Nama se uspeh ne prašta

Povod za razgovor sa generalnom direktorkom „Ringier Axel Springera“ bili su česti medijski napadi na ovu kompaniju u poslednjih mesec dana. U intervjuu za „Vreme“ Jelena Drakulić-Petrović govori o razvoju kompanije od kada je 2008. došla na njeno čelo, karakteristikama srpskog medijskog i marketinškog tržišta, a kao motive medijskih napada vidi „finansijsko slabljenje kompanije i diskreditaciju njenih čelnih ljudi“.

„VREME„: Prema podacima APR–a, „Ringier Axel Springer“ godinama posluje sa stabilnim dobitkom od skoro pola milijarde dinara godišnje. Kako objašnjavate ove podatke?

JELENA DRAKULIĆ–PETROVIĆ: Kompanija „Ringier Axel Springer“, izdavač dnevnih novina „Blic“, „Alo“ i „24 sata“, nedeljnika NIN, „Blic žena“, „Puls“, „Auto Bild“, portala „Blic.rs“, „Žena.rs“, „Alo.rs“, „24sata.rs“, „Puls.rs“ i više komercijalnih digitalnih platformi, jedna je od retkih sa transparentnim vlasništvom i koja se vlada tržišnim principima poštujući zakone. Zbog toga već sada mogu da kažem da ćemo i ovu poslovnu godinu, tešku za sve kompanije u Srbiji – pa i za nas, završiti sa profitom.

Čak ni najmoćnije medijske kompanije u najrazvijenijim zemljama ne mogu da menjaju trendove na tržištu, pa ni mi u Srbiji nismo imali takve iluzije, već smo od početka krize pokušavali da se prilagodimo promenama koje nam tržište donosi. Najbolji primer za to je model integrisanih timova urednika i novinara koji rade i razvijaju štampana i online izdanja. Mnogi su nam predviđali propast, a bilo je i zluradih komentara i unutar kuće i u profesionalnim novinarskim i marketinškim krugovima. Skoro tri godine posle toga mi smo unapredili i proširili print izdanja i postali vodeća online kompanija, ne samo u Srbiji već u čitavom regionu.

Marketinško tržište u medijima se iz godine u godinu urušava, što je dovelo do opšteg nemorala, nepoštovanja zakona, nelojalne konkurencije, rečju – sve je dozvoljeno za stranu više oglasa. Kao ozbiljna evropska kompanija uvek smo bili daleko od tog brloga: držali smo do svoje reputacije, godinama građenog imidža i ugleda, nismo klijente privlačili rasprodajom strana i banera… Naš moto je „Ceni sebe da bi te i drugi cenili“, jer time poštujemo i milionske auditorijume čitalaca i posetilaca naših dnevnih novina, magazina i portala. Uspešne kompanije u Srbiji, upravo zbog toga, prepoznale su u nama pouzdanog partnera.

Svako ko tržišno posluje oglašava se u našim izdanjima. Ukupna čitanost naših print i online izdanja je viša od pet i po miliona čitalaca i posetilaca. Dnevne novine čita milion i po ljudi svakog dana, magazine milion nedeljno, dok je poseta portala viša od tri miliona dnevno.

„Ringier Axel Springer„, osim u Srbiji, posluje i u Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj, a sam „Ringier“ je prisutan i u Rumuniji i Mađarskoj, kada je reč o zemljama okruženja. Možete li uporediti poslovanja na ovim tržištima sa situacijom na srpskom tržištu?

Opšti trendovi na tržištu štampanih i online izdanja gotovo su isti u svim ovim zemljama i u našoj kompaniji ih rešavamo pomažući i učeći jedni od drugih. „Ringier“, kao najveći švajcarski, i „Axel Springer“, kao najveći nemački izdavači, prepoznali su potrebu da zajednički u istočnoj i centralnoj Evropi razvijaju medijski i digitalni biznis. Ove dve kompanije posluju u 19 zemalja širom sveta i zapošljavaju više od 21.000 ljudi. Znanje, iskustvo i ekspertiza koje dobijamo od vlasnika omogućavaju nam da budemo hrabriji i samouvereniji. Kreativnost, maštovitost i rad mojih kolega u Srbiji je ipak to što najviše doprinosi da budemo korak ispred drugih.

Taj posao nije lak jer osim samih sebe, moramo da menjamo i način razmišljanja i percepciju ostalih učesnika na tržištu. Posebno smo ponosni na to što smo po rezultatima među vodećim zemljama u kojima posluju obe naše matične kompanije iako poslujemo na najsiromašnijem tržištu.

Vodeća pozicija na tržištu donosi često i nevolje u zemljama gde se uspeh ne prašta. U našoj kompaniji znamo profesionalno kako da održimo vodeću poziciju: neprestanim ulaganjima, edukacijom, modernizacijom…ali je problem u nakaradnim poslovnim običajima – da svako ko je isfrustriran neuspehom ima mogućnost da nekažnjeno blati i napada bolje od sebe. Pravda koju u tim slučajevima potražite na sudu ili kod inspekcija je spora, a ponekad i nedostižna.

Došli ste na mesto generalnog direktora 2008. godine. Šta se od tada promenilo – unutar kompanije, a i na tržištu Srbije?

Došla sam na čelo kompanije u godini kada je počela globalna ekonomska kriza. U svim našim izdanjima pisali smo o krizi koja će nas pogoditi dok je tadašnja vlada tvrdila kako će nas ona samo ojačati. Nas nisu uspavali, jer smo znali da „mirno more ne pravi dobre mornare“ – razvijali smo nove proizvode i rešili da se od klasičnog print izdavača transformišemo u multimedijalnu kompaniju. Pronalazili smo uspešne nove modele poslovanja, a naši vlasnici su nas podržali i profit koji ostvarujemo svake godine nisu iznosili iz Srbije već su investirali u razvoj biznisa i nova radna mesta.

Promene na tržištu i u kompaniji zahtevaju velika odricanja i naporan rad, što je meni lično donelo profesionalno usavršavanje koje bih u retko kom drugom poslu mogla da ostvarim. Sa druge strane, moja porodica je zbog toga najviše ispaštala, ali sam im zahvalna što su uvek bili uz mene.

Satisfakcija mi je i to što radim u društveno odgovornoj kompaniji koja preko „Blic fondacije“, kojom imam privilegiju da upravljam, vodi brigu o 40 socijalno najugroženijih porodica sa više od 100 dece.

U poslednjih mesec dana u fokusu javnosti je obračun TV „Pinka“ sa „Blicom„, zbog čega je ova televizija dobila opomenu od RRA, a vaša kompanija je tužila TV „Pink“ i list „Informer“ Privrednom sudu. Po vama, šta je u pozadini ovog spora?

Napadima je u osnovi bio cilj da se kompanija finansijski oslabi, kao i da se diskredituju njeni čelni ljudi. U ovom slučaju poklopili su se interesi različitih medijskih i kriminalnih lobija. Politički pismenijim, a nepristrasnim ljudima jasno je čiji jezik i ton je u tim televizijskim i novinskim pamfletima.

Svuda u svetu pa i kod nas državne institucije i javna preduzeća sarađuju sa medijima: objavljuju tendere, konkurse, obaveštenja, oglase, vode kampanje od javnog interesa… U takvoj vrsti oglašavanja nema ničega spornog.

Državne institucije i javna preduzeća imaju istovetne ugovore sa nama i drugim medijskim kućama. Nikada nismo postavili pitanje zašto ministarstva ili državna preduzeća i agencije objavljuju oglase, tendere, konkurse… za znatno veće ugovorene iznose u drugim medijima, a ne kod nas. Jeftini populizam su optužbe da su neka preduzeća ili ministarstva trošila kod nas više nego u drugim medijima. Primera radi, neko preduzeće koje izdaje jedne dnevne novine i može imati čak i sto hiljada prodatih primeraka ne može se porediti sa ponudom naše kompanije koja izdaje troje dnevnih novina, pet magazina i dvanaest portala. Svakog direktora državnog preduzeća ili institucije koji se vodio tržišnom logikom proglašavaju sumnjivim i krivim za malverzacije.

Osnovno kućno vaspitanje, kako moje tako i ostalih kolega, ne dozvoljava nam da odgovaramo na prizemne napade. Pravdu tražimo jedino na sudu i od regulatornih tela. Moja obaveza je da štitim interese kompanije i više od 700 radnika i njihovih porodica. Na ovom primeru pokazaće se koliko Srbija napreduje u poštovanju osnovnih ljudskih prava i primeni zakona.

Kako je sve to uticalo na poslovanje vaše kompanije?

Inspiratorima i izvršiocima napada nikad nije uspelo da destabilizuju naše poslovanje. Prošlu godinu smo završili sa profitom, a i ovu ćemo, uz povećanje plata zaposlenima.