In Memoriam: Dragoljub Bakić (1939–2023)
Dobri duh grada
Dragoljub Bakić, poznati i priznati arhitekta i poslednjih godina neumorni aktivista, preminuo je 13. februara nakon kraće bolesti. Rođen je 1939. godine u Kragujevcu, arhitekturu je diplomirao u Beogradu 1962, a godinu dana kasnije počinje da radi u Energoprojektu, i pod tom velikom firmom i u partnerstvu sa suprugom Ljiljanom Bakić, u naredne četiri decenije projektuje brojne objekte i urbanističke celine u Jugoslaviji i širom sveta – od severa Evrope do juga Afrike, od Južne Amerike do Azije. Neki od njihovih najznačajnijih projekata su sportska dvorana Pionir, stambena naselja Nova Galenika i Višnjička banja.
Bakić je bio dobitnik nagrade Salona arhitekture za 1974, 1976, 1978. i 1991. godinu, te Velike nagrade Saveza arhitekata Srbije 1994. godine.
Od prvih kontroverznih i za život Beograda štetnih građevinskih projekata naprednjačke vlasti, Dragoljub Bakić je bio prisutan u javnosti kao stručan i oštar kritičar. Podržao je pokret Ne davimo Beograd, a potom je širom Srbije hrabrio i podučavao građane da brane svoju životnu sredinu – od urbanih prostora do reka i šuma.
“On je bio dobri duh grada, superheroj na nebu Beograda i simbol otpora njegovoj devastaciji od strane bahate klike koja ga je okupirala”, napisao je narodni poslanik Radomir Lazović, a udruženje “Bela Čaplja” iz Krnjače pokrenulo je inicijativu o zaštiti područja bare Reva kraj leve obale Dunava sa centralnim delom posvećenim Dragoljubu Bakiću.
CINS o nabavci medicinske opreme
Tajni ugovori i dalje iznad zakona
Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) objavio je ugovor o nabavci medicinske opreme vredne 64 miliona evra koji je prvog dana vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona, u martu 2020. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) sklopio sa beogradskom firmom “Sinofarm”, a na osnovu strogo poverljivog zaključka Vlade Srbije kojim je praktično suspendovan Zakon o javnim nabavkama.
Ugovor u velikoj meri pokazuje kako je RFZO tih meseci sklapao brojne poslove, a podseća i da vlast do danas nije skinula oznaku tajnosti sa nabavki tokom vanrednog stanja iako je i sama premijerka Ana Brnabić obećala da će po prestanku opasnosti od zaraze biti položeni računi javnosti. Sada, pored RFZO-a, koji se poziva na zaključak o tajnosti, i Vlada Srbije ne odgovora na pitanja i zahteve CINS-a o ovoj temi.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije kaže da je tadašnji Zakon o javnim nabav kama omogućavao da se u slučajevima poput epidemije najhitnije nabavke rade bez tendera, ali to nije podrazumevalo tajnost, i da je, ako je i postojao, odavno nestao opravdani razlog za skrivanje podataka o nabavci medicinske i zaštitne opreme, te da vlast održavanjem potpune tajnosti stvara sumnju da u tim poslovima ima nečeg spornog. I advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da je vlada prekoračila ovlašćenja i od javnosti sakrila više podataka nego što je smela i što je eventualno bilo nužno.
Akcije spasilaca iz Srbije
Izvukli troje živih iz ruševina u Turskoj
Tlo u Turskoj i Siriji se ne smiruje – i u ponedeljak uveče zabeležen je snažan zemljotres i prebrojavaju se nove žrtve, a do sada je uvrđeno da je razorni potres 6. februara usmrtio više od 46.000 ljudi – preko 40.000 na jugu Turske i skoro šest hiljada na severu Sirije.
Tokom prve nedelje pretrage ruševina u Turskoj spaseno je skoro osam hiljada života, a domaćim spasilačkim ekipa u pomoć je došlo 11 hiljada spasilaca iz 88 zemalja sveta, među njima i specijalistički timovi Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Policijsku ekipu iz Srbije činilo je 45 vatrogasaca iz Beograda, Kragujevca, Bora, Novog Sada, Valjeva, Užica i Niša, sa spasilačkim psom Zigijem i pod vođstvom Davora Vidovića, a otputovali su sa kompletnom opremom i devet vatrogasnih vozila. Za osam dana koliko su proveli u akcijama pronalaženja i spasavanja u pokrajini Hataj, otkrili su i izvukli troje ljudi – sedamnaestogodišnju devojku nakon 108 sati od zemljotresa, kao i par koji su pronašli pomoću specijalne opreme i psa Zigija. U ruševinama su, nažalost, pronašli i 23 poginule osobe.
U traganju za preživelima i pomoći nastradalima na jugu Turske učestvovao je i sedmočlani volonterski tim lekara, medicinskih tehničara i spasilaca koji je predvodio Dragan Bjelić, apsolvent medicine iz Novog Sada.
Predlog Društva direktora škola
Penzioneri i studenti zamena za nestručne nastavnike
Društvo direktora škola Srbije predlaže da se manjak stručnog kadra u školama, naročito za matematiku, fiziku, informatiku i neke strane jezike, prevaziđe angažovanjem penzionisanih nastavnika i studenata master studija nastavničkih fakulteta, a Ministarstvo prosvete je pokazalo interesovanje za taj i druge predloge Društva za bolji i kvalitetniji rad u našim osnovnim i srednjim školama. U danu kada ovaj tekst odlazi u štampu održan je prvi sastanak.
Problem sa nekvalifikovanim kadrom koji silom prilika predaje stručne predmete, naročito u manjim mestima, odavno je uočen, a iz Društva direktora predlažu da se preciznim zakonskim rešenjem pojednostavi procedura angažovanja profesora i nastavnika u penziji, kao i da se ustanovi sistem da studenti nastavničkih fakulteta imaju obavezu da bar jedan semestar na master studijama provedu u neposrednoj nastavi pod nadzorom mentora.
Po poslednim podacima iz 2018. godine, nedostajalo je oko 1.000 stručnih profesora, najviše matematike (457), fizike (239), nemačkog jezika (133) i informatike (109), podseća dnevnik “Politika” i pita Ministarstvo šta je u prethodnih pet godina preduzelo da se problem reši i da li postoje svežije informacije o manjku stručnog kadra.
Zvezda ponovo osvojila košarkaški kup
Novi rat “večitih” u Nišu
Crvena zvezda je pobedom u finalu nad Megom (96:79) osvojila Kup Radivoja Koraća, treći put uzastopno, i to joj je ukupno 12. osvojeni državni kup – tri u SFRJ, dva u SCG i sedam u Srbiji. Glavni događaj, finala Kupa koji je ponovo održan u Nišu, bio je polufinalni duel Zvezde i Partizana – i ponovo je u prepunoj Hali “Čair”, uz prisustvo navijača i “navijača” obeju strana i velikog broja uniformisanih i oklopljenih policajaca odigrana dramatična utakmica, a i ovoga puta je igra košarkaških zvezda (uglavnom stranih) ostala u senci divljanja na tribinama, brojnih prekida (u poslednjoj četvrtini trajao je 27 minuta zbog ubacivanja predmeta u teren), nervoze pored terena i problematičnih sudijskih odluka.
Ponovo je slavila Zvezda (83:73) i u tekućoj sezoni u svim takmičenjima vodi u susretima sa Partizanom 3:1, a grad Niš je i ove godine bio u poluopsadnom stanju zbog huligana, pa umesto praznika sporta, iz godine u godinu Nišlije dobijaju događaj visokog bezbednosnog rizika koji ih košta devet miliona dinara (75.000 evra), koliko je Gradska uprava platila Košarkaškom savezu Srbije za domaćinstvo. A košta i državu mnogo miliona svako vanredno angažovanje na stotine policajaca i žandarma.
Problem je što jedino na derbijima u završnici kupa, a Niš je od poslednjih devet ugostio osam, mogu da prisustvuju navijači oba kluba u punom obimu, što znači i gomila nasilnika spremnih na sve i svašta. U ABA ligi dozvoljeno je prisustvo na utakmicama “večitih rivala” samo domaćim navijačima, u Evroligi gostujući navijači dobijaju nekoliko stotina mesta, a primetno je da se i jedni i drugi ustežu od incidenata u najjačem evropskom klupskom takmičenju. Ali zato na domaćem terenu divljaju jer im se može, a Niš je tu već da ugosti i plati.
Sledeći duel je u ABA ligi početkom marta, u beogradskoj Štark Areni, uz prisustvo samo partizanovaca.
