Govoreći o projektu koji ima za cilj obrazovanje onih iznad 15 godina koji nemaju ni osnovnu školu, Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, sažeo je njegove koristi na sledeći način: oni koji nisu završili školovanje dobiće drugu šansu da ga završe i da unaprede kvalitet svog života, vlasti će imati manje izdataka kada je reč o socijalnim davanjima, a korist za društvo će biti jačanje socijalne inkluzije
Zabrinjavajuć je podatak da je u Srbiji u školskoj 2008/09. godini šest odsto dece napustilo redovnu školu, kazao je pre nekoliko nedelja Vensan Dežer na skupu u Sava centru. Povod je bio predstavljanje projekta „Druga šansa – razvoj sistema funkcionalnog obrazovanja odraslih u Srbiji“, kojim se predviđa već ranije najavljeno doškolovavanje starijih od 15 godina.
Kako je mnogo puta isticano, i o čemu je „Vreme“ pisalo, obrazovanje odraslih je ovdašnja „slaba tačka“. Još nije donesen zakon o obrazovanju odraslih, što nas svrstava među retke u regionu koji nisu regulisali ovu oblast obrazovanja. Nacrt zakona je, prema najavama iz Ministarstva prosvete i nauke, „praktično gotov“.
Visok nivo nepismenih i nekvalifikovanih, nemali procenat onih koji su završili samo osnovnu školu, 23 odsto stanovništva starijeg od 15 godina koje nema ni osnovno obrazovanje jesu činjenice koje veoma koče Srbiju. Takođe, bitno je napomenuti i da 61 odsto Roma nema završenu osnovnu školu.
PORAZNI BROJEVI: Na pomenutom skupu u Sava centru bio je prisutan i pomoćnik prosvete i nauke Bogoljub Lazarević. On se osvrnuo na mračnu statistiku obrazovne strukture prema polu. „Žene su u gradovima tri puta nepismenije od muškaraca, a u selima četiri puta. Bez osnovne škole je 72.381 osoba od 15 do 29 godina, a Srbija ima 1.387.526 nepismenih.“
foto: milovan milenkovićŽENE SU NEPISMENIJE: Bogoljub Lazarević
Program „Druga šansa“ obuhvata 4000 polaznika bez završene osnovne škole i ikakve stručne osposobljenosti. Na taj način će se podići opšti nivo pismenosti što povlači za sobom veću upošljivost, potom smanjenje siromaštva, a i socijalno-ekonomski razvitak zemlje. Program će se sprovesti u 80 osnovnih i 75 srednjih škola u Srbiji, a osim programa osnovnog obrazovanja, slediće i obuka za 30 zanimanja, prvenstveno traženih zanata. Zanati su ponuđeni shodno potrebama tržišta rada, a polaznici će birati koji im najviše odgovara.
Uključeno je 1300 nastavnika, a nastava će se odvijati u večernjim časovima. Predviđeno je da u prvoj godini polaznici završe četiri razreda, u drugoj peti i šesti, a poslednje godine sedmi i osmi. Odabrane škole (Ministarstvo je još ranije raspisalo konkurs) trebalo bi da imaju po 75 „odraslih učenika“ raspoređenih u tri odeljenja. Oni će, istovremeno, birati zanate. Ako odluče da nastave školovanje, biće im priznat i deo srednje škole zavisno od odabranog zanata. U Ministarstvu nauke i prosvete je objašnjeno da će prioritet imati nezaposleni, pripadnici etničkih manjina (pogotovo Romi), žene, ruralno stanovništvo i radnici koji su postali tehnološki višak.
Suvišno je reći da su nekvalifikovanost i nepismenost problem kako za pojedinca tako i za društvo i državu. Vensan Dežer je to sažeo na sledeći način: oni koji nisu završili školovanje dobiće drugu šansu da je završe i unaprede kvalitet svog života, vlasti će imati manje izdataka kada je reč o socijalnim davanjima, a korist za društvo će biti jačanje socijalne inkluzije. Iz fondova Evropske unije stigla je bespovratna pomoć od četiri miliona, dok se iz budžeta Ministarstva izdvaja tri i po miliona evra.
Problem je i ubrzano starenje stanovništva jer je 22 odsto populacije starije od 60 godina, a samo osam odsto čine deca (popis iz 2002).
Otud potreba da se način obrazovanja koji se pruža u „Drugoj šansi“ sprovede kao trajno rešenje. U jednim dnevnim novinama su pomenuli da bi, ako bi se pratio dosadašnji tempo obuke za one koji su bez kvalifikacija (s obzirom na to da ih ima milion i po), bilo potrebno 150 godina samo za njihovo opismenjavanje.
Konsultant projekta Miomir Despotović je izjavio da je obuka koja se organizuje preko „Druge šanse“ još uvek malog obima, ali da je to dovoljno za testiranje svih mehanizama jednog sistema obrazovanja. Prema rečima Bogoljuba Lazarevića, projekat neće biti uspešan ukoliko ne bude imao kuntinuitet i ukoliko država i sve institucije koje treba da sarađuju ne budu radile na prevazilaženju problema obrazovanja odraslih ljudi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
