foto: predsedništvo srbije / dimitrije gollSPC i “strani plaćenici”
Informativna služba Srpske pravoslavne crkve (SPC) uputila je “dobronamernu poruku nedobronamernim medijima” u kojoj ih naziva stranim plaćenicima i optužuje da projektuju i kreiraju podele u crkvi.
Razlog za ovakvu reakciju vrha SPC-a bili su tekstovi dnevnih novina “Danas” i “Nova” i prilozi pojedinih televizija povodom pisma koje je Sinod uputio episkopima, u kome im se skreće pažnja da im je zabranjeno učešće u političkim nadmetanjima i davanje podrške strankama i kandidatima.
Javnost je kao prvoprozvanog prepoznala vladiku Grigorija, zbog nedavne javne podrške kandidaturi Vladete Jankovića u Beogradu, ali i ranijih kritičkih izjava o vlasti Aleksandra Vučića. Nezavisni mediji su skrenuli pažnju na pojavljivanje patrijarha Porfirija u predizbornom spotu vladajuće partije, a i činjenicu da su partijarh i mnogi episkopi stalni dekor u funkcionerskoj kampanji predsednika države i drugih javnih funkcionera.
To je očigledno razljutilo vrh SPC-a i usledilo je saopštenje nalik naprednjačkim, u kom se konstatuje da su neki “nedobronamerni mediji” pokušali da “reanimiraju klinički mrtav narativ o zlom i konzervativnom Svetom sinodu koji ugrožava ljudska, politička i građanska prava mladih, savremenih, lepih sveštenika”.
“Mi im, potpuno dobronamerno, skrećemo pažnju da je ovaj narativ, bez obzira na to šta od njih očekuju strani naručioci i finansijeri, mrtvorođenče i da moraju biti mnogo kreativniji da ne bi izgubili posao”, poručuju iz SPC-a i saopštenje zaključuju sa “sapienti sat”, što će reći – pametnome dosta.
Amin.
Kampanja zamenika
foto: printscreen
Pored Aleksandra Vučića, čijim imenom su nazvali sve svoje izborne liste, naprednjaci u predizbornoj kampanji ističu i vanstranačke ličnosti koje su kandidovali, počev od prvoplasiranih – neurohirurškinje dr Danice Grujičić, matematičara Stojana Radenovića, molekularne biološkinje Jelene Begović i glumca Laze Ristovskog, a za beogradske izbore fokus su stavili na novu naprednjačku zvezdu Aleksandra Šapića.
Prepoznatljivih lica vlasti nema u spotovima i na bilbordima, niti se bilo ko od njih samopromoviše, osim Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda i nedavno izabranog zamenika šefa Izbornog štaba SNS-a, koji ne staje sa ličnom promocijom uprkos činjenici da je Šapić preuzeo prestoničku kampanju.
I ne samo da ne posustaje, već ličnu kampanju širi na nove platforme. Prvi je od političara nedavno otvorio nalog na društvenoj mreži Tik Tok, pa je prošle nedelje počeo dnevno da odgovora na Tviteru na pitanja građana, a pre neki dan je na Jutjubu pokrenuo svoj televizijski kanal – SIĆVE TV.
Sada svakodnevno uživo možemo da pratimo kako pre posla Vesić ispija kafu i prelistava novine u omiljenom restoranu, a potom i kako “rešava probleme” u Žarkovu, Novom Beogradu i drugim lokacijama u glavnom gradu.
Sve u svemu – zipa Gangula, tu je Sićve!
Demokratija u Srbiji
I u ovogodišnjem izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House), Srbija se našla među zemljama sa najvećim padom kvaliteta političkih i građanskih sloboda i označena je kao delimično slobodna država.
Za ukupan kvalitet demokratije Srbija je ove godine dobila 62 poena od 100, što je za dva boda manje od prošle godine, a i tada je konstatovano da u poslednjih nekoliko godina “vladajuća Srpska napredna stranka konstantno ugrožava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva”.
Predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić odgovorio je kako je “važno da ljudi znaju ko su vlasnici Fridom hausa” i dodao da mu je “žao što mediji koji vode brutalne kampanje protiv njega nisu primetili novi izveštaj britanskog ‘Ekonomista’ koji je objavio da je Srbija najznačajnija demokratija na Zapadnom Balkanu”.
A “Ekonomist” je nedavno, da podsetimo, objavio Indeks demokratije za 2021. godinu, u kome je naša država svrstana u kategoriju “nepotpunih demokratija”, što je bolje od kategorija “hibridni režimi” i “autoritativni režimi”, ali je i takva Srbija i dalje pri dnu evropske tabele.
Čestice u vazduhu
Valjevske ekološke organizacije ove zime glasno upozoravaju da je vazduh u njihovom gradu tokom grejnih meseci među najgorim u Srbiji i Evropi iznoseći podatke da je u prošloj godini u Valjevu registrovano 152 dana sa prekoračenjem granične vrednosti suspendovanih čestica (smeša dima, čađi, kiseline i pojedinih teških metala), a od početka ove godina svakog dana je zabeleženo po nekoliko puta više PM10 i drugih štetnih čestica u vazduhu od dozvoljenog maksimuma.
foto: marija janković
Tokom zimskih meseci najveći zagađivači su hiljade ložišta na drva i ugalj u domaćinstvima, te kotlarnica fabrike “Krušik”, koja dnevno sagori više od 50 tona lignita bez ikakvih filtera na dimnjacima, a Ministarstvo odbrane, i pored obećanja, i dalje nema novca za sanaciju.
Ekolozi iz Valjeva, okupljeni u neformalnom “Savetu za čist vazduh”, podsećaju da je Svetska zdravstvena organizacija izvestila kako je petina od ukupnog broja preranih smrti koje se mogu pripisati uticaju zagađenog vazduha u Srbiji registrovana u Valjevu, a to je više od 220 preminulih svake godine.
Predložili su prošle godine gradskoj vlasti set mera za smanjenje zagađenja vazduha i zaštitu zdravlja ljudi, pre svega da građani budu blagovremeno obaveštavani o koncentracijama opasnih materija, ali im je gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković (SNS) odgovorio da Valjevci o tome već dovoljno znaju.
Ili, drugačije rečeno: kako ne bi znali za zagađenje vazduha kad ga bukvalno i vide.
Nagrada Jeleni Jorgačević Kisić i nedeljniku “Vreme”
Žiri u sastavu Jelena Obućina (Newsmax Adria), Tamara Skrozza (FoNet) i Milivoje Mihajlović (RTS) ocenio je tekst Jelene Jorgačević Kisić “Susreti na porušenim mostovima” kao najbolji u svojoj kategoriji. Tekst je nastao u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel.
“Nagradu posvećujem ljudima na Kosovu i Metohiji koji se trude da nešto promene i izgrade u jednom duboko ranjenom društvu, ljudima čiji se glas i u ovdašnjoj i u tamošnjoj javnosti skoro uopšte ne čuje, a trebalo bi da bude među najglasnijima”, kaže Jelena Jorgačević Kisić.
Kako je istaknuto na dodeli nagrade, medijska slika o Albancima i Srbima je po pravilu crno-bela i ono što se objavljuje o “drugoj strani” uglavnom je negativno. Priče o svakodnevnom životu i mirnom suživotu najčešće ostaju neispričane. Taj narativ samo reprodukuje i jača preovlađujuće percepcije i predrasude.
Šta god i kako god da se kosovski čvor raspetlja – jedna se stvar nikada neće promeniti. Srbi i Albanci će večito biti jedni drugima komšije, za nadati se, dobre komšije spremne da jedni drugima priskoče kada zatreba, da popiju kafu i pričaju o boljem sutra za svoju decu.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – u Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
