Nedelja

Beograd

Kraj Ćacilenda

U ponedeljak (5. januar) automobili i autobusi krenuli su oko Trga Nikole Pašića, pored nekadašnjeg Doma sindikata i kraj Narodne skupštine. Pod vejavicom, građani su prvi put mogli da se provozaju i novim kružnim tokom.

To je bio zvanični kraj šatorskog naselja koje je trajalo deset meseci i dobilo naziv po ćiriličnom grafitu ispred Jovine gimnazije u Novom Sadu, gde je pisalo: “Ćaci u školu”.

Pionirski park je zaposednut 6. marta 2025. godine, devet dana pre najvećeg protesta u srpskoj istoriji. Isprva kao kamp “studenata koji hoće da uče”, takozvani Ćacilend je u nedra primao aktiviste SNS i socijalne slučajeve koji su onde boravili za dnevnicu, a potom i batinaše, tipove sa crnim kapuljačama i veterane sa crvenim beretkama.

Kamp se s vremenom “profesionalizovao” i širio, izolovan dvoredom metalnom ogradom podmazanom tovarnom mašću. Bio je to jedini “prijavljeni javni skup” u istoriji kojem javnost nije imala pristup, jedini koji je toliko trajao i imao čast da mu policija i Žandarmerija glume obezbeđenje.

“Najslobodnije mesto u Evropi”, kako mu je tepao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bilo je mesto okršaja i nekažnjenih napada na građane i novinare. U novembru je jedan penzioner, u očitom nervnom rastrojstvu, pucao na stanara kampa i ranio ga.

Češće je Ćacilend robovao rutini – sanjivi ljudi su tumarali, gledali Informer i sportske prenose u šatorima, dok je predveče, tačno do 21 sat, gruvala “patriotska” muzika.

Čemu je ova okupacija reprezentativnog dela Beograda služila? Neki su mislili strateškom zauzimanju terena za moguće proteste, drugi su tipovali na simboličko obeležavanje teritorije.

Kako u komentaru piše urednik portala Vreme Andrej Ivanji, postojanje takvog kampa počelo je da izaziva oštre reakcije i upozorenja iz Brisela i bilo je pitanje dana kada će neko od “regrutovane gospode” ubiti nekoga.

“Nikao na paranoičnom strahu Ace Srbina od masovnih protesta, Ćacilend je do kraja razgolitio prirodu naprednjačkog režima i naneo trajnu unutrašnju i spoljnu štetu Srpskoj naprednoj stranci”, piše Ivanji.

Prema Vučiću, koji je krajem godine posetio kamp poslednji put, ljudi u Ćacilendu su “čuvali Srbiju i odbranili državu”. Predsednik je, po ko zna koji put, pobedio “obojenu revoluciju” pa mu valjda ni kamp više nije potreban.

Energetika

Mađari stižu u NIS

Ruski Gazprom pregovara o prodaji udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u. Ako se prodaja utanači, energetski gigant konačno bi trebalo da se ratosilja američkih sankcija koje su na snazi maltene punih godinu dana mada je primena više puta odlagana. Vlasti u Beogradu kao da su čekale da se desi čudo i da prežive u žrvnju između Trampovih sankcija i mrštenja iz Kremlja na pomen nacionalizacije NIS-a.

Sada bi jedina srpska rafinerija, ona u Pančevu, trebalo da do kraja januara počne da radi koristeći odobrenje američke Kancelarije za kontrolu strane imovine da ponovo uveze sirovu naftu.

U jednoj ekonomskoj analizi, “Frankfurter algemajne cajtung” piše da srpska privreda posrće i to ne samo zbog sankcija.

“Prepolovljene su strane investicije, građevinski sektor je pao, oslabila je domaća potražnja i zabeležen je rast od svega dva odsto za 2025. godinu. Za ovu godinu se računa sa manje od tri odsto mada je Narodna banka Srbije optimistična i najavljuje 3,5 odsto”, piše list.

Ostaje nada da će mađarski MOL – koji se oslanja na bliskost Viktora Orbana sa Moskvom – završiti posao oko NIS-a, te da će to sve zadovoljiti američku administraciju.

Vučićeva “obraćanja”

Barem jednom dnevno

foto: darko vojinović / fonet / ap

Rekord je pao! Prema računici Crte, Vučić se protekle godine 411 puta “obratio” građanima probijajući tako kvotu od jednog obraćanja dnevno.

Kome on toliko priča? Istraživanja javnog mnjenja, koja pokazuju da bi vlast izgubila iole poštene izbore, većinsku podršku za Vučića nalaze samo među penzionerima i među ljudima koji od škole imaju najviše osmoletku.

U takvoj situaciji, kažu analitičari, Vučić se koncentriše da sačuva svoje biračko telo i posadi razdor među protivnike.

U analizi Vučićevog “novogodišnjeg obraćanja”, Biro za društvena istraživanja našao je da su tri četvrtine govora bile o oblastima van nadležnosti predsednika.

“Najpre se kod publike podstiču strepnja i strah, kroz predviđanja globalnih sukoba, a zatim se taj strah amortizuje temom oružanog jačanja Srbije. Nakon toga, ukazivanjem na navodno pozitivne rezultate u oblasti ekonomije, predsednik pokušava da poveća zadovoljstvo publike”, analizira Birodi.

“Podrška Vučiću je u padu, a ključno pitanje za njega jeste da li se taj pad može zaustaviti i stabilizovati”, rekla je za “Vreme” Jelena Cupać, istraživačica Berlinskog centra za društvene nauke.

“Drugim rečima, da li Vučić može da konsoliduje biračko telo na određenom nivou, kroz provereni narativ unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja, i da onda sa umanjenom, ali disciplinovanom podrškom, ipak dobije izbore”, dodala je Jelena Cupać.

Socijalna politika

Lutrija za sirotinju

Srbija u još jednu godinu ulazi bez podataka koliko građana živi u apsolutnom siromaštvu, to jest koliko njih ne može da zadovolji osnovne potrebe za hranom, odećom i krovom nad glavom.

Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (2024) kažu da je petina stanovništva bila u “riziku od siromaštva”, to jest raspolagala sa manje od 35.606 dinara mesečno. To je pogađalo skoro četvrtinu penzionera.

“Ne postoje javne politike koje bi siromašnima donele promene nabolje, ekonomski sistem im nije naklonjen jer zavise od nesigurnih poslova ili angažmana u sivoj ekonomiji, eksploatisani su i u stalnom riziku od povreda prava, dok se kriza troškova života rešava oktroisanim uredbama i predsednikovim razumevanjem sveta siromaštva”, rekao je za “Vreme” Danilo Ćurčić, programski direktor inicijative A11.

Ova inicijativa i druge nevladine organizacije kritikovale su činjenicu da Srbija još od 2009. nema strategiju socijalne zaštite. Ćurčićeve prognoze i za ovu godinu su crne uprkos povećanju penzija i ad hoc merama.

“Postoji lutrija gde vlast odluči da nekoj kategoriji ljudi koji su ugroženi podari nekakva prava, pa onda iskoristi priliku da to predstavi kao ogroman korak unapred”, kaže naš sagovornik. “Dok onima koji nisu dobili ništa pokaže da treba samo još malo da se strpe pa će doći vreme i na njih da im se rešava socijalni, stambeni ili drugi problem.”

foto: jadranka ilić / tanjug

Dvorski kompleks

Neposlušni princ

Kultura u Srbiji ostaje hronično slabo finansirana. Budžet za novu godinu, minimalno povećan, iznosi oko 16,7 milijardi dinara.

No, prvi put posle dve decenije u budžetu nije bilo mesta za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju. Tamo se, na 134 hektara, nalaze Kraljevski dvor, Beli dvor i Dvorska kapela kao deo celine Topčider, koju je država proglasila za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Država je kompleks ustupila porodici Karađorđević koja se, premda u republici, tretira kao “prestolonaslednička”. No, sada je izbrisana stavka od 77 miliona dinara za njegovo održavanje, što je ionako manja suma od one za održavanje vila u kojima bez valjanog osnova žive Ana Brnabić i Tomislav Nikolić.

Kritičari veruju da je razlog držanje princa Filipa Karađorđevića koji je još 15. marta podržao proteste studenata. “Njihov poziv na pravdu i odgovornost odraz je njihove posvećenosti boljoj budućnosti za sve”, napisao je on tada.

Zatim je u avgustu, povodom obeležavanja 104 godine od smrti kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, princ Filip odbio da položi venac svom čukundedi nakon ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, predstavnika Vojske i lokalnih samouprava. Venac je položio samostalno, pre državne ceremonije.

Vlada Srbije nije obrazložila odluku da ukine finansiranje Dvorskom kompleksu.

Švajcarska

Smrt na dočeku

Ovaj petak (9. januar) proglašen je za dan žalosti u Švajcarskoj nakon što se doček Nove godine u gostionici u skijalištu Kran Montana završio u infernu. Smrtno je stradalo 40 ljudi, više od stotinu je povređeno. Poginuli su mahom mladi ljudi, a najmlađoj žrtvi bilo je 14 godina.

U požaru je stradao i srpski državljanin Stefan I. (31) koji je radio kao obezbeđenje bara “Le Konstelacion”. Tabloid “Blik” je o njemu pisao kao o “heroju” koji je izbavio nekoliko ljudi iz vatre. Povređena su još četvorica srpskih mladića.

Veruje se da je do požara došlo tako što je devojka držala flašu šampanjca sa upaljenim prskalicama zakačenim za čep previše blizu sunđerastoj izolaciji na plafonu. Prvi snimci prikazivali su ljude koji još ne napuštaju objekat već pokušavaju da ugase vatru. Ili snimaju šta se dešava.

Stručnjaci su govorili o takozvanom flešoveru – brzinskom širenju požara do kojeg dolazi kad zapaljeni materijal emituje određene gasove. Za nekoliko sekundi sve je bilo u plamenu.

Protiv dvojice francuskih državljana koji su upravljali barom vodi se istraga zbog sumnji na višestruko ubistvo iz nehata. Sumnja se da izolacija plafona nije bila u skladu sa propisima, kao i da putevi za evakuaciju nisu bili valjani.