Srpska vlada bi morala u rekordno kratkom roku da izmeni svoju odluku o skidanju poverljivosti sa tajnih dosijea da bivši funkcioneri DB-a ne bi morali da budu pušteni iz zatvora
Na suđenju bivšem načelniku Resora državne bezbednosti Srbije Radomiru Markoviću i njegovim najbližim saradnicima, zameniku Nikoli Ćurčiću, pomoćniku Branku Crnom i šefu DB-a za Beograd Milanu Radonjiću, koje zamenik okružnog javnog tužioca tereti za odavanje državne tajne, u beogradskoj Palati pravde došlo je do neočekivanog i dosad neviđenog obrta koji je pokopao nade branilaca i pritvorenih bivših debeovaca da će tužilac odustati od optužnice. To bi praktično značilo puštanje optuženih iz višemesečnog boravka u zatvoru. Njihova nada bila je zasnovana na odluci Vlade Republike Srbije od 22. maja 2001. godine da donese i tri dana kasnije u „Službenom glasniku Srbije“ objavi uredbu „o skidanju oznake poverljivosti sa svih dosijea SDB-a koji su vođeni o građanima Republike Srbije u Službi državne bezbednosti“. U članu 1 ove uredbe pisalo je ono što je za optužene bilo veoma bitno i ohrabrujuće: „Skida se oznaka poverljivosti ‘državna tajna’ sa svih dosijea SDB-a koji su vođeni o građanima Republike Srbije a koji se odnose na problematiku unutrašnjih neprijatelja, odnosno unutrašnjeg ekstremizma i terorizma u periodu od osnivanja Službe do stupanja na snagu ove uredbe.“ Prema ovoj uredbi, odavanje državne tajne ne može se smatrati krivičnim delom.
RAZREŠENA DILEMA: I u beogradskom Okružnom tužilaštvu bilo je jasno da je uredba postala prepreka za predviđeni proces, što je, po svemu sudeći, konstatovano i u vrhu sadašnjeg DB-a, koji je svojevremeno i podneo krivičnu prijavu protiv svojih bivših kolega. Nastao je problem koji je valjalo što pre rešiti. Dan početka zakazanog suđenja se približavao, a „posao“ nije bio okončan. Jer, kako rekoše branioci, proces i osuđujuće presude protiv četvorice bivših debeovaca bili su pitanje časti nove vlasti. Dilema je razrešena već prvog dana suđenja kad je tužilac predsedniku Sudskog veća predao sveže štampan „Službeni glasnik Republike Srbije“ od 31. maja ove godine i pozvao se na novu uredbu Vlade Srbije kojom je izmenjena prethodna od 22. maja. Zapravo, skidanje oznake poverljivosti „državne tajne“ sa svih dosijea državne bezbednosti ostavljeno je za neka buduća vremena. Tužiocu je tako izmenjena uredba omogućila da, posle crvenog, dobije zeleno svetlo i ostane pri optužnici bez bojazni da će sud doneti odbijajuću presudu koja se izriče kad sudsko veće ustanovi da nije krivično delo ono što je tužilac naveo u optužnici, a što bi se verovatno dogodilo da uredba od 22. maja nije brže-bolje bila izmenjena.
„Niko se ne seća da su ikada tako vrtoglavom brzinom propisi menjani“, kažu advokati optuženih. „Mi redovno i na vreme dobijamo svaki ‘Službeni glasnik’, ali ovaj prezentiran sudu tužilac je očigledno doneo iz štamparije, iako nosi datum od 31. maja, kad je i održana sednica Vlade na kojoj je izmenjena uredba o skidanju oznake poverljivosti ‘državna tajna’ sa svih dosijea SDB-a. Nemoguće je da je istog dana bila sednica i štampan ‘Službeni glasnik’ u kome je objavljena pomenuta uredba doneta na tom zasedanju Vlade. Po svemu sudeći, DB, upozoren od Tužilaštva da optužnica neće proći, insistirao je da Vlada izmeni prethodnu uredbu, što je ona vrtoglavo i učinila. Možda bi potpredsednik Vlade Srbije prof. dr Žarko Korać, koji je potpisao uredbu o izmeni, mogao da objasni zašto je to učinio kad prethodna od 25. maja još nije ni bila stupila na snagu“, pitaju branioci optuženih konstatujući ujedno da ovim suđenjem zapravo rukovodi DB.
Prvog dana suđenja, pre nego što je Sudsko veće prihvatilo predlog tužioca da se javnost isključi sa procesa, vodila se oštra polemika između advokata optuženih i tužioca. „Prisustvo javnosti obezbedilo bi korektno suđenje jer je reč o dosijeima ljudi iz javnog, kulturnog i političkog života, a o tome su u javnosti dosad izrečene mnoge neistine“, napomenuo je advokat Dragan Mraković, branilac Branka Crnog dok njegov kolega Dušan Mašić, koji brani Radomira Markovića, tvrdi „da su „već čuli predsednika Vlade i ministra pravde koji su već doneli presudu o ovom predmetu“. I ostali branioci optuženih, Veljko Đurđić i Zora Dobričanin-Nikadinović, insistirali su da suđenje bude javno, ali je sud taj predlog odbio.
SPORNI DISKOVI: Optužnica protiv bivših debeovaca nije dostupna javnosti izuzev podatka da su oni na optuženičkoj klupi „zbog odavanja državne tajne“. Reč je naime o dosijeima nekih petnaestak bivših vodećih opozicionara od kojih su neki sad u vrhu vlasti. Ti dosijei koje je DB formirao bili su skenirani i narezani na kompakt-disk, potom umnoženi, ali se ne zna tačno, bar zasad, u koliko primeraka. Zna se samo da DB poseduje jedan. Tužilac pretpostavlja da neki od optuženih imaju po jedan disk, što optuženi negiraju. Predviđeno je da tokom izvođenja dokaza ljudi iz DB-a u sudnicu donesu kompjuter, monitor i disk kako bi Sudsko veće, advokati i optuženi mogli da vide sadržaj dosijea. Pretpostavlja se da tu ima svega i svačega. Ali, to je već „državna tajna“.
„Kad je reč o prisustvu javnosti, ne vidim zašto je sporno da se samo sadržina diska tretira kao državna tajna. Javnost nam ne smeta da utvrdimo ko je, šta i kome dao. Ja sam za to da javnost bude prisutna u sudnici“, rekao je Radomir Marković. Iz njegovih reči („da utvrdimo ko je šta i kome dao“) može se naslutiti da optuženi nisu baš jedinstveni u nekim tvrdnjama, kao i da postoji svedok ili svedoci koji ih terete. Istovremeno, Marković je na temu isključivanja javnosti sa suđenja podržao predlog odbrane da javnost bude isključena samo sa onih delova procesa za koje sud oceni da nisu za svačije oči i uši, a što Zakon o krivičnom postupku dozvoljava. Sud je međutim i taj predlog odbio. Sve je državna tajna.
Ono što je izvesno, tvrde svi branioci optuženih, jeste da ne postoji nijedan dokaz da su njihovi branjenici odavali državnu tajnu. I što je još važnije, o eventualnoj krivici bivših debeovaca dokazi predloženi u optužnici nisu u sudskim spisima, već u rukama DB-a. Samim tim postoji mogućnost manipulacija, upozoravaju branioci. Na to je tužilac Siniša Simić primetio „da mu je žao što branioci koji su dobro plaćeni nisu proučili predmet i primetili dokaze“. Međutim, usledio je odgovor advokata Dušana Mašića: „Ako su tužioci loše plaćeni, to ne znači da zbog toga treba da pišu i loše optužnice.“
U sudskom predmetu nisu, inače, navedene šifre za otvaranje disketa. „Njihov sadržaj ne sme da se sazna zbog određenih događaja koji su tu opisani. Veoma bi bilo opasno da se nešto što se ovde čuje izađe iz sudnice. Uostalom, da li bi branioci, kad bi bila reč o odbrani za ubistvo, verovali, na primer, obdukcionom nalazu dok ne vide leš u sudnici?“
„Upravo ste izgovorili, a što ja dosad nikad nisam čuo, da se leš u policiji čuva do presude“, odgovorio je Mašić aludirajući na navodne dokaze koji su u DB-u, a ne u sudskim spisima.
Javnost je isključena, suđenje se nastavlja, a i kad bude okončano, znaće se samo da li su optuženi oslobođeni ili osuđeni i na koliko duge vremenske kazne. Za sve ostalo javnost će biti uskraćena.
„Naši političari vole da izigravaju demokrate poput onih iz bivših komunističkih zemalja koji su skinuli oznaku državne tajne sa dosijea vođenih u njihovim tajnim policijama kako bi narod mogao da ih čita. Zato su i naši to učinili. Međutim, iz neobjašnjivih razloga uredbu su meteorskom brzinom izmenili. Da li je to urađeno zato što se zna da četvorica bivših funkcionera DB-a moraju da budu osuđeni, a uredba o skidanju oznake poverljivosti ‘državna tajna’ bi ih u tome sputavala. Možda postoji neki drugi razlog znan samo onima koji su izmenili uredbu“, komentarisali su branioci van sudnice očekujući rezultat većanja suda o predlogu da se javnost isključi sa procesa.
Inače, tužilac je u optužnici predložio da suđenju prisustvuje predstavnik DB-a, za javnost neidentifikovani posmatrač kamenog lica koji je sedeo pored tužioca i pažljivo gledao i slušao ne izgovarajući nijednu reč. „U kojoj je on funkciji?“ pitali su se advokati. Niko to nije znao. Ipak, svi su se složili da je predstavnik DB-a tu da bi slušao šta ko govori i kontrolisao tok suđenja, šta govore optuženi, svedoci… Sud je odbio predlog branioca da i predstavnik DB-a bude isključen sa suđenja. Sud je ovo učinio držeći se Zakona o krivičnom postupku (član 289) po kome „Veće može dozvoliti da glavnom pretresu na kome je javnost isključena prisustvuju pojedina službena lica, naučni radnici…“ Veće je, međutim, odobrilo da službeno lice, to jest predstavnik DB-a, prisustvuje suđenju, ali je odbilo predlog advokata da se to dozvoli i nekom naučnom ili javnom radniku, što je razumljivo, jer debeovci umeju da ćute, a naučnici bi u nekoj eventualnoj studiji o našem pravosuđu možda mogli ponešto i da napišu o (ne)zavisnosti sudstva.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
