Republika Srpska
U ponedeljak (18. avgust) je Republika Srpska u jednom danu ostala bez predsednika i premijera. Prvo je premijer Radovan Višković podneo ostavku, a onda je stigla očekivana odluka Suda BiH – odbačena je žalba Milorada Dodika na raniju odluku Centralne izborne komisije da mu oduzme mandat.
Dodik tako zvanično više nije predsednik Republike Srpske mada niko ne sumnja da će u dogledno vreme i dalje vući sve konce. Mandat mu je oduzet na osnovu presude kojom mu se zabranjuje obavljanje funkcija na šest godina zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika. Osuđen je na godinu dana zatvora, ali je to pretvorio u novčanu kaznu.
Izborna komisija BiH sada mora da raspiše nove izbore za predsednika entiteta u roku od 90 dana. Ali, iz Banjaluke najavljuju da će ti izbori biti sprečeni.
“Ako sada izgubimo, izgubili smo za sva vremena. Nemojte dozvoliti da nam cinični Muslimani uzmu našu slobodu”, rekao je Dodik. “Republika Srpska će u narednih, ne duže od 90 dana, održati svoj referendum o samostalnosti”, rekao je Dodik, ali nije eksplicitno pominjao otcepljenje od BiH.
“Dojče vele” beleži da će najave “biti pripisane listi od preko pedeset referenduma koji su najavljeni u poslednje dve decenije, a koji su završili samo na verbalnim pretnjama”. Osim onog o Danu RS koji je održan 2016. godine, a koji je Ustavni sud BiH poništio, a vlast rezultate proglasila anketom.
Jake reči na stranu, BiH se zbilja nalazi u najvećoj krizi od mirovnog sporazuma u Dejtonu. Uto se čeka i prava reakcija Beograda, gde je Vučić deklarativno stao uz Dodika, ali je pitanje dokle će biti tako.
Potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović izneo je neverovatan scenario – kaže, “ozbiljno se dogovara” da Vučić po isteku drugog predsedničkog mandata proba da opet bude premijer, a da se Dodik kandiduje za predsednika Srbije. Državljanstvo već ima.
Zdravstvo
U okviru pilot-projekta “elektronskog bolovanja”, koji se sprovodi u četiri doma zdravlja u Beogradu, do sada je elektronskim putem otvoreno između 6.000 i 7.000 bolovanja.
Nikola Radoman iz Ministarstva zdravlja je za RTS rekao da sada sistem treba da zaživi svuda u Srbiji, a da se sprema i portal za poslodavce. “U budućnosti, od izabranog lekara do poslodavca će ići direktno i potvrda o privremenoj sprečenosti za rad i doznaka”, kaže on. Poslodavac ne bi trebalo da ima uvid u dijagnozu.
U test-fazi pacijenti sami dobiju potvrdu pa je proslede poslodavcu. Svi građani se pozivaju da budu registrovani na portalu e-zdravlje. Država se u to uzda.
Jer, zvaničnici poput ministra zdravlja Zlatibora Lončara su ponovo nedavno otvorili temu “lažnih bolovanja”, neke vrste fantoma koji stalno kruži Srbijom. I to iako svi podaci govore da je Srbija na evropskom dnu po broju dana na bolovanju ili udelu radnika koji trenutno boluju.
In memoriam
Profesor Zoran Ivošević, dugogodišnji sudija Vrhovnog suda i osnivač i prvi predsednik Društva sudija, preminuo je u 89. godini u Beogradu.
Ivošević je rođen u Nišu, doktorirao je u Beogradu. Briljantnu pravničku karijeru obeležila su i dva nezakonita razrešenja sa mesta sudije u eri vladavine Slobodana Miloševića. Jer, Ivošević se uvek zalagao za nezavisnost sudske vlasti i nikad nije ćutao.
Kako je jednom rekao za “Vreme”, u tom trenutku je bio na spisku za odstrel Državne bezbednosti, bio je i meta prisluškivanja.
Dobitnik je više nagrada, među njima Plakete grada Beograda. Napisao je tridesetak knjiga i oko hiljadu stručnih radova. Bio je član Pokreta slobodnih građana i političkog saveta Demokratske stranke.
U poslednjem intervjuu za “Vreme”, tokom građanskih protesta 2019. godine, na pitanje da li će Srbija iznova sve morati da gradi kad ova vlast ode, rekao je: “Ako smo to uradili jednom, uradićemo i drugi put. Ako u to ne verujemo, zašto onda živimo? Mene ova borba, na neki način, osvežava”.
Politika i muzika
Dok čitalac drži ovaj broj “Vremena” u rukama, traje Zemun fest pod pokroviteljstvom opštine, grada i Ministarstva kulture. Ali – festival je osakaćen. Jer, onde je trebalo da nastupe Mile Kekin, Who See, Zoster i Osvajači, prodavale su se i karte, ali je sve u poslednjem trenu otkazano.
Ili, kako pišu organizatori, “odloženo”. Ne piše zašto, samo nešto o tome da je Zemun fest mesto susreta svih generacija pa su “vođeni brigom” za posetioce i zajednicu, odlučili da ne bude koncerata.
Samo bi se bezobraznici zapitali da nije možda na delu talas cenzure “nepodobnih” izvođača u naprednjačkoj Srbiji.
Početkom jula su zrenjaninski Dani piva, inače održani početkom avgusta, otkazali nastup bendu Goblini zbog njihove podrške studentima. Jer to je “porodična manifestacija zabavnog karaktera” pa joj ne trebaju izvođači sa “političkim konotacijama”. Mostarski bend Zoster se potom solidarisao sa Goblinima.
Još jadnije će izgledati čuvena Zaječarska gitarijada ako se uopšte i održi krajem meseca. Oni su prvo otkazali Goblinima, ali su se onda redom sami povlačili S.A.R.S, pa članovi grupe Whitesnake, Deca loših muzičara, NIT, Električni orgazam, Brkovi, Generacija 5 i Riblja čorba.
“U trenutku kada se oko nas sve više steže krug straha, kontrole i ćutanja, verujemo da muzika ne sme da bude paravan iza kog se krije represija”, saopštila je Generacija 5.
Sergej Trifunović
Ispostavilo se da vlast ne poznaje svoj narod, izjavio je za “Vreme” glumac Sergej Trifunović. “Kao da nikad ni jednu narodnu junačku pesmu nije pročitala pa ne zna da ako ti nešto pritiskaš, pući će. Pogotovo u Srbiji. Jer takav nam je gen.”
No, bilo je potrebno vreme za to “pucanje”. Kako kaže poznati glumac i bivši predsednik Pokreta slobodnih građana, nadstrešnica se ne bi desila da se reagovalo na smrt ljudi iz helikoptera ili smrt Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi.
“I ovo što sad rade ljudi po ulicama, to je vapaj posle mnogo bezobrazluka, mnogo žrtava”, kaže Trifunović. “Ova borba je došla u poslednji čas, u 12 i 15 je došla!”
Proteste po Srbiji vidi kao “borbu za demokratiju, jer nam demokratiju niko neće doneti, moramo da ovo krhko i slabo i očigledno neosvešćeno društvo podignemo. Biće teška borba, ali je neophodna”.
Zapadna štampa
U vihoru svetskih sukoba, ponora Gaze i susreta Trampa i Putina, dešavanja na srpskim ulicama ipak su uspela da budu druga vest u dnevniku nemačkog javnog servisa ARD.
U ponedeljak (18. avgust) je više prestižnih svetskih medija objavilo oštre komentare o ogoljenom nasilju koje režim Aleksandra Vučića sprovodi nad demonstrantima, kritikujući istovremeno Evropsku uniju što o tome ćuti.
Britanski “Fajnenšel tajms”, koji je ranije više puta intervjuisao Vučića, u uvodniku piše da je srpski predsednik dospeo pred dilemu u kojoj se pre ili kasnije nađu sve autokrate – da popušta ili da steže. I dalje bi, pišu, mogao da otvori prostor za opoziciju, nezavisne medije i istrage, ali “reforma nije način na koji autokrate funkcionišu: Vučić se ponaša po šablonu i sve jače steže obruč”.
Taj list, ali i francuski “Mond” ističu dobre veze režima u Beogradu sa evropskim prestonicama. U “Mondovom” uvodniku se ističe da Francusku interesuje prodaja borbenih aviona, a Nemačku litijum. Ali da nastavak pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji pod Vučićevom vlašću više “nema smisla”.
Nemački javni servis ARD u komentaru navodi da je Vučić “pokazao svoje pravo lice”, da se u Srbiji uhapšeni šikaniraju ili im se preti i silovanjem, da batinaši vladajuće stranke, uz policijsku zaštitu, napadaju građane. “Evropa bi trebalo dobro da gleda”, upozorava se.
Neki u učestalosti komentara u zapadnim medijima vide poruku Vučiću, dok trabanti režima vide, razume se, “obojenu revoluciju”. Ali, stvari ne funkcionišu tako.
Biće da su silina i upornost protesta – takve je teško naći u Evropi u poslednjih dvadesetak godina – i brutalnost režima doveli Vučića u centar pažnje na način koji mu nije mio.
Ovoliku pozornost dobijao je ranije samo dvaput. Jednom kada je sa Hašimom Tačijem pustio probni balon o podeli Kosova, a i tada su reakcije bile pomešane. I drugi put, kad je Srbija pragmatično i brzo nabavila dovoljno vakcina protiv kovida – tada je Vučić požnjeo hvalospeve. Sada može da vidi isključivo razorne kritike.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Građani su na raskršću između političkog avanturizma i institucionalnog jačanja kroz poštivanje pravosudnih odluka. Na jednoj strani je učešće na neustavnom referendumu i prihvatanje rušenja svih principa vladavine prava, a na drugoj raskid sa decenijskim sistemom koji počiva na korupciji i klijentelizmu
