Republika Srpska
U ponedeljak (18. avgust) je Republika Srpska u jednom danu ostala bez predsednika i premijera. Prvo je premijer Radovan Višković podneo ostavku, a onda je stigla očekivana odluka Suda BiH – odbačena je žalba Milorada Dodika na raniju odluku Centralne izborne komisije da mu oduzme mandat.
Dodik tako zvanično više nije predsednik Republike Srpske mada niko ne sumnja da će u dogledno vreme i dalje vući sve konce. Mandat mu je oduzet na osnovu presude kojom mu se zabranjuje obavljanje funkcija na šest godina zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika. Osuđen je na godinu dana zatvora, ali je to pretvorio u novčanu kaznu.
Izborna komisija BiH sada mora da raspiše nove izbore za predsednika entiteta u roku od 90 dana. Ali, iz Banjaluke najavljuju da će ti izbori biti sprečeni.
“Ako sada izgubimo, izgubili smo za sva vremena. Nemojte dozvoliti da nam cinični Muslimani uzmu našu slobodu”, rekao je Dodik. “Republika Srpska će u narednih, ne duže od 90 dana, održati svoj referendum o samostalnosti”, rekao je Dodik, ali nije eksplicitno pominjao otcepljenje od BiH.
“Dojče vele” beleži da će najave “biti pripisane listi od preko pedeset referenduma koji su najavljeni u poslednje dve decenije, a koji su završili samo na verbalnim pretnjama”. Osim onog o Danu RS koji je održan 2016. godine, a koji je Ustavni sud BiH poništio, a vlast rezultate proglasila anketom.
Jake reči na stranu, BiH se zbilja nalazi u najvećoj krizi od mirovnog sporazuma u Dejtonu. Uto se čeka i prava reakcija Beograda, gde je Vučić deklarativno stao uz Dodika, ali je pitanje dokle će biti tako.
Potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović izneo je neverovatan scenario – kaže, “ozbiljno se dogovara” da Vučić po isteku drugog predsedničkog mandata proba da opet bude premijer, a da se Dodik kandiduje za predsednika Srbije. Državljanstvo već ima.
Zdravstvo
U okviru pilot-projekta “elektronskog bolovanja”, koji se sprovodi u četiri doma zdravlja u Beogradu, do sada je elektronskim putem otvoreno između 6.000 i 7.000 bolovanja.
Nikola Radoman iz Ministarstva zdravlja je za RTS rekao da sada sistem treba da zaživi svuda u Srbiji, a da se sprema i portal za poslodavce. “U budućnosti, od izabranog lekara do poslodavca će ići direktno i potvrda o privremenoj sprečenosti za rad i doznaka”, kaže on. Poslodavac ne bi trebalo da ima uvid u dijagnozu.
U test-fazi pacijenti sami dobiju potvrdu pa je proslede poslodavcu. Svi građani se pozivaju da budu registrovani na portalu e-zdravlje. Država se u to uzda.
Jer, zvaničnici poput ministra zdravlja Zlatibora Lončara su ponovo nedavno otvorili temu “lažnih bolovanja”, neke vrste fantoma koji stalno kruži Srbijom. I to iako svi podaci govore da je Srbija na evropskom dnu po broju dana na bolovanju ili udelu radnika koji trenutno boluju.
In memoriam
Profesor Zoran Ivošević, dugogodišnji sudija Vrhovnog suda i osnivač i prvi predsednik Društva sudija, preminuo je u 89. godini u Beogradu.
Ivošević je rođen u Nišu, doktorirao je u Beogradu. Briljantnu pravničku karijeru obeležila su i dva nezakonita razrešenja sa mesta sudije u eri vladavine Slobodana Miloševića. Jer, Ivošević se uvek zalagao za nezavisnost sudske vlasti i nikad nije ćutao.
Kako je jednom rekao za “Vreme”, u tom trenutku je bio na spisku za odstrel Državne bezbednosti, bio je i meta prisluškivanja.
Dobitnik je više nagrada, među njima Plakete grada Beograda. Napisao je tridesetak knjiga i oko hiljadu stručnih radova. Bio je član Pokreta slobodnih građana i političkog saveta Demokratske stranke.
U poslednjem intervjuu za “Vreme”, tokom građanskih protesta 2019. godine, na pitanje da li će Srbija iznova sve morati da gradi kad ova vlast ode, rekao je: “Ako smo to uradili jednom, uradićemo i drugi put. Ako u to ne verujemo, zašto onda živimo? Mene ova borba, na neki način, osvežava”.
Politika i muzika
Dok čitalac drži ovaj broj “Vremena” u rukama, traje Zemun fest pod pokroviteljstvom opštine, grada i Ministarstva kulture. Ali – festival je osakaćen. Jer, onde je trebalo da nastupe Mile Kekin, Who See, Zoster i Osvajači, prodavale su se i karte, ali je sve u poslednjem trenu otkazano.
Ili, kako pišu organizatori, “odloženo”. Ne piše zašto, samo nešto o tome da je Zemun fest mesto susreta svih generacija pa su “vođeni brigom” za posetioce i zajednicu, odlučili da ne bude koncerata.
Samo bi se bezobraznici zapitali da nije možda na delu talas cenzure “nepodobnih” izvođača u naprednjačkoj Srbiji.
Početkom jula su zrenjaninski Dani piva, inače održani početkom avgusta, otkazali nastup bendu Goblini zbog njihove podrške studentima. Jer to je “porodična manifestacija zabavnog karaktera” pa joj ne trebaju izvođači sa “političkim konotacijama”. Mostarski bend Zoster se potom solidarisao sa Goblinima.
Još jadnije će izgledati čuvena Zaječarska gitarijada ako se uopšte i održi krajem meseca. Oni su prvo otkazali Goblinima, ali su se onda redom sami povlačili S.A.R.S, pa članovi grupe Whitesnake, Deca loših muzičara, NIT, Električni orgazam, Brkovi, Generacija 5 i Riblja čorba.
“U trenutku kada se oko nas sve više steže krug straha, kontrole i ćutanja, verujemo da muzika ne sme da bude paravan iza kog se krije represija”, saopštila je Generacija 5.
Sergej Trifunović
Ispostavilo se da vlast ne poznaje svoj narod, izjavio je za “Vreme” glumac Sergej Trifunović. “Kao da nikad ni jednu narodnu junačku pesmu nije pročitala pa ne zna da ako ti nešto pritiskaš, pući će. Pogotovo u Srbiji. Jer takav nam je gen.”
No, bilo je potrebno vreme za to “pucanje”. Kako kaže poznati glumac i bivši predsednik Pokreta slobodnih građana, nadstrešnica se ne bi desila da se reagovalo na smrt ljudi iz helikoptera ili smrt Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi.
“I ovo što sad rade ljudi po ulicama, to je vapaj posle mnogo bezobrazluka, mnogo žrtava”, kaže Trifunović. “Ova borba je došla u poslednji čas, u 12 i 15 je došla!”
Proteste po Srbiji vidi kao “borbu za demokratiju, jer nam demokratiju niko neće doneti, moramo da ovo krhko i slabo i očigledno neosvešćeno društvo podignemo. Biće teška borba, ali je neophodna”.
Zapadna štampa
U vihoru svetskih sukoba, ponora Gaze i susreta Trampa i Putina, dešavanja na srpskim ulicama ipak su uspela da budu druga vest u dnevniku nemačkog javnog servisa ARD.
U ponedeljak (18. avgust) je više prestižnih svetskih medija objavilo oštre komentare o ogoljenom nasilju koje režim Aleksandra Vučića sprovodi nad demonstrantima, kritikujući istovremeno Evropsku uniju što o tome ćuti.
Britanski “Fajnenšel tajms”, koji je ranije više puta intervjuisao Vučića, u uvodniku piše da je srpski predsednik dospeo pred dilemu u kojoj se pre ili kasnije nađu sve autokrate – da popušta ili da steže. I dalje bi, pišu, mogao da otvori prostor za opoziciju, nezavisne medije i istrage, ali “reforma nije način na koji autokrate funkcionišu: Vučić se ponaša po šablonu i sve jače steže obruč”.
Taj list, ali i francuski “Mond” ističu dobre veze režima u Beogradu sa evropskim prestonicama. U “Mondovom” uvodniku se ističe da Francusku interesuje prodaja borbenih aviona, a Nemačku litijum. Ali da nastavak pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji pod Vučićevom vlašću više “nema smisla”.
Nemački javni servis ARD u komentaru navodi da je Vučić “pokazao svoje pravo lice”, da se u Srbiji uhapšeni šikaniraju ili im se preti i silovanjem, da batinaši vladajuće stranke, uz policijsku zaštitu, napadaju građane. “Evropa bi trebalo dobro da gleda”, upozorava se.
Neki u učestalosti komentara u zapadnim medijima vide poruku Vučiću, dok trabanti režima vide, razume se, “obojenu revoluciju”. Ali, stvari ne funkcionišu tako.
Biće da su silina i upornost protesta – takve je teško naći u Evropi u poslednjih dvadesetak godina – i brutalnost režima doveli Vučića u centar pažnje na način koji mu nije mio.
Ovoliku pozornost dobijao je ranije samo dvaput. Jednom kada je sa Hašimom Tačijem pustio probni balon o podeli Kosova, a i tada su reakcije bile pomešane. I drugi put, kad je Srbija pragmatično i brzo nabavila dovoljno vakcina protiv kovida – tada je Vučić požnjeo hvalospeve. Sada može da vidi isključivo razorne kritike.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Građani su na raskršću između političkog avanturizma i institucionalnog jačanja kroz poštivanje pravosudnih odluka. Na jednoj strani je učešće na neustavnom referendumu i prihvatanje rušenja svih principa vladavine prava, a na drugoj raskid sa decenijskim sistemom koji počiva na korupciji i klijentelizmu
