Nema dogovora sa SNS-om

Prema istraživanjima javnog mnjenja na temu beogradskih izbora, uspeh grupe građana okupljene oko Aleksandra Šapića, aktuelnog predsednika opštine Novi Beograd, od početka je proglašavan „šokom“ ili barem „iznenađenjem“. U izveštajima o početnim rejtinzima Šapić kao gradonačelnik zauzimao je prvo mesto ispod ubedljivo vodećeg SNS-a, da bi se posle kandidature Dragana Đilasa pomerio na mesto iza njega. Videvši u tome uvek zahvalnu poziciju „tasa na vagi“, javnost je u svakoj Šapićevoj reči tražila i najmanji znak političkog opredeljenja, na jednu ili na drugu stranu, ka vlasti ili ka opoziciji. On sam, nekada funkcioner Demokratske stranke, a sada široko prihvaćen od novobeogradskih glasača, više je ostavljao utisak apolitičnog i veštog taktičara. No, budući da bi zaista mogao imati ulogu „tasa na vagi“, Šapićeva odluka o saradnji ili nesaradnji sa određenim strankama, pogotovo ako je reč o vladajućoj, mogla bi uticati na sam ishod izbora.

„VREME„: Samim nazivom, „Aleksandar Šapić – gradonačelnik„, vaša lista kao da ne ostavlja prostora za nešto drugo. Jednom ste izjavili da vas druge funkcije zapravo i ne zanimaju. Šta vam je toliko primamljivo u lokalnoj vlasti odnosno poziciji gradonačelnika?

ALEKSANDAR ŠAPIĆ: U ovom poslu sam od 2009, već osam-devet godina, i niko od potencijalnih kandidata koji će izaći na ove izbore nema toliko iskustva u lokalnoj politici. Niko od njih nema toliko godina kontinuiranog bavljenja lokalnom politikom i lokalnom samoupravom. Bio sam tri godine pomoćnik gradonačelnika i još skoro šest godina predsednik najmnogoljudnije opštine u Srbiji. Kada sve to uzmemo u obzir, logično mi je da posle osam, devet godina i, posle reizbora na Novom Beogradu, imam ambiciju da se popnem na viši nivo. Osim toga, zaista više i ne mogu da ispunim očekivanja ljudi, jer su nadležnosti i ingerencije koje imam kao predsednik opštine jako limitirane u današnjim uslovima, po današnjem statutu grada, ali ne samo današnjem nego i ranije, samo što su sada sve manje i manje. Daleko je logičnija moja kandidatura nego bilo čija druga, ako ćemo tako da posmatramo, jer posle toliko godina u ovom poslu, najprirodnije je da nastavim tim putem bavljenja lokalnom samoupravom i kandidujem se za gradonačelnika. Druga je stvar što je danas politička atmosfera u Srbiji „daj šta daš“, danas si ministar jedne oblasti, sutra druge, a prekosutra treće.

Vašu kandidaturu prate i medijske prozivke, najave istraga i hapšenja, obijanje prostorija pod vašim imenom… Ko stoji iza svega toga?

Nemam dokaz da bih bilo koga proglasio krivcem za te stvari, samo imam osnovane sumnje.

Koje ne možete javno da iznesete?

Onda bih bio isti kao i oni koji to sve rade. Međutim, postoji daleko veći pritisak nego onaj za koji javnost zna. Policija je već godinu dana kod nas u opštini i to od onog momenta kad sam javno rekao da ću da se kandidujem za gradonačelnika. Budžetska inspekcija je radila ovde šest-sedam meseci, a ne postoji nijedna budžetska kontrola koja traje toliko dugo. Budžetska inspekcija nam je ušla pre sedam dana ponovo. Pre toga, godinu dana nam je dolazio redovni državni revizor. Dobili smo izveštaj budžetske inspekcije kucan na 900 strana, pazite 900 strana za jednu gradsku opštinu, po kome nijedna stvar ovde, navodno, nije dobro urađena. Taj izveštaj je u celosti predat policiji u elektronskoj formi, a nama je dat u štampanoj, pri čemu smo imali zakonski rok od pet dana da damo zamerke. Ni fizički nismo mogli da odgovorimo na štampanih 900 strana u tom roku. Nakon toga, policija godinu dana ide po svakoj tački izveštaja budžetske, jer svaka tačka kaže da ništa nije u redu i onda policija sve to mora da ispita jedno po jedno. Pritisak je ovde strahovit i ja o tome nikad nisam govorio. Ni sad ne bih govorio da vi ne pitate, jer bih onda upao u to stanje „žalopojki“ i „kukanja“, a to, prvo, nije moj stil, a drugo, tabloidni mediji jedva čekaju takve situacije da od njih naprave sprdnju i na sve načine ih obesmisle.

Ide se čak dotle da se na naslovnim stranama tabloida objavljuju neke besmislene privatne krivične prijave protiv mene. Institucionalnih zasad nema, mada me ništa u budućnosti ne bi čudilo.

Do skora ste imali stav o tome da posle ovih izbora želite da budete gradonačelnik, bez obzira na to koja vas strana bude podržala?

Voleo bih da nađete takvu moju izjavu. To je interpretacija i to pogrešna.

Dobro, kako ste tačno rekli?

Rekao sam – razgovaraću sa svima, jer ko se bavi ovim poslom a nije spreman da razgovara, bolje da se njim i ne bavi. Imaću svoj plan za Beograd i logično je da ću razgovorom pokušati da vidim s kim bih o njemu mogao da nađem zajednički jezik. Što ne znači i da ću se s njim i dogovoriti po svaku cenu. Takođe, rekao sam i to da postoje pojedinci sa kojima ni cveće ne bih sadio, a kamoli vodio Beograd. To su dve moje jako eksplicitne izjave. I treća najvažnija, koju niko do sada nije izjavio jeste da neću učestvovati u političkoj trgovini. A to znači, ako uđem u skupštinu grada, a ne budem u prilici da vodim Beograd, da neću pristati na političku trgovinu da dobijam javna preduzeća, funkcije, samo zarad participacije u vlasti. To nijedna stranka, pokret ili organizacija nije izjavila do dana današnjeg, četiri nedelje pred izbore. I to nikome ne smeta, što su svi spremni na trgovinu, a ujedno svi ponavljaju da imaju najbolje kandidate za gradonačelnika. Znate li da postoje stranke koje decenijama glođu vlast time što nikad nisu preuzele neku odgovorniju funkciju? Ali ni to nikome ne smeta. Zato smetam ja koji kažem da neću odustati od svojih stavova, kao što neću odustati ni od stava: ili ću dobiti priliku da vodim Beograd i dogovoriti se s nekima da u tome zajedno učestvujemo, ili neću učestvovati u gradskoj vlasti i neću koristiti beneficije koje obezbeđuje participacija u vlasti ukoliko vaši odbornici podignu ruku da neko drugi postane prvi čovek prestonice.

Dogovorićete se samo s nekima?

Osim pojedinaca, u međuvremenu su se pojavile sad već i stranke s kojima takođe ne bih sarađivao.

Možete li bar njih da navedete?

Mogu. Do sada su, kako sam rekao, postojali pojedinci, kao na primer, kada mi gradonačelnik pošalje budžetsku, koja se ponaša van svih svojih nadležnosti i maltretira sve zaposlene u opštini, pa mi neko pošalje policiju, pa neki pojedinci koji o meni govore laži i neistine, a usput me brutalno vređaju, ali to su sve bili pojedinci. A onda su se oglasile i organizacije, to jest stranke i zauzele zvaničan stav, pre svega Srpska napredna stranka. Poslednjih par meseci ova stranka izdaje svoja zvanična saopštenja u kojima se ponaša jednako kao i ti pojedinci. Ukoliko ja zagovaram tezu da nema govora mržnje, da onaj ko vam je politički protivnik ne znači da treba da vam bude i neprijatelj, onda ne mogu da prihvatim da sutra upravljam gradom zajedno sa ljudima koji se prema meni ponašaju sasvim suprotno. Time ostavljam utisak da pristajem na to da budem jedna obična politička krpa, s kojom svako može da radi šta hoće, a sve to samo zarad političke funkcije. E, bojim se da su me tu loše procenili.

Šta piše u tim zvaničnim saopštenjima SNS?

Svaka dva dana izlaze saopštenja kako SNS-a, tako i njenih najviših funkcionera, koja govore da sam najgori pljačkaš, hohštapler, siledžija, batinaš i ni sam ne znam više kakve sve vrste najprostačkijih uvreda iznose, koje nijedan iole pristojan i dostojanstven čovek istrpeo ne bi. Radi se o ljudima koji promovišu tu vrstu ponašanja koju čine klevete, mržnja, optužbe, najgnusnija vređanja… Ne govorim o tabloidima, to je posebna priča, niti o bilo čemu što može biti sumnja, ne govorim ni o lecima gde se ja vređam a koji nisu potpisani, ni o tome kad neko obije prostorije u nekoj zgradi pa potpiše mene, ne govorim ni o lažnim sajtovima koji su govorili najgnusnije laži o meni, ne govorim, dakle, o tome: jer to se, kao, ne zna ko je. Govorim o onome ispod čega su se ljudi jasno potpisali i rekli: to smo mi, SNS, mi kažemo da je Šapić pljačkaš, hohštapler, dripac, siledžija…

Zašto vam je to tek sad zasmetalo?

Do pre par meseci zaista sam verovao da pred ove izbore treba da pričamo o lokalnim, infrastrukturnim, socijalnim problemima, o onome što je Beogradu neophodno. Međutim, ovde se priča podigla na potpuno drugi nivo, imamo pljačkaše i nepljačkaše. Dobre i loše. A takva priča mnogima ide u korist, i ne samo jednoj strani. Pokušao sam jasno da kažem – da želim, što se tiče grada Beograda kao i Novog Beograda, da pričam o lokalnim temama i problemima, da razgovaram sa svim ljudima koji žele sa mnom da razgovaraju, pa da vidimo da li ćemo se dogovoriti. To je bio moj stav. U međuvremenu su određene organizacije to jest stranke odlučile da im je to potpuno nevažno i da im je najvažnije kako će nekoga da okvalifikuju.

Da li je nesaradnja sa SNS vaša konačna odluka, naročito posle izbora?

Moja konačna odluka je da nakon ovih izbora, ukoliko postanemo deo gradske skupštine, imamo komunikaciju sa svima, jer je to naša obaveza u ime građana, bili vlast ili opozicija, ali nakon svega što se dešavalo proteklih par meseci, više ne postoji ni jedan posto šanse da sa SNS možemo da napravimo bilo kakav dogovor oko zajedničkog upravljanja Beogradom. Mogu da budem „sveti Petar“, ne gradonačelnik, tu dogovora više nema. A dogovora nema jer sve ono za šta se mi zalažemo, suprotno je od onoga kako se oni ponašaju.

Odavno niste član DS, u javnim nastupima ne priklanjate se nijednoj političkoj opciji. Otkuda onda tolika povika na vas od vladajuće strukture?

To je pitanje za njih, ne za mene. Još pre novobeogradskih izbora sam rekao da ću se, ako dobijem poverenje Novobeograđana da nastavim da vodim opštinu, nakon toga kandidovati za gradonačelnika. Pa sam to ponovio nakon pobede na Novom Beogradu, samo što me niko nije slušao. Isto kao što sam rekao da nikad više neću pristupiti nijednoj političkoj organizaciji. Isto kao što sam rekao da ću razgovarati sa svima, ali neću pristati na ucene, naredbe, pa ni tad me niko nije slušao. Jedino su vikali, on je Đilasov, on je Vučićev, on je Tadićev… Ovde stalno ljudi pokušavaju da vas ubace u neki već viđen kalup, formu koja već postoji. E, sad, došli smo do toga da ja ne upadam ni u jednu formu, pa sam sve žive iznervirao. Kao kad sam rekao da ću ili dobiti šansu da vodim Beograd ili neću biti ni na jednoj drugoj funkciji u gradu.

Isključivi ste u tome da vi treba da budete gradonačelnik?

Ne znam samo da li se ostali kandidati kandiduju da budu gradski sekretari za komunalno stambeno ili dečiju zaštitu ili i oni žele da budu gradonačelnici? Jedina je razlika što ja to otvoreno kažem, a svi drugi kalkulišu. Obratite pažnju, ja nikoga ne uslovljavam, samo, to vam je isto kao kada biste otišli na sportsko takmičenje i rekli: ja se takmičim, ali iako ispadnem u grupi, a date mi da posle sedim na klupi, ja ću ostati sa vama. Nikad nisam voleo da sedim na klupi. Isto je i ovde, što se mene tiče. Sa druge strane, otvoreno kažem: ko god bude vodio Beograd, pa i taj SNS, želim da u tome imaju više uspeha nego do sada, jer ja drugi grad nemam, a svom rodnom gradu samo dobro mogu da želim, bez obzira ko ga vodio.

Zbog toga što kažete da nećete ići sa SNS–om, očekujete li eskalaciju pritisaka i još prljaviju kampanju prema vama?

Ne znam, ne želim uopšte o tome da razmišljam. Što se mene tiče, ne plašim se ničijih pretnji, čak ni konkretnih poteza na tu temu. Sigurno je da ja neću odustati od svojih životnih načela, ljudskih uverenja, da ću se ponašati prema svima pristojno i kulturno, ali da neću dozvoliti da se sa onima koji me omalovažavaju i kleveću sutra bilo šta dogovaram. Kafansko i uličarsko ponašanje je za kafanu i ulicu i pravila koja tamo vladaju ne smemo da primenjujemo u javnom životu, naročito dok smo na ovako odgovornim mestima. Duboko verujem u to da ni glasači SNS ne odobravaju takvu kampanju, u stvari, potpuno sam siguran u to.

Imate li političku podršku od bilo koga iz redova opozicije?

Ni sa kim nisam razgovarao, niti ću razgovarati pre izbora. Drugo, jedan od retkih sam, ako ne i jedini, koji ima realne šanse da uđe u gradsku skupštinu, a da samostalno izlazi na ove izbore, bez ikakve koalicije iza sebe.

Možete li da objasnite svoju listu od samo 48 odbornika, od mogućih 110?

U odbornike danas svi stavljaju sportiste, glumce, ljude koji će podnositi ostavke, što je zloupotreba glasača. Pritom se za te odbornike i ne glasa. Hoćete li na biračkom mestu videti spisak odbornika? Nećete. Pa, što lažemo onda ljude da se glasa za odbornike?

Kada izađete na lokalne izbore bilo gde u Evropi ili regionu, imate dve liste. Na jednoj je spisak kandidata za gradonačelnika, a na drugoj spisak odbornika za koje ćete glasati. To se zove glasanje za odbornike. U Beogradu ne postoji glasanje za odbornike, to je laž. Postoji glasanje za listu gde vi znate samo nosioca liste i nemate pojma ko je na listi. Druga manipulacija je laž kako su odbornici ljudi koji će da vode Beograd. U 99 odsto slučajeva nisu. To su ljudi koji dođu na listu, kasnije podnose ostavke, čak slušam ljude koji kažu – ja ću na listu, pa ću posle da izađem, a i dalje ću da se bavim kulturom, medicinom, sportom. Čemu onda lista?

Moji odbornici će da ostanu na listi bez obzira na to bili vlast ili opozicija. Neće podnositi ostavke i neće biti na izvršnim funkcijama u Beogradu. Isto kao što je sada na Novom Beogradu. Optužuju me za nepotizam. Odbornik Skupštine grada i opštine Novi Beograd nema nikakvu privilegiju niti povlasticu, nikakvu. Niko, slovima, niko nije dobio nijednu izvršnu funkciju. Kažu, on je postavio svoju familiju, rođake. Gde? Na listu odbornika da mi čuvaju glasove, da ne bi bili svi sutra preletačevići. Pošto je to glavna sportska disciplina u Srbiji u poslednjih 20 godina. Izlažem te ljude velikim pritiscima i blaćenjima za 2000 dinara po skupštini ovde ili 10.000 dinara mesečno u gradu Beogradu. To su sve privilegije koje će imati moji odbornici. Tim ljudi je nešto drugo, to su ljudi koji sa mnom vode Novi Beograd, koji imaju iskustvo i koji će biti predstavljeni za desetak dana.

Zašto samo 48?

Niko nikad nije uzeo 110 odbornika. Niko nikad nije uzeo ni više od 56, osim SNS 2014. godine. Objektivan sam, realan čovek, znam da ne mogu da uzmem ni 56. Moj interes je bio da budem što bolje plasiran u predaji liste. Ali prvog dana nijedan notar nije hteo da nam dođe, drugog dana su nam jedva došli. Čim smo skupili dovoljan broj potpisa i prešli četrdesetak odbornika, mi smo predali listu.

Pod uslovom da i posle izbora ostane kako jeste, gradonačelnik iz redova SNS, a vi predsednik opštine Novi Beograd, kako vidite vašu saradnju?

Isto kao i do sada – ne sarađujemo, iako mislim da je naša obaveza prema građanima da bude suprotno. Mi ne smemo tu da mešamo stranačke animozitete. Više puta sam ponovio da ne postoji nijedan projekat koji je u interesu građana Novog Beograda u kom neću učestvovati zajedno s Gradom ko god ga bude vodio. Nemam pravo da ne učestvujem u tome.

Mnogi u vašem uspehu kod građana Novog Beograda vide populizam ili marketing. Najčešće se navode primeri raznih povlastica, popusta za bazene, besplatnih časova, kao način da pridobijete birače.

Moguće. Ako su razni popusti i besplatni programi marketing, onda da. Ali mislim da popust i dalje ostaje popust, da besplatno i dalje ostaje besplatno. Ne želim uopšte da tumačim sebe i da tumačim koji je razlog mog uspeha kod Novobeograđana. Pa čak i ako sam uspeo da omađijam Novobeograđane, znači da sam dobar s magijom. Ali, ja ih nisam omađijao. Nisam nikad imao velika obećanja, sve što smo ovde radili je istinski i mislim da je to tajna našeg uspeha. Na kraju krajeva, prošetajte Novim Beogradom pa pitajte ljude da vam sami kažu.

Postoje li i neki drugi, strukturalni problemi Novog Beograda koje niste rešili?

Postoje. Znate li koliki je budžet opštine Novi Beograd? Iznosi 0,6 odsto budžeta grada, a na Novom Beogradu živi petina građana Beograda. Od tih 0,6 odsto više od pola odlazi na stalne troškove. Kad bi se podelio novac koji mi imamo po broju stanovnika, mogao bih svakom Novobeograđaninu da kupim po čokoladu za celu godinu. Ako neko misli da od toga mogu da uradim neke velike stvari, onda u redu, ali ja mislim da ne mogu. U okviru nadležnosti, ingerencija i ovlašćenja koje imam kao predsednik opštine, iscedio sam svaku kap iz drenovine i uspeo da vratim građanima toliko koliko sam mogao da učinim za njih. Mnogo dobrih stvari bilo je na Novom Beogradu i pre mene, ali mnogih i nije. Nije bilo parkova koje smo sredili, igrališta, terena, nije bilo ne samo besplatnih programa nego raznih povlastica i privilegija koje smo obezbedili Novobeograđanima. Zato se i kandidujem za nivo grada. Jer, rekao sam već, očekivanja od mene su sad daleko veća. Ne zameram ljudima što ne razumeju statut grada, ingerencije i nadležnosti, nisam ih ni ja pre 10 godina znao. Zameram onima što odlučuju o tome i drže ljude u zabludi. Više sam za potpunu centralizaciju nego za ovu lažnu decentralizaciju. Imamo predsednike 17 opština kojima se jasno kaže: ako niste u vertikali sa gradskom i republičkom vlašću, ne možete ništa da uradite. A to što je budžet svih 17 opština manji od 10 odsto budžeta grada, tek je posebna priča.

Zašto onda pričamo o tome ima li većih problema? Ima, samo što ja njih ne mogu da rešim, njih rešava gradonačelnik, gradska uprava. Novi Beograd je prljav, slabo se čisti, ali mi čak po statutu nemamo pravo ni da oformimo naše malo komunalno preduzeće koje će da prazni, recimo, samo đubrijere. Mnogi danas varaju narod govoreći kako ja radim stvari koje su marketing, a ne radim velike i ozbiljne stvari. Neka mi kažu koju sam veliku i ozbiljnu stvar mogao da uradim a nisam, i gde sam prevario građane time što sam im omogućio da imaju raznorazne povlastice u svakodnevnom životu.

Kada sve to sada uporedite sa politikom iz vremena prethodne vlasti?

Budžet je bio sličan, ali je razlika u tome što su nam gradska preduzeća više pomagala. Od kada DS nije na vlasti, imamo samo budžet, i to nam je što nam je. Imamo velike opstrukcije u sprovođenju nekih papiroloških stvari, na primer, ne možemo više da dobijemo papire za rekonstrukciju nijednog parka. Jer po statutu grada, parkove sređuje Gradsko zelenilo. Da bi gradska opština sredila park, ona mora da traži jako mnogo dozvola od Gradskog sekretarijata za komunalno i stambeno, a mi od njih više ništa ne možemo da dobijemo.

I druge opštine su u sličnom položaju?

Svi su uvezani sa vlasti SNS. Od toga sve zavisi. Evo, na primer, u poslednja dva rebalansa budžeta Grada, jedino je Novi Beograd dobio nula dinara.

Na sajtu fondacije za pomoć obolelima „Budi human“ nedavno je izvršen hakerski napad. Da li se to prvi put sada dogodilo?

Prvi put. Za prethodnih pet godina nikada. Fondacija je, inače, pojedinima postala zanimljiva tek pre par meseci, a ranije je niko nije dirao. Ne da je nije dirao, nego nikoga nije zanimalo šta radimo. Nekoliko puta sam već rekao, ko god ima bilo kakve sumnje u rad te fondacije, da li se tamo zloupotrebljava novac, gde on završava, neka ide odmah da prijavi nadležnim organima koji su dobrodošli da 24 časa kontrolišu svaki dinar koji je ikada ušao u fondaciju i iz nje izašao, ali da se vodi računa kad se fondacija javno napada, jer se time direktno ugrožava njen kredibilitet, a onda i životi više od 350 ljudi, pre svega dece, za koje se fondacija u ovom momentu bori. Na stranu što mi imamo takav model da možete i vi da kontrolišete spolja ako želite.

One kojima je fondacija zasmetala mesec i po dana pred izbore i koji to karakterišu kao moju kampanju i promociju, pozivam, naročito političare, da otvore po jednu humanitarnu fondaciju, da pomažu bolesnim ljudima i da se i oni tako reklamiraju. Svima bi bilo bolje. Ako je ovo bila moja dobra kampanja, neka krenu svi tako, pomagaćemo ljudima i to će nam biti reklama. Bolje da trošimo vreme, energiju i naš novac u pravljenje dobrih fondacija nego da reklame plaćamo marketinškim agencijama. To je moj poziv za sve buduće kampanje onima koji me za to optužuju.

Da li se i koliko razlikuje vaš koncept razvoja Beograda od današnjeg?

Beograd treba da se razvija shodno interesima Beograđana, njegova politika ne može da bude okrenuta ka stranim turistima, jer Beograđani nikad od turizma neće živeti. On nikad neće biti ni Prag, ni Barselona, ni Beč, ni Madrid, nikada, on mora da se razvija zbog Beograđana, a svi stranci i svi naši prijatelji su dobrodošli. Razvijati Beograd zbog stranih turista je vređanje Beograđana. I arhitektonski, i infrastrukturno, i urbanistički, i privredno, Beograd mora da se razvija u skladu sa našim objektivnim okolnostima. Ne možete da prenosite modele iz drugih velikih gradova, ni saobraćajna rešenja, niti ijedna druga. Da bismo imali čist grad, ne trebaju nam strani investitori zbog toga. Socijalne programe bih maksimalno povećao jer danas su skoro, manje ili više, svi socijalni slučajevi, jer retko koja porodica ima onoliko koliko joj je potrebno. Ovima što kažu „Šapić jednako marketing“ poručujem – ne, ja samo taj novac vraćam građanima iz budžeta, da ga osete i u nečem konkretnijem. Mislim da sam za ovih osam godina dobro upoznao sistem Beograda, mehanizme kojima grad raspolaže kroz rukovođenje opštinom shodno mogućnostima i mislim da bih bio u stanju da uradim nešto što bi Beograđani mogli da primete. Puno tu stvari može da se uradi, ali pre svega politika Beograda treba da bude okrenuta Beograđanima, našim specifičnostima, našoj arhitekturi, našim komunalnim problemima, a ne zato što smo videli kako je nešto lepo u Barseloni.

Pred jedne izbore ste rekli da nećete ništa da obećavate i da čak i ne želite da ubeđujete građane da ste vi najbolji. Ostajete li i danas pri tome?

Ostajem. Neću da ih ubeđujem da sam najbolji, zato što građani na osnovu onoga što su videli, i prema svom osećaju, i sada i ranije, ako nisu stekli utisak da sam ja taj, bez obzira što sigurno nisam imao jednake uslove kao ostali, ne treba za mene da glasaju. Ne mogu čak ni da zamerim ljudima koji će biti prevareni, neka obrate pažnju. Ljudi će dobiti onoga za koga budu glasali. I voleo bih zaista da se lokalna politika odvoji od visoke i ako treba da se svađamo, da se svađamo oko lokalnih stvari, oko lokalnih problema da se dogovaramo, da nam nije glupo i da pohvalimo političkog protivnika ako je uradio nešto dobro. Pa, ja sam više puta pohvalio gradsku vlast da je dobro što su raščistili savsko priobalje. Druga je stvar da li bih se ja odlučio tamo za onu vrstu arhitekture, koja se po meni više uklapa u Novi Beograd, nego u stari deo grada. Da li bih napravio fontanu koja peva na Slaviji – ne bih. Ali, to ja tako mislim, ne znači da sam u pravu. Zato ne komentarišem SNS, građani imaju izbore: ako je SNS dobar, ljudi će opet glasati za njih. Ja tako ne bih, ali gde piše da sam ja u pravu.