ako mogu, nastavim sa poboljšanjima u informativnom programu, a mislim da je Gordana Suša tu već uradila dobar posao. Moja je namera da u informativnom sadržaju nacionalne televizije, u meri u kojoj to dozvoljava elektronski medij, probam da dodam ono što sam radio svih ovih godina u ‘Vremenu’“, rekao je Stefanović i dodao da će na nacionalnoj televiziji podsticati istraživačko novinarstvo. Političarima u Srbiji poručio je da mogu da računaju na fer i uravnoteženo izveštavanje.
„Nemam potpun uvid, ali mislim da Redakciji nedostaju novinarska pojačanja. Pokušaću, stoga, da dovedem neke afirmisane novinare iz drugih redakcija koji ne moraju da budu iz elektronskih medija. Jedan od prvih utisaka je da ima previše urednika.“
Najdraži tekst: Vreme uživanja posvećeno porodičnoj mački Kjari.
Nagrade: Nagrada „Večernjih novosti“ 1986. i „Jug Grizelj“ za 2001. „Opus ovog autora spaja istraživanje, intervju, analizu i redak reporterski dar kojim se ne razbacuje, već ga podređuje činjenicama i osvetljavanju produbljene istine, bez euforije i površnih dramatizacija“, konstatovao je žiri koji je Stefanoviću dodelio Nagradu „Jug Grizelj“.
Hobi: Košarka i fudbal.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
