Dve decenije Novog optimizma
Pokret Novi optimizam obeležio je prošlog četvrtka dve decenije postojanja i na svečanosti u beogradskom Dorćol Placu dodelio nagrade. Već tradicionalnu “Plaketu Dušan Mitrović” za dobar primer Novog optimizma zaslužila je nevladina organizacija Građanske inicijative, a novoustanovljenu nagradu “Veliko hvala” prvi je poneo naš kolega Teofil Pančić.
Kako stoji u obrazloženju nagrade koja se dodeljuje od 2009. godine, Građanske inicijative su dobar primer Novog optimizma jer “svojim radom već skoro tri decenije predstavljaju svetli primer borbe za građanske vrednosti, slobodu i ljudska prava u Srbiji”.
A “Veliko hvala” simbolizuje zahvalnost za posvećenost, istrajnost i podršku u stvaranju boljeg društva, i Novi optimizam izražava duboku zahvalnost novinaru i književnom kritičaru Teofilu Pančiću jer su “njegov rad, integritet i predanost vrednostima slobodnog i kritičkog mišljenja bili inspiracija mnogima”. Uz plaketu, Pančić je zaslužio i karikaturu Dušana Petričića, specijalno urađenu za ovu priliku.
Novi optimizam je pokrenut u Zrenjaninu 2004. godine, a osnivač i predvodnik Branislav Guta Grubački uz jubilej je promovisao i “Novi dogovor” o novim formatima borbe za promene i o budućnosti Srbije posle Vučića.
Koalicija za slobodu medija
Novinari su odlučili da zajedničkom akcijom podrže studente novinarstva i tako će u petak 20. decembra, od 11.52, stati na 15 minuta ispred njihovih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Kako je saopštila Koalicija za slobodu medija, novinari pružaju podršku i svim ostalim studentima u borbi za demokratiju, pravdu i slobodu govora u našem društvu.
“Iako bi trebalo da se nalazimo u amfitetrima podučavajući ih o značaju slobode govora, oni sada nama drže čas iz osnovnih postulata novinarstva – etike, hrabrosti i solidarnosti. Posle novosadske tragedije dokazuju nam da su sloboda medija i sloboda govora osnovni stubovi svakog demokratskog društva. Novinarstvo je jedna od ključnih grana koju pokušava da uzurpira ova vlast ne bi li lakše sprovodila svoju politiku. Iako i dalje postoje mnogi svetli primeri u našoj profesiji, oni su to u velikoj meri i uspeli. Ne uspevamo da dobijemo odgovore na pitanja koja postavljamo, a ko može da ih postavi to ne radi. Studenti sada postavljaju prava pitanja umesto nas i, u stilu vrsnih novinara, ne odustaju dok na njih ne dobiju odgovor”, kaže se u Proglasu Koalicije za slobodu medija i izražava uverenje da će se studenti ove silom naučene lekcije pridržavati i sutra, kada budu obavljali svoju profesiju.
Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, NDNV, NUNS, Lokal Pres, Fondacija Slavko Ćuruvija i sindikat “Nezavisnost”, a proglasu se pridružio i ANEM.
Sindikati o novim poskupljenjima
Udruženi sindikati Srbije “Sloga” traže hitan izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije o napretku postupka pokrenutog 10. oktobra protiv četiri velika trgovinska lanca, koja su se, kako se pretpostavlja, dogovarala oko cena na tržištu. Sindikalisti smatraju da su nova poskupljenja osnovnih namirnica praktično poništila zakonsko povećanje minimalne zarade, koje stiže od januara.
“Ovaj zahtev smatramo izuzetno hitnim i važnim, posebno u svetlu značajnog povećanja cena osnovnih životnih namirnica uoči novogodišnjih i božićnih praznika. Umesto sniženja, kako je to uobičajeno u Evropskoj uniji i okruženju, suočavamo se sa neopravdanim poskupljenjima koja direktno pogađaju standard većine građana”, kaže se u saopštenju sindikata “Sloga” i zaključuje da “građani, koji već trpe konstantan inflatorni pritisak i plaćaju najskuplje osnovne životne namirnice u Evropi i okruženju, imaju pravo da znaju dokle se stiglo sa ovim postupkom i zašto konkretne mere nisu preduzete.”
Anketa RSZ o potrošnji domaćinstva, na koju podseća “Politika”, pokazuje da su domaćinstva u Srbiji prošle godine u proseku mesečno trošila ukupno 88244 dinara, od čega je najviše novca odlazilo na hranu i piće – 32416 dinara.
Novorođenče u kontejneru
Beba pronađena u ponedeljak u selu Malošište kod Doljevca u dobrom je stanju i o njoj brinu na Klinici za pedijatriju u Nišu. Tek rođenu devojčicu pronašao je Bojan Zlatković i potom obavestio policiju, a ubrzo je došla i ekipa doljevačkog Doma zdravlja.
“Nisam mogao da je dohvatim pošto je prazan kontejner i onda sam zaustavio kola da mi neko pomogne da oborimo kontejner. Uzeo sam bebu i stavio u jaknu i uneo u prodavnicu. Kad sam video da je u redu, bilo mi je mnogo lakše. U prvim momentima sam bio potresen baš i fokusiran sam bio samo na to da dete bude okej”, ispričao je za RTS Zlatković, ispostaviće se komšija majke koja je ostavila bebu.
Dvadesetdvogodišnja devojka živi u kući sa roditeljima, koji, po tvrdnji oca, nisu znali da im je ćerka trudna. Ona je pod nadzorom lekara na Klinici za ginekologiju u Nišu, a po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva biće podvrgnuta i psihijatrijskom pregledu. Njeno krivično delo okarakterisano je kao ubistvo deteta pri porođaju u pokušaju.
Po zakonskom postupku brigu o detetu uskoro će preuzeti hraniteljska porodica obučena za prihvat beba.
Biznis klub KK Partizan
Dva naša najveća košarkaška kluba opstaju poslednjih godina na jakoj evropskoj sceni zahvaljujući velikoj pomoći države preko ministarstava, javnih preduzeća i povezanih kompanija, ali je Partizan očigledno na dobrom putu da za nekoliko godina postane samoodrživ.
Predsednik Ostoja Mijailović je prošle nedelje saopštio da je klub izmirio sav poreski dug, koji je iznosio preko 800 miliona dinara, kao i dugove za plate koji su zatečeni pre sedam godina. U tekućoj sezoni će preko 50 odsto predviđenih troškova (24,4 miliona evra) biti pokriveno sopstvenim prihodima (karte, članarine, obeštećenja, Evroliga…), iz sponzorstava će biti namireno preko 27 odsto, a država će donacijama pokriti preostalih skoro 22 odsto.
A da bi se finansijska konstrukcija za naredne godine ojačala, pokrenut je i Biznis klub Partizana, pa je prošle nedelje održana i prva konferencija, “začinjena” zajedničkim praćenjem prenosa Partizanovog gostovanja (i pobede) u Berlinu. Uz predsednika Mijailovića, na panelu “Sport i biznis” govorili su i prof. dr Marko Mijić, dekan Fakulteta organizacionih nauka, Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Addiko banke i član uprave kluba, te Žarko Paspalj, proslavljeni košarkaški as.
Članovi Biznis kluba imaće brojne privilegije, počev od putovanja sa klubom, a u planu je da sa sadašnjih 60 broj članova sledeće godine naraste na nekoliko stotina.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
