Napad na novinarku “Vremena”
Novinarka Dejana Cvetković, dopisnica “Vremena” iz Vranja, doživela je strašne pretnje i uvrede, a i seksualno je uznemiravana nakon što je izvestila sa protesta u Surdulici povodom saobraćajne nesreće u kojoj je stradao Rastko Jović (40) iz ovog mesta. Njega je automobilom udario dvadesetogodišnji sugrađanin albanske nacionalnosti, što će se ispostaviti kao glavni motiv demonstracija.
Na trećem po redu protestu prošle subote naša koleginica je doživela otvorene napade, a potom se mržnja izlila i na internetu.
“Uzvikivali su mi ‘đubre’, ‘lažove’, psovali me. Moje društvene mreže podeljene su u Vajber grupi, delili su i moje tekstove o manjinama, pišu da me plaćaju Albanci”, objasnila je za “Vreme” Dejana i dodala da se “ne oseća bezbedno da nastavi da izveštava s terena”, jer je “okruženje apsolutno bilo neprijateljsko prema meni.”
Posle nekoliko dana od nemilih događaja i reagovanja i podrške novinarskih udruženja, Dejana za naš nedeljnik kaže da pritvor za vozača nije umirio građane.
“Oni su se organizovali, ali umesto ispred Policijske uprave u Surdulici, za koju tvrde da godinama nije kažnjavala ovu porodicu zbog bahate vožnje ‘jer ih štite’, otišli su ispred pekare ujaka vozača i od tada svako ko osudi napad na ovu porodicu završi u vajber grupi ‘Pravda za Rastka’, tako što se dele njihove fotografije i privatne informacije”, svedoči naša koleginica. Jedan od zahteva protesta je da se vozačeva šira porodica trajno iseli iz Surdulice i da se do daljeg bojkotuju njene pekare.
“Surudličani koji se protive ovakvim protestima kažu da će Albanci možda otići iz ovog mesta nakon ovakvih protesta, ali da će isti sistem ostati – ista hitna pomoć koja neće stići na vreme, ista policija koja toleriše bahatost i bezobrazluk nekih drugih likova, maminih i tatinih sinova. Ističu da, naravno, treba žaliti Rastka i da bi izašli na protest da on ne ide u ovom smeru, da bes treba preusmeriti na institucije a ne na sugrađane albanske nacionalnosti”, kaže Dejana i naglašava kako je zamah podeli na “naše” i “njihove” svojim izjavama dao i ministar bez portfelja Novica Tončev (SPS).
Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije je osudilo napad i kampanju zastrašivanja i istaklo da “napadi, naročito oni koji uključuju seksističke poruke, javno targetiranje i deljenje ličnih podataka predstavljaju ozbiljan pritisak na slobodu medija i bezbednost novinara”, te pozvalo nadležne institucije da “preduzmu mere u skladu sa zakonom, kako bi se poslala jasna poruka da su napadi na medijske radnike neprihvatljivi”.
Dve Srbije u Briselu
Tradicionalno presvlačenje čuvene briselske statue “Maneken pis” u srpsku narodnu nošnju, povodom Dana državnosti Srbije, ove godine obeležili su aktivisti organizacije srpske dijaspore “Palac gore” iz Belgije. Oni su, kako ističu, svojom akcijom osujetili plan državnih zvaničnika “da prikažu lažnu sliku Srbije i kako je u otadžbini sve ok”.
“Naša aktivistička grupa bila je prisutna u finom broju da bi pokazala pravu sliku Srbije: da se Ustav ne poštuje, da vladavina prava ne postoji, ali da je nas sve više i da njihovo vreme prolazi. Shodno tome, pokazali smo im crveni karton”, poručil su aktivisti organizacije “Palac gore” iz Brisela.
Aktivisti su tokom akcije nosili transparente i simbole krvave ruke, a došlo je i do kraće rasprave sa šefom Misije Srbije pri EU Danijelom Apostolovićem i ambasadorom Srbije u Belgiji Aleksandrom Tasićem.
Provladini mediji, očekivano, objavili su samo vest o presvlačenju “Maneken pisa” i izjave prisutnih državnih funkcionera i prećutali akciju srpske dijaspore.
Košarkaški kup u Nišu
Završnica Kupa Srbije igra se ove nedelje, a domaćin je po 21. put Niš, odnosno Hala “Čair”, u kojoj će od srede do subote nastupiti osam ekipa: šest iz ABA lige (beogradski klubovi Crvena zvezda, Partizan, FMP i Mega, te Spartak iz Subotice i Borac iz Čačka), prvak Košarkaške lige Srbije (Zlatibor iz Čajetine) i pobednik predtakmičenja nacionalnog Kupa (OKK Beograd).
Nacionalni Kup od 2003. godine nosi ime Radivoja Koraća, a posebno je zanimljiv jer je broj stranih igrača ograničen na četiri, što predstavlja problem za dva najbolja kluba koji su do maksimuma internacionalizovani. Za Zvezdu će u Nišu od 12 “stranaca” nastupiti Džered Batler, Kodi Miler-Mekintajer, Džordan Nvora i Ebuka Izundu, a izostaće Moneke, Odželej, Jago, Bolomboj, Motijejunas… Tako će domaći igrači dobiti mnogo veću minutažu, najpre Nikola Kalinić, Dejan Davidovac, Ognjen Dobrić i Uroš Plavšić. A od 11 Partizanovih “internacionalaca” igraće samo Dvejn Vašington, Sterling Braun, Bruno Fernando i Isak Bonga, što daje priliku Alekseju Pokuševskom, Arijanu Lakiću, Mitru Bošnjakoviću, Aleksi Radanovu i drugim domaćim igračima da se pokažu na “velikoj sceni”… S druge strane, stroža pravila daju priliku ekipama koje su u većoj meri bazirane na domaćim igračima, poput subotičkog Spartaka i beogradske Mege, da iznenade favorizovane “crveno” i “crno-bele”.
Druga specifičnost domaćeg Kupa je mogućnost da se u istoj hali i u istom procentu nađu navijači Zvezde i Partizana, što nije izvodljivo u Evroligi i regionalnom ABA takmičenju. To predstavlja ogroman bezbednosni rizik, a tokom poslednja dva finala u Nišu pokazala se sva mržnja između dva tabora, koja se sa tribina prelila na niške ulice, pa su policijski “oklopnici” morali da krote mnogobrojne huligane.
Takmičenje iz fizike u Pragu
Tim Flux Deluxe iz Srbije osvojio je prvo mesto na međunarodnom timskom takmičenju iz fizike “Fyziklani” u Pragu, u konkurenciji više od 300 ekipa iz 15 zemalja.
Pobedničku ekipu, apsolutnog pobednika takmičenja u prestonici Češke, činili su Jovan Kulezić, Luka Smiljanić, Nikola Kočović i Andrej Drobnjaković iz Matematičke gimnazije, te Dušan Lazić iz Gimnazije u Kraljevu, a lider tima bila je Dragica Ivković, preneo je RTS.
Još jedna ekipa iz naše zemlje zablistala je u Pragu osvojivši četvrto mesto u svojoj kategoriji i peto u apsolutnom plasmanu – tim Flux Lite, za koji su nastupili Vladimir Đurica, Rastko Ilić, Pavle Ignjatović, Nebojša Lazić i Filip Kilibarda iz Matematičke gimnazije.
“Ovo je velika pobeda za fiziku u Srbiji, za Matematičku gimnaziju i za nas lično. Ona je proizvod našeg truda i rada”, izjavio je za Insajder Andrej Drobnjaković.
Zimska olimpijada
Zimske olimpijske igre u Milanu i Kortini D’Ampeco privukle su ogromnu pažnju širom sveta, pa takmičenja na snegu i ledu prate i oni kojima su zimski sportovi nepoznanica, čak i u Srbiji koja je imala skromno učešće na 25. Zimskoj olimpijadi.
Među brojnim sjajnim rezultatima izdvojili smo pobedu Lukaša Pinjeira Bratena u veleslalomu, kojom je ušao u istoriju kao prvi osvajač medalje na Zimskim olimpijskim igrama za Brazil i Južnu Ameriku, ali i sve tropske zemlje na planeti. Iza sebe je na stazi u Bormiju ostavio Švajcarce Marka Odermata i Loika Mejara.
Doduše, Braten je rođen iz braka Norvežanina i Brazilke i do pre tri godine nastupao je za nordijsku domovinu osvojivši 12 medalja u Svetskom kupu. Na opšte iznenađenje, krajem 2023. godine saopštio je da se povlači iz sporta, ali se naredne ipak vratio na staze i to pod zastavom druge domovine – Brazila.
“Skijao sam potpuno po intuiciji, onako kako me je srce vodilo, i to mi je omogućilo da postanem olimpijski šampion”, izjavio je olimpijski pobednik i objasnio kako ga je “Norveška naučila kako da bude sportista i kako da se bori protiv hladnoće, a Brazil kako da bude svoj”.
Naša zemlja je i na ovoj Olimpijadi bila u grupi zemalja koji ističu geslo “važno je učestovati” iako je u Evropi i diči se svojim planinskim centrima. Skromni rezultati troje naših olimpijaca na severu Italije potvrđuju da će Kopaonik, Zlatibor i Stara planina i dalje biti daleko poznatiji po divljoj gradnji i “mafijašenju”, nego po zimskim sportovima.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
