foto: predsedništvo srbije / dimitrije goll
SPC i “strani plaćenici”
Informativna služba Srpske pravoslavne crkve (SPC) uputila je “dobronamernu poruku nedobronamernim medijima” u kojoj ih naziva stranim plaćenicima i optužuje da projektuju i kreiraju podele u crkvi.
Razlog za ovakvu reakciju vrha SPC-a bili su tekstovi dnevnih novina “Danas” i “Nova” i prilozi pojedinih televizija povodom pisma koje je Sinod uputio episkopima, u kome im se skreće pažnja da im je zabranjeno učešće u političkim nadmetanjima i davanje podrške strankama i kandidatima.
Javnost je kao prvoprozvanog prepoznala vladiku Grigorija, zbog nedavne javne podrške kandidaturi Vladete Jankovića u Beogradu, ali i ranijih kritičkih izjava o vlasti Aleksandra Vučića. Nezavisni mediji su skrenuli pažnju na pojavljivanje patrijarha Porfirija u predizbornom spotu vladajuće partije, a i činjenicu da su partijarh i mnogi episkopi stalni dekor u funkcionerskoj kampanji predsednika države i drugih javnih funkcionera.
To je očigledno razljutilo vrh SPC-a i usledilo je saopštenje nalik naprednjačkim, u kom se konstatuje da su neki “nedobronamerni mediji” pokušali da “reanimiraju klinički mrtav narativ o zlom i konzervativnom Svetom sinodu koji ugrožava ljudska, politička i građanska prava mladih, savremenih, lepih sveštenika”.
“Mi im, potpuno dobronamerno, skrećemo pažnju da je ovaj narativ, bez obzira na to šta od njih očekuju strani naručioci i finansijeri, mrtvorođenče i da moraju biti mnogo kreativniji da ne bi izgubili posao”, poručuju iz SPC-a i saopštenje zaključuju sa “sapienti sat”, što će reći – pametnome dosta.
Amin.
Kampanja zamenika
foto: printscreen
Pored Aleksandra Vučića, čijim imenom su nazvali sve svoje izborne liste, naprednjaci u predizbornoj kampanji ističu i vanstranačke ličnosti koje su kandidovali, počev od prvoplasiranih – neurohirurškinje dr Danice Grujičić, matematičara Stojana Radenovića, molekularne biološkinje Jelene Begović i glumca Laze Ristovskog, a za beogradske izbore fokus su stavili na novu naprednjačku zvezdu Aleksandra Šapića.
Prepoznatljivih lica vlasti nema u spotovima i na bilbordima, niti se bilo ko od njih samopromoviše, osim Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda i nedavno izabranog zamenika šefa Izbornog štaba SNS-a, koji ne staje sa ličnom promocijom uprkos činjenici da je Šapić preuzeo prestoničku kampanju.
I ne samo da ne posustaje, već ličnu kampanju širi na nove platforme. Prvi je od političara nedavno otvorio nalog na društvenoj mreži Tik Tok, pa je prošle nedelje počeo dnevno da odgovora na Tviteru na pitanja građana, a pre neki dan je na Jutjubu pokrenuo svoj televizijski kanal – SIĆVE TV.
Sada svakodnevno uživo možemo da pratimo kako pre posla Vesić ispija kafu i prelistava novine u omiljenom restoranu, a potom i kako “rešava probleme” u Žarkovu, Novom Beogradu i drugim lokacijama u glavnom gradu.
Sve u svemu – zipa Gangula, tu je Sićve!
Demokratija u Srbiji
I u ovogodišnjem izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House), Srbija se našla među zemljama sa najvećim padom kvaliteta političkih i građanskih sloboda i označena je kao delimično slobodna država.
Za ukupan kvalitet demokratije Srbija je ove godine dobila 62 poena od 100, što je za dva boda manje od prošle godine, a i tada je konstatovano da u poslednjih nekoliko godina “vladajuća Srpska napredna stranka konstantno ugrožava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva”.
Predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić odgovorio je kako je “važno da ljudi znaju ko su vlasnici Fridom hausa” i dodao da mu je “žao što mediji koji vode brutalne kampanje protiv njega nisu primetili novi izveštaj britanskog ‘Ekonomista’ koji je objavio da je Srbija najznačajnija demokratija na Zapadnom Balkanu”.
A “Ekonomist” je nedavno, da podsetimo, objavio Indeks demokratije za 2021. godinu, u kome je naša država svrstana u kategoriju “nepotpunih demokratija”, što je bolje od kategorija “hibridni režimi” i “autoritativni režimi”, ali je i takva Srbija i dalje pri dnu evropske tabele.
Čestice u vazduhu
Valjevske ekološke organizacije ove zime glasno upozoravaju da je vazduh u njihovom gradu tokom grejnih meseci među najgorim u Srbiji i Evropi iznoseći podatke da je u prošloj godini u Valjevu registrovano 152 dana sa prekoračenjem granične vrednosti suspendovanih čestica (smeša dima, čađi, kiseline i pojedinih teških metala), a od početka ove godina svakog dana je zabeleženo po nekoliko puta više PM10 i drugih štetnih čestica u vazduhu od dozvoljenog maksimuma.
foto: marija janković
Tokom zimskih meseci najveći zagađivači su hiljade ložišta na drva i ugalj u domaćinstvima, te kotlarnica fabrike “Krušik”, koja dnevno sagori više od 50 tona lignita bez ikakvih filtera na dimnjacima, a Ministarstvo odbrane, i pored obećanja, i dalje nema novca za sanaciju.
Ekolozi iz Valjeva, okupljeni u neformalnom “Savetu za čist vazduh”, podsećaju da je Svetska zdravstvena organizacija izvestila kako je petina od ukupnog broja preranih smrti koje se mogu pripisati uticaju zagađenog vazduha u Srbiji registrovana u Valjevu, a to je više od 220 preminulih svake godine.
Predložili su prošle godine gradskoj vlasti set mera za smanjenje zagađenja vazduha i zaštitu zdravlja ljudi, pre svega da građani budu blagovremeno obaveštavani o koncentracijama opasnih materija, ali im je gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković (SNS) odgovorio da Valjevci o tome već dovoljno znaju.
Ili, drugačije rečeno: kako ne bi znali za zagađenje vazduha kad ga bukvalno i vide.
Nagrada Jeleni Jorgačević Kisić i nedeljniku “Vreme”
Žiri u sastavu Jelena Obućina (Newsmax Adria), Tamara Skrozza (FoNet) i Milivoje Mihajlović (RTS) ocenio je tekst Jelene Jorgačević Kisić “Susreti na porušenim mostovima” kao najbolji u svojoj kategoriji. Tekst je nastao u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel.
“Nagradu posvećujem ljudima na Kosovu i Metohiji koji se trude da nešto promene i izgrade u jednom duboko ranjenom društvu, ljudima čiji se glas i u ovdašnjoj i u tamošnjoj javnosti skoro uopšte ne čuje, a trebalo bi da bude među najglasnijima”, kaže Jelena Jorgačević Kisić.
Kako je istaknuto na dodeli nagrade, medijska slika o Albancima i Srbima je po pravilu crno-bela i ono što se objavljuje o “drugoj strani” uglavnom je negativno. Priče o svakodnevnom životu i mirnom suživotu najčešće ostaju neispričane. Taj narativ samo reprodukuje i jača preovlađujuće percepcije i predrasude.
Šta god i kako god da se kosovski čvor raspetlja – jedna se stvar nikada neće promeniti. Srbi i Albanci će večito biti jedni drugima komšije, za nadati se, dobre komšije spremne da jedni drugima priskoče kada zatreba, da popiju kafu i pričaju o boljem sutra za svoju decu.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
