Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obznanio je “čudesne mere” – ograničenje marži u trgovinama na 20 odsto, mali popust na cenu struje za one sa bednim penzijama, ograničenje kamata na potrošačke kredite.
“Oko 3.000 proizvoda je uključeno”, rekao je Vučić o maržama. Na sve je mislio – od paste za zube, preko ubrusa do mahunarki. Na demonstraciji je imao korpice sa proizvodima i elektronsku tablu po kojoj je pisao.
Programski koordinator Inicijative A11 Danilo Ćurčić ističe da to ne može biti zamena za socijalnu politiku.
“Ograničavanje trgovinskih marži će imati kratkoročni efekat smanjenja cena navedenih grupa proizvoda, ali će cene nečeg drugog porasti. Za najsiromašnije, koje je predsednik Vučić pominjao malo, to neće značiti mnogo. Oni će moći da kupe dva hleba umesto jednog, ali će i dalje biti siromašni”, kaže Ćurčić za “Vreme”.
Smanjenje marži je administrativna mera koja može da traje do šest meseci, kaže nam ekonomista Saša Đogović. “Mogle bi da se pojave sudske parnice, veštačke nestašice robe ili zamrzavanje, pa čak i smanjivanje plata u trgovinskim lancima”, kaže on.
Ocenjuje da će najavljeni popusti za električnu energiju za socijalno ugrožene kategorije, uz poskupljenje struje najavljeno za oktobar, biti kap na vreo kamen.
“Tim merama se poručuje građanima da postoji neko ko brine o kupovnoj moći stanovništva i da se oni mogu osloniti na predsednika”, ukazuje Đogović.
Kako je u tekstu za “Peščanik” sabrao politikolog Vujo Ilić, sva istraživanja poslednjih meseci ukazuju da su protesti protiv vlasti – opštenarodni. Podrška protestima je ubedljiva u gradu i selu, među muškarcima i ženama, zaposlenima i nezaposlenima, zanatlijama i akademskim građanima.
Jedino, ukazuje Ilić, u dve grupe postoji jako protivljenje protestima – među penzionerima i onima sa najviše završenom osmoletkom. Očito su i Vučićeve mere za “najsiromašnije” usmerene na očuvanje tog osnovnog biračkog tela. Njima se i obraća preko televizije iako su oni tokom trinaest godina vladavine SNS najviše poniženi.
Kosovo
Osvajanje Severa
U utorak (26. avgust) u Kosovskoj Mitrovici otvoren je novi, šesti most, a brzinski se gradi i sedmi. Sve to uz retoriku vlasti da se tako Kosovo “integriše”. Srbe niko ništa ne pita.
Promenjeni su grbovi četiri opštine na severu kojima, od bojkota izbora, rukovode albanski gradonačelnici. Sada u grbovima nema srpskih ni pravoslavnih simbola. Prekrečeni su svi murali koji su izgledali “srpski” – i oni posvećeni Ratku Mladiću, ali i oni u sećanje na mladića preminulog od raka.
“Ovom gradu ne treba fašizam, ovom gradu ne treba govor mržnje i to je logika koju smo sledili”, rekao je za “Vreme” Skender Sadiku, potpredsednik Skupštine opštine Severne Mitrovice.
Na pitanje da li su konsultovali srpsku zajednicu šta o tome misli, kaže da “nažalost nisu”. “Srpska zajednica plaća danak što nema ljude koji treba da ih predstavljaju.”
Sanja Sovrlić iz Leposavića, novinarka koja poslednjih godina živi u Beogradu, kaže da je u pitanju “brisanje našeg postojanja”. “Sve ono što je predstavljalo život Srba na severu Kosova nestaje i fizički i simbolički”, dodaje ona.
Kaže da se i otvaranje mostova dešava u “osvajačkom tonu”: “Most se ne pravi da bi spajao ljude. On se pravi da bi, kako se u toj javnosti percipira, Albanci osvojili sever Kosova, a u takvom okruženju Srbima mesta nema”.
foto: printscreen / n1 / youtube mup republike srbije…
Policija 1
Istraga protiv Krička
Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu potvrdilo je da se bavi krivičnom prijavom protiv komandanta Jedinice za obezbeđenje Marka Krička i još sedmorice policajaca. Prijavu je podnela opoziciona stranka SRCE sumnjičeći policajce za zlostavljanje i mučenje.
Ukoliko dođe do istrage, mogao bi se dobiti i epilog strašnih radnji u garaži Vlade Srbije u noći između 14. i 15. avgusta. Studentkinja Nikolina Sinđelić, koja je već dala izjavu tužilaštvu, tvrdi da joj je Kričak udarao glavu o zid i pretio silovanjem.
Krička, koji je u prethodnom životu bio referent za prodaju automobila, a čovek je od poverenja Bratislava Gašića, i njegove kolege optužilo je, pored studentkinje FPN-a, više osoba koje su priveli tokom protesta u Beogradu te večeri. Sada će tužilaštvo pribaviti i izveštaje unutrašnje kontrole MUP-a gde do sada nisu videli nikakav razlog da disciplinski gone Krička i ekipu.
“Kričak je vrlo čudan čovek koji je za nekoliko godina napravio neverovatnu karijeru”, rekao je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš u našem podkastu “Šira slika”. Ponoš je dodao da je režim zadužio bezbednosni aparat kako bi kriminal mogao da funkcioniše normalno.
foto: m. milenković…
Beogradski sajam
Ipak tri hale?
Članovi Komisije za javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana projekta “Beograd na vodi” mišljenja su da hale 2 i 3 Beogradskog sajma treba sačuvati, nezvanično saznaje “Vreme”. Halama bi, kažu, trebalo promeniti namenu i organizovati konkurs za mikroambijent Beogradskog sajma na kome su hale 1, 2 i 3.
Prema ranijem planu naprednjačkih vlasti, trebalo je da preživi samo Hala 1, a da se Beograd na vodi proširi za površinu uporedivu sa 450 fudbalskih igrališta.
Komisija zaseda na zatvorenim sednicama te odgovara pojedinačno na primedbe građana, a onda izveštaj – sa predlogom za usvajanje – šalje Vladi. Konačnu reč imaju političari.
U raspravu se uključila i Srpska akademija nauka i umetnosti. Njeno Odeljenje za arhitekturu poslalo je pismo Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam u kojem se zalaže za opstanak još dve hale Sajma: “U ovako uzavreloj društvenoj klimi, smatramo da bi to bio pozitivan gest politike prema očuvanju dragocenog arhitektonsko-urbanističkog i kulturnog dobra”.
Arhitekta Bojan Kovačević pak ne misli da bi gest bio bogzna kako pozitivan. “Ostavljanje hala 2 i 3 možda u taktičnom smislu treba da pokrije druge sporne odluke koji taj plan krije. Tu se uvek taktizira, dobijete jedno, izgubite drugo”, rekao je on za N1.
Životinje
Zakon za istrebljenje
Okončana je javna rasprava o nacrtu novog Zakona o dobrobiti životinja. Dok iz nadležnog ministarstva kažu da se tako hvata korak sa EU, pravnici i aktivisti za prava životinja imaju pozamašnu listu kritika — od toga da će pare za uklanjanje pasa sa ulica, vakcinaciju i prihvatilišta završavati u privatnim džepovima, a životinje u sve težim uslovima, pa do olakšanog ubijanja životinja.
Pokret Kreni-Promeni ima peticiju koju je na internetu potpisalo oko 35.000 ljudi. Desetine profesora i saradnika Pravnog fakulteta u Beogradu potpisali su apel da se nacrt povuče. Upozoravaju da omogućava azilima da pobiju pse pod izgovorom prevencije bolesti, bez mišljenja veterinara. Isto važi i za ubijanje životinja na javnom mestu.
Nataša Stojanović, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i autorka udžbenika “Prava životinja”, ukazala je na odredbu koja daje ministru pravo da propisuje bliže zahteve za vršenje depopulacije. “Ovo rešenje može da se razume tako da u slučaju prekobrojnosti pasa ili mačaka na teritoriji određenog grada ili opštine, nadležni ministar može da donese odluku o smanjenju njihovog broja”, navela je ona.
Stručnjaci misle i da bi se novim zakonom praktično legalizovale hiljade neregistrovanih odgajivača pasa.
Policija 2
Jurnjava i suspenzija
foto: skrin šot…
Autoput od Niša ka Beogradu bio je u nedelju (24. avgust) poprište filmske potere i brutalnog batinanja koje su gledali građani iz kolone vozila. Potom i cela Srbija, zahvaljujući snimku na društvenim mrežama.
Počelo je kad je N. M. (1984), koji je minivenom navodno prevozio ilegalne migrante, bežao policiji iz pravca Niša zaobilazeći više patrola. U poteru dugu trista kilometara uključili su se i presretači, a begunac je zaustavljen tek kod naplatne rampe Vrčin.
Barem petorica policajaca su ga šutirala na zemlji. Režimski tabloidi preneli su verzije MUP-a prema kojo j je N. M. pružao otpor, a bio i pozitivan na narkotike. Njemu je određen pritvor zbog sumnje da je krijumčario ljude.
No, trojica policajaca su suspendovana i pokrenuta je unutrašnja istraga. U saopštenju MUP-a se kaže da će “dosledno” postupati u svim sličnim slučajevima kako bi se “očuvalo poverenje građana”.
To zvuči cinično kada se zna za desetine istih ili gorih batinanja demonstranata na ulicama Srbije, golorukih i nemoćnih, koji nisu bili ni drogirani, ni krijumčarili ljude niti jurcali trista kilometara po autoputu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
