foto: a. anđić
Poskupljenje struje
Od 1. septembra računi za utrošenu električnu energiju za domaćinstva i male kupce biće uvećani za 6,5 odsto, na osnovu saglasnosti Saveta Agencije za energetiku na zahtev Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS) za korekciju cena, a stručnjaci dodaju da će konačni računi za struju biti uvećani za oko 8,3 odsto, na osnovu zaračunatih akcize i PDV-a.
Nova cena iznosi 8,1 dinar po utrošenom kilovat-satu i dalje je među najnižima u Evropi, ali i pored inflacije, ona je mogla biti manja da nije došlo do kolapsa EPS-a.
“Najavljeno poskupljenje nije rezultat bilo kakvih međunarodnih okolnosti, rata u Ukrajini i krize, već isključivo lošeg upravljanja EPS-om. Ove pare će otići u revitalizaciju onoga što je uništeno u prethodnom periodu, a ne u investicije, povećanje kapaciteta i bolji EPS”, izjavio je za N1 profesor fakulteta FEFA Goran Radosavljević.
Zbog havarija, te lošeg upravljanja i planiranja, EPS poslednjih meseci kupuje struju na evropskom tržištu za 300 do 400 evra po megavat-satu, što je šest do osam puta skuplje nego kad proizvodi, a kako cene u Evropi iz nedelje u nedelju dostižu istorijske maksimume, moguća su do kraja godine nova poskupljenja za domaćinstva, a i nove, više cene za privredu. A kad poskupi struja, posle nekoliko nedelja poskupi i sve ostalo.
Ipak, predsednik države i partije, između mračnih tirada o “strašnoj zimi koja nas čeka” i “državi koja krvari”, optimistično poručuje da poskupljenja “neće ugroziti životni standard građana, čak ni onih najsiromašnijih”.
Tvitovi naprednjaka Đukanovića
Vladimir Đukanović, narodni poslanik i član Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke, izvinio se što je napravio “ogroman problem Aleksandru Vučiću i svojoj zemlji” svojom objavom na Tviteru da mu se “čini da će Srbija biti prinuđena da krene u denacifikaciju Balkana”.
Parafrazirajući opravdanje Vladimira Putina za oružanu agresiju na Ukrajinu, on je povodom najnovije kosovske krize praktično pozvao u rat, ali je malo kasnije sve nazvao “šalom”, i uz samokritiku da je bio neodgovoran, zaključio kako sad “moramo da budemo potpuno odgovorni, da potpuno slušamo državno rukovodstvo i probamo da ne dođe do sukoba”.
Ovo je samo poslednja u nizu njegovih, najblaže rečeno, neprimerenih i nepromišljenih objava i izjava (vidi nedavni tekst Nedima Sejdinovića “Poverenik za Palatu pravde i celu Jovanjicu” u 1645. broju našeg nedeljnika) kojima je širio mržnju i podele, pozivao na nasilje, vređao i kriminalizovao kritičare vlasti i tome slično, a vidimo iz poslednjeg slučaja, i stvarao međunarodne probleme Srbiji.
Samo nekoliko dana pre poziva na denacifikaciju Balkana, on je na Tviteru prvo pozvao na sukob sa učesnicima najavljenog protesta protiv novosadske vlasti, uz reči “da je vreme da se bandi stane na put”, da bi nakon negativnih reakcija opet objasnio kako se samo šalio, a “retardi ozbiljno shvatili”.
Zbog svojih brojnih “šala” Đukanović nije do sada trpeo konsekvence, naprotiv, samo se penjao u partijskoj i državnoj hijerarhiji, a i u advokatskom poslu, iako je praktično početnik, svakim danom sve više napreduje, i sva je žalosna prilika da će ga poslednje “šale” podići na lestvici moći u Srbiji.
Javni prevoz u Beogradu
Novi (privremeni) gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić (SNS) najavio je da će se “prvo uhvatiti u koštac sa najvećim problemima”, a među njima i javnim prevozom, za koji kaže da “ne sme da liči na ‘Mikijev zabavnik’”, jer “na subvencije za javni prevoz za četiri godine ode milijarda evra”.
Gradska uprava će u septembru ući u “proces rehabilitacije i dovođenja u red javnog prevoza”, a prve rezultate Šapić očekuje na proleće, uz ogradu da do “pravog unapređenja prevoza ne može doći dok se ne promeni svest građana o tom problemu”, jer, na primer, gradski prevoz plaća između 15 i 20 odsto korisnika.
Od “do sada neviđenog napretka u istoriji Gradskog saobraćajnog preduzeća” i najava modernizacije javnog prevoza, što se moglo čuti do pre neki mesec iz usta tadašnjeg glavnokomandujućeg, zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, brzo se došlo do “rehabilitacije i dovođenja u red”, o čemu govori Šapić poslednjih nedelja, a da je situacija loša potvrđuje i saopštenje Gradskog odbora opozicione Stranke slobode i pravde, u kojem se otkriva da “10 potpuno novih BMC autobusa stoji na parkingu i Grad ne može da ih koristi jer nema pumpe za točenje gasa”, a istovremeno Sekretarijat za javni prevoz izdvaja 90 miliona dinara za promociju javnog prevoza.
“Da li Šapić misli da u medijima govori ono što Beograđani žele da čuju, a da im iza leđa organizuje besmislena reklamiranja javnog prevoza koji se raspada? I da li će Diznijevi junaci biti deo tog reklamnog materijala?”, pitaju iz SSP-a.
Porodice bez krova
“Jednom kada se nešto ponudi i zvanično odbije, povratka na to nema”, objasnila je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski (na slici dole) zašto gradska vlast nema nameru dalje da učestvuje u rešavanju problema devet porodica koje su ostale bez krova nad glavom nakon požara početkom aprila ove godine.
“Oni nisu pristali na zakup stanova solidarnosti po minimalnoj ceni, tako da ne znam šta bismo mi mogli sada da uradimo da budu zadovoljni”, poručila je gradonačelnica preko medija stanarima koji su započeli štrajk glađu pod šatorima na mestu bivših kuća.
Njih četrdesetak živelo je u barakama firme Građevinar koje su useljene pre mnogo godina kao privremeni smeštaj za radnike sa porodicama, dok ne dobiju prave stanove. No, to se nikada nije desilo jer je Građevinar propao, a već četiri meseca nema ni tog “privremenog smeštaja”, jer je sve progutala vatra.
Čelnici gradske vlasti predvođeni Draganom Sotirovski brzo su po požaru izašli na mesto nesreće. Tada je gradonačelnica poručila da “nijedna od porodica neće ostati na ulici”, a njena zamenica Dušica Davidović obećala da će im “Grad obezbediti trajni smeštaj”.
Stanari kažu da je gradski socijalni stan prvo ponuđen samo jednoj stanarki zbog njene teške bolesti, ali ga je ona odbila jer je potpuno neuslovan, a kada je ta priča dospela do medija, gradonačelnica se naljutila, prekinula komunikaciju i obećala novčanu pomoć, uz poruku “birajte privatne stanove i koji vam komfor odgovara, živite i u Hajatu, ja nemam ništa protiv”.
Sada unesrećene porodice najavljuju da će šatore postaviti ispred sedišta gradske vlasti, a možda i u Beogradu ispred Predsedništva Srbije, gde očekuju više razumevanja za njihov jad i siromaštvo.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
