foto: predsedništvo srbije / dimitrije goll
SPC i “strani plaćenici”
Informativna služba Srpske pravoslavne crkve (SPC) uputila je “dobronamernu poruku nedobronamernim medijima” u kojoj ih naziva stranim plaćenicima i optužuje da projektuju i kreiraju podele u crkvi.
Razlog za ovakvu reakciju vrha SPC-a bili su tekstovi dnevnih novina “Danas” i “Nova” i prilozi pojedinih televizija povodom pisma koje je Sinod uputio episkopima, u kome im se skreće pažnja da im je zabranjeno učešće u političkim nadmetanjima i davanje podrške strankama i kandidatima.
Javnost je kao prvoprozvanog prepoznala vladiku Grigorija, zbog nedavne javne podrške kandidaturi Vladete Jankovića u Beogradu, ali i ranijih kritičkih izjava o vlasti Aleksandra Vučića. Nezavisni mediji su skrenuli pažnju na pojavljivanje patrijarha Porfirija u predizbornom spotu vladajuće partije, a i činjenicu da su partijarh i mnogi episkopi stalni dekor u funkcionerskoj kampanji predsednika države i drugih javnih funkcionera.
To je očigledno razljutilo vrh SPC-a i usledilo je saopštenje nalik naprednjačkim, u kom se konstatuje da su neki “nedobronamerni mediji” pokušali da “reanimiraju klinički mrtav narativ o zlom i konzervativnom Svetom sinodu koji ugrožava ljudska, politička i građanska prava mladih, savremenih, lepih sveštenika”.
“Mi im, potpuno dobronamerno, skrećemo pažnju da je ovaj narativ, bez obzira na to šta od njih očekuju strani naručioci i finansijeri, mrtvorođenče i da moraju biti mnogo kreativniji da ne bi izgubili posao”, poručuju iz SPC-a i saopštenje zaključuju sa “sapienti sat”, što će reći – pametnome dosta.
Amin.
Kampanja zamenika
foto: printscreen
Pored Aleksandra Vučića, čijim imenom su nazvali sve svoje izborne liste, naprednjaci u predizbornoj kampanji ističu i vanstranačke ličnosti koje su kandidovali, počev od prvoplasiranih – neurohirurškinje dr Danice Grujičić, matematičara Stojana Radenovića, molekularne biološkinje Jelene Begović i glumca Laze Ristovskog, a za beogradske izbore fokus su stavili na novu naprednjačku zvezdu Aleksandra Šapića.
Prepoznatljivih lica vlasti nema u spotovima i na bilbordima, niti se bilo ko od njih samopromoviše, osim Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda i nedavno izabranog zamenika šefa Izbornog štaba SNS-a, koji ne staje sa ličnom promocijom uprkos činjenici da je Šapić preuzeo prestoničku kampanju.
I ne samo da ne posustaje, već ličnu kampanju širi na nove platforme. Prvi je od političara nedavno otvorio nalog na društvenoj mreži Tik Tok, pa je prošle nedelje počeo dnevno da odgovora na Tviteru na pitanja građana, a pre neki dan je na Jutjubu pokrenuo svoj televizijski kanal – SIĆVE TV.
Sada svakodnevno uživo možemo da pratimo kako pre posla Vesić ispija kafu i prelistava novine u omiljenom restoranu, a potom i kako “rešava probleme” u Žarkovu, Novom Beogradu i drugim lokacijama u glavnom gradu.
Sve u svemu – zipa Gangula, tu je Sićve!
Demokratija u Srbiji
I u ovogodišnjem izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House), Srbija se našla među zemljama sa najvećim padom kvaliteta političkih i građanskih sloboda i označena je kao delimično slobodna država.
Za ukupan kvalitet demokratije Srbija je ove godine dobila 62 poena od 100, što je za dva boda manje od prošle godine, a i tada je konstatovano da u poslednjih nekoliko godina “vladajuća Srpska napredna stranka konstantno ugrožava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva”.
Predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić odgovorio je kako je “važno da ljudi znaju ko su vlasnici Fridom hausa” i dodao da mu je “žao što mediji koji vode brutalne kampanje protiv njega nisu primetili novi izveštaj britanskog ‘Ekonomista’ koji je objavio da je Srbija najznačajnija demokratija na Zapadnom Balkanu”.
A “Ekonomist” je nedavno, da podsetimo, objavio Indeks demokratije za 2021. godinu, u kome je naša država svrstana u kategoriju “nepotpunih demokratija”, što je bolje od kategorija “hibridni režimi” i “autoritativni režimi”, ali je i takva Srbija i dalje pri dnu evropske tabele.
Čestice u vazduhu
Valjevske ekološke organizacije ove zime glasno upozoravaju da je vazduh u njihovom gradu tokom grejnih meseci među najgorim u Srbiji i Evropi iznoseći podatke da je u prošloj godini u Valjevu registrovano 152 dana sa prekoračenjem granične vrednosti suspendovanih čestica (smeša dima, čađi, kiseline i pojedinih teških metala), a od početka ove godina svakog dana je zabeleženo po nekoliko puta više PM10 i drugih štetnih čestica u vazduhu od dozvoljenog maksimuma.
foto: marija janković
Tokom zimskih meseci najveći zagađivači su hiljade ložišta na drva i ugalj u domaćinstvima, te kotlarnica fabrike “Krušik”, koja dnevno sagori više od 50 tona lignita bez ikakvih filtera na dimnjacima, a Ministarstvo odbrane, i pored obećanja, i dalje nema novca za sanaciju.
Ekolozi iz Valjeva, okupljeni u neformalnom “Savetu za čist vazduh”, podsećaju da je Svetska zdravstvena organizacija izvestila kako je petina od ukupnog broja preranih smrti koje se mogu pripisati uticaju zagađenog vazduha u Srbiji registrovana u Valjevu, a to je više od 220 preminulih svake godine.
Predložili su prošle godine gradskoj vlasti set mera za smanjenje zagađenja vazduha i zaštitu zdravlja ljudi, pre svega da građani budu blagovremeno obaveštavani o koncentracijama opasnih materija, ali im je gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković (SNS) odgovorio da Valjevci o tome već dovoljno znaju.
Ili, drugačije rečeno: kako ne bi znali za zagađenje vazduha kad ga bukvalno i vide.
Nagrada Jeleni Jorgačević Kisić i nedeljniku “Vreme”
Žiri u sastavu Jelena Obućina (Newsmax Adria), Tamara Skrozza (FoNet) i Milivoje Mihajlović (RTS) ocenio je tekst Jelene Jorgačević Kisić “Susreti na porušenim mostovima” kao najbolji u svojoj kategoriji. Tekst je nastao u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel.
“Nagradu posvećujem ljudima na Kosovu i Metohiji koji se trude da nešto promene i izgrade u jednom duboko ranjenom društvu, ljudima čiji se glas i u ovdašnjoj i u tamošnjoj javnosti skoro uopšte ne čuje, a trebalo bi da bude među najglasnijima”, kaže Jelena Jorgačević Kisić.
Kako je istaknuto na dodeli nagrade, medijska slika o Albancima i Srbima je po pravilu crno-bela i ono što se objavljuje o “drugoj strani” uglavnom je negativno. Priče o svakodnevnom životu i mirnom suživotu najčešće ostaju neispričane. Taj narativ samo reprodukuje i jača preovlađujuće percepcije i predrasude.
Šta god i kako god da se kosovski čvor raspetlja – jedna se stvar nikada neće promeniti. Srbi i Albanci će večito biti jedni drugima komšije, za nadati se, dobre komšije spremne da jedni drugima priskoče kada zatreba, da popiju kafu i pričaju o boljem sutra za svoju decu.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
