Pokret Novi optimizam obeležio je prošlog četvrtka dve decenije postojanja i na svečanosti u beogradskom Dorćol Placu dodelio nagrade. Već tradicionalnu “Plaketu Dušan Mitrović” za dobar primer Novog optimizma zaslužila je nevladina organizacija Građanske inicijative, a novoustanovljenu nagradu “Veliko hvala” prvi je poneo naš kolega Teofil Pančić.
Kako stoji u obrazloženju nagrade koja se dodeljuje od 2009. godine, Građanske inicijative su dobar primer Novog optimizma jer “svojim radom već skoro tri decenije predstavljaju svetli primer borbe za građanske vrednosti, slobodu i ljudska prava u Srbiji”.
A “Veliko hvala” simbolizuje zahvalnost za posvećenost, istrajnost i podršku u stvaranju boljeg društva, i Novi optimizam izražava duboku zahvalnost novinaru i književnom kritičaru Teofilu Pančiću jer su “njegov rad, integritet i predanost vrednostima slobodnog i kritičkog mišljenja bili inspiracija mnogima”. Uz plaketu, Pančić je zaslužio i karikaturu Dušana Petričića, specijalno urađenu za ovu priliku.
Novi optimizam je pokrenut u Zrenjaninu 2004. godine, a osnivač i predvodnik Branislav Guta Grubački uz jubilej je promovisao i “Novi dogovor” o novim formatima borbe za promene i o budućnosti Srbije posle Vučića.
Koalicija za slobodu medija
Novinarska podrška studentima
Novinari su odlučili da zajedničkom akcijom podrže studente novinarstva i tako će u petak 20. decembra, od 11.52, stati na 15 minuta ispred njihovih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Kako je saopštila Koalicija za slobodu medija, novinari pružaju podršku i svim ostalim studentima u borbi za demokratiju, pravdu i slobodu govora u našem društvu.
“Iako bi trebalo da se nalazimo u amfitetrima podučavajući ih o značaju slobode govora, oni sada nama drže čas iz osnovnih postulata novinarstva – etike, hrabrosti i solidarnosti. Posle novosadske tragedije dokazuju nam da su sloboda medija i sloboda govora osnovni stubovi svakog demokratskog društva. Novinarstvo je jedna od ključnih grana koju pokušava da uzurpira ova vlast ne bi li lakše sprovodila svoju politiku. Iako i dalje postoje mnogi svetli primeri u našoj profesiji, oni su to u velikoj meri i uspeli. Ne uspevamo da dobijemo odgovore na pitanja koja postavljamo, a ko može da ih postavi to ne radi. Studenti sada postavljaju prava pitanja umesto nas i, u stilu vrsnih novinara, ne odustaju dok na njih ne dobiju odgovor”, kaže se u Proglasu Koalicije za slobodu medija i izražava uverenje da će se studenti ove silom naučene lekcije pridržavati i sutra, kada budu obavljali svoju profesiju.
Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, NDNV, NUNS, Lokal Pres, Fondacija Slavko Ćuruvija i sindikat “Nezavisnost”, a proglasu se pridružio i ANEM.
foto: nenad mihajlović / tanjug…
Sindikati o novim poskupljenjima
Trgovinski lanci po starom
Udruženi sindikati Srbije “Sloga” traže hitan izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije o napretku postupka pokrenutog 10. oktobra protiv četiri velika trgovinska lanca, koja su se, kako se pretpostavlja, dogovarala oko cena na tržištu. Sindikalisti smatraju da su nova poskupljenja osnovnih namirnica praktično poništila zakonsko povećanje minimalne zarade, koje stiže od januara.
“Ovaj zahtev smatramo izuzetno hitnim i važnim, posebno u svetlu značajnog povećanja cena osnovnih životnih namirnica uoči novogodišnjih i božićnih praznika. Umesto sniženja, kako je to uobičajeno u Evropskoj uniji i okruženju, suočavamo se sa neopravdanim poskupljenjima koja direktno pogađaju standard većine građana”, kaže se u saopštenju sindikata “Sloga” i zaključuje da “građani, koji već trpe konstantan inflatorni pritisak i plaćaju najskuplje osnovne životne namirnice u Evropi i okruženju, imaju pravo da znaju dokle se stiglo sa ovim postupkom i zašto konkretne mere nisu preduzete.”
Anketa RSZ o potrošnji domaćinstva, na koju podseća “Politika”, pokazuje da su domaćinstva u Srbiji prošle godine u proseku mesečno trošila ukupno 88244 dinara, od čega je najviše novca odlazilo na hranu i piće – 32416 dinara.
Novorođenče u kontejneru
Beba dobro, majka na pregledima
Beba pronađena u ponedeljak u selu Malošište kod Doljevca u dobrom je stanju i o njoj brinu na Klinici za pedijatriju u Nišu. Tek rođenu devojčicu pronašao je Bojan Zlatković i potom obavestio policiju, a ubrzo je došla i ekipa doljevačkog Doma zdravlja.
“Nisam mogao da je dohvatim pošto je prazan kontejner i onda sam zaustavio kola da mi neko pomogne da oborimo kontejner. Uzeo sam bebu i stavio u jaknu i uneo u prodavnicu. Kad sam video da je u redu, bilo mi je mnogo lakše. U prvim momentima sam bio potresen baš i fokusiran sam bio samo na to da dete bude okej”, ispričao je za RTS Zlatković, ispostaviće se komšija majke koja je ostavila bebu.
Dvadesetdvogodišnja devojka živi u kući sa roditeljima, koji, po tvrdnji oca, nisu znali da im je ćerka trudna. Ona je pod nadzorom lekara na Klinici za ginekologiju u Nišu, a po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva biće podvrgnuta i psihijatrijskom pregledu. Njeno krivično delo okarakterisano je kao ubistvo deteta pri porođaju u pokušaju.
Po zakonskom postupku brigu o detetu uskoro će preuzeti hraniteljska porodica obučena za prihvat beba.
Biznis klub KK Partizan
Put ka samoodrživosti
foto: rade prelić / tanjug…
Dva naša najveća košarkaška kluba opstaju poslednjih godina na jakoj evropskoj sceni zahvaljujući velikoj pomoći države preko ministarstava, javnih preduzeća i povezanih kompanija, ali je Partizan očigledno na dobrom putu da za nekoliko godina postane samoodrživ.
Predsednik Ostoja Mijailović je prošle nedelje saopštio da je klub izmirio sav poreski dug, koji je iznosio preko 800 miliona dinara, kao i dugove za plate koji su zatečeni pre sedam godina. U tekućoj sezoni će preko 50 odsto predviđenih troškova (24,4 miliona evra) biti pokriveno sopstvenim prihodima (karte, članarine, obeštećenja, Evroliga…), iz sponzorstava će biti namireno preko 27 odsto, a država će donacijama pokriti preostalih skoro 22 odsto.
A da bi se finansijska konstrukcija za naredne godine ojačala, pokrenut je i Biznis klub Partizana, pa je prošle nedelje održana i prva konferencija, “začinjena” zajedničkim praćenjem prenosa Partizanovog gostovanja (i pobede) u Berlinu. Uz predsednika Mijailovića, na panelu “Sport i biznis” govorili su i prof. dr Marko Mijić, dekan Fakulteta organizacionih nauka, Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Addiko banke i član uprave kluba, te Žarko Paspalj, proslavljeni košarkaški as.
Članovi Biznis kluba imaće brojne privilegije, počev od putovanja sa klubom, a u planu je da sa sadašnjih 60 broj članova sledeće godine naraste na nekoliko stotina.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
