„VREME„: Predsednik Tadić je najavio da će tražiti političku odgovornost za sve one koji su svojim (ne)činjenjem doprineli da skladište u Banatskom Dvoru ne bude dovršeno. Budući da ste u prethodnoj vladi bili na čelu Ministarstva energetike, kako komentarišete ove izjave?
ALEKSANDAR POPOVIĆ: Tvrdim da odgovornost prethodne vlade, odnosno prethodnog ministarstva koje sam vodio ne postoji. Prosta je činjenica da je ta vlada u punom kapacitetu funkcionisala od sredine maja 2007. do početka marta 2008. godine. Činjenica je takođe da je skladište moguće puniti sa nešto manje od milion kubnih metara dnevno, kao i da je to moguće činiti tokom onih meseci kada potrošnja nije maksimalna, tj. tokom leta i delom u proleće i jesen. Za nešto manje od godinu dana koliko je ta vlada funkcionisala, ona je obezbedila sredstva za punjenje i u saradnji sa NIS-om i Srbijagasom otpočela utiskivanje gasa u skladište. Za kratko vreme, koliko je funkcionisala, ona je učinila maksimum. Za manje od godinu dana nije moguće, ako se dnevno utisne ispod milion kubnih metara, utisnuti više od onoga što je utisnuto. Prema tome, voleo bih da svi kritičari kažu šta se dodatno moglo uraditi za manje od godinu dana, kao i da se jasno kaže da je preko dve trećine količina koje postoje u skladištu utisnuto upravo u tom periodu od manje od godinu dana. Sasvim je jasno da krivica prethodne vlade u ovom segmentu ne postoji. Da je u decenijama pre prethodne vlade gas punjen i da se na gasovodu Gospođinci – Banatski Dvor radilo, sadašnja situacija bi bila mnogo drugačija.
Prošlog proleća započeto je sa utiskivanjem gasa u skladište, ali je od najavljenih 130 miliona kubnih metara utisnuto svega oko 100 miliona. Zbog čega plan nije ostvaren?
U skladište je do sada ukupno utisnuto oko 130 miliona kubnih metara, s tim što je 108 miliona utisnuto tokom 2008, a ostatak tokom 2007. i 2006. Razlog zašto nije u toku 2008. utisnuto planiranih 125-130 miliona jeste zastoj tehničke prirode tokom jula meseca u trajanju od 17 dana, koji je bio uslovljen lošim kvalitetom domaćeg gasa. Problem je prevaziđen krajem jula, od kada je skladište bez prekida punjeno gasom preko dva meseca. Dakle, problemi sa kvalitetom gasa, koji su tehničke prirode, a desili su se nakon izbora nove vlade, isključivi su razlog zbog koga nije napunjeno svih 125-130 miliona kubika. Naravno, čak i da je utisnuto svih 125-130 miliona, a ne 108, to ne bi suštinski izmenilo situaciju ove zime.
Kako ne bi: razlika je oko 20 miliona kubika, što je četvorodnevna potreba Srbije u kriznoj situaciji kakva nas je zadesila?
Zato što je neophodno završiti skladište u Banatskom Dvoru, ali i gasovod Gospođinci – Banatski Dvor sa pratećom infrastrukturom. Tek tada je moguće da se dnevno iz skladišta crpe oko pet miliona kubnih metara gasa. Sada je moguće crpeti nešto ispod milion dnevno, pa činjenica da je u skladištu 130, a ne 150 miliona kubika, ne menja suštinski ništa: i u jednoj i u drugoj varijanti mogli bismo da povučemo samo milion kubnih metara dnevno, odnosno manje od desetine naših dnevnih potreba.
Čemu lagerovanje nečega što ne može da se koristi?
Moj izbor je bio jednostavan: mogao sam da slegnem ramenima, da se pravdam što pre mene ozbiljnog utiskivanja nije bilo i što gasovod Gospođinci – Banatski Dvor nije završen i da ne utiskujem ništa, ili da utisnem ono što mogu da utisnem. Izabrao sam ovo drugo i skladište je zbog toga danas vrednije za tri milijarde dinara.
