Moral na skupom čiviluku

Kada je pre tačno godinu dana objavila imena direktora zdravstvenih ustanova u Beogradu optuživši ih za nezakonite radnje i nenamensko trošenje novca, bivša gradska sekretarka za zdravstvo dr Dragana Jovanović uspela je pošteno da uzburka i esnaf i političku strukturu na nivou grada (i države), ali i širu javnost koju je sve teže ubediti da je masovna korupcija kod lekara samo privid i da su joj skloni pojedinci.

Reagujući na optužbe, u „prozvanim“ institucijama su odlučno negirali navode gradske sekretarke. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević i gradska uprava saopštili su da prvo treba sačekati rezultate nadležnih službi. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je od gradske sekretarke za zdravstvo zatražio dodatne informacije o osnovanosti njenog zahteva, a reagovao je i dr Vladan Šubarević, član Gradskog veća zadužen za zdravstvo. Iznenađen zahtevom dr Dragane Jovanović da se smene direktori pet zdravstvenih ustanova zbog zloupotreba u radu, dr Šubarević je istakao da ne zna ama baš ništa o nenamenskom trošenju budžeta Grada, da je procedura trošenja sredstava gradskog budžeta jako složena i da – dok se ne izvrše sve zakonom propisane radnje – nijedna ustanova u gradu ne dobija blanko sredstva. Dr Šubarević je tom prilikom ukratko objasnio i proceduru za transfer sredstava iz budžeta. Kako je rekao, ustanova dobija zaključak, čeka se da prođu svi rokovi za žalbe svih učesnika u javnoj nabavci, i tek onda se obraća upravi Grada, odnosno nadležnom sekretarijatu, da bi se izvršio transfer sredstava. „Svi papiri se proveravaju i nema prostora za mahinacije u oblasti javnih nabavki“, zaključio je tada dr Šubarević i dodao da sve optužene poznaje kao časne ljude, profesore univerziteta i da mu je „teško da poveruje“ u optužbe koje je gradska sekretarka za zdravstvo iznela na njihov račun.

Tako je dr Vladan Šubarević govorio 21. oktobra 2008. godine. Tačno godinu i jedan dan kasnije, 22. oktobra 2009. godine, bivši član Gradskog veća u Beogradu zadužen za zdravstvo, dr Vladan Šubarević, uhapšen je zbog sumnje da je organizovao kriminalnu grupu čijim je malverzacijama budžet Grada oštećen za 65,5 miliona dinara. Istoga dana gradska sekretarka za zdravstvo dr Dragana Jovanović je podnela neopozivu ostavku. Neke opozicione stranke su (bezuspešno) pozvale resornog ministra da uradi isto, a gradonačelnik je poručio da u Beogradu nema zaštićenih.

„NAMEŠTANJE„: Pored Šubarevića, 22. oktobra su uhapšeni i suvlasnik i direktor preduzeća Recipe medikal suplajz iz Zemuna – Slobodan Paunović, direktor predstavništva Kedrion SPA u Srbiji – Đovani Akroljan, direktor KBC-a „Bežanijska kosa“ – dr Nikola Milinić, i njegova pomoćnica za nemedicinske poslove – Dobrila Vekić, direktor specijalne bolnice „Sveti Sava“ – dr Milan Savić, direktorka Doma zdravlja „dr Milutin Ivković“ Palilula – Jasminka Jelić, i direktor KBC „Zvezdara“ – dr Zoran Ivanković. Njima je dr Vladan Šubarević, navodno, omogućio dobijanje sredstava za nabavku nameštaja iz budžeta Skupštine grada, a jedino je dr Milan Savić, direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti, prvi put pomenut u ovoj aferi. Pod istragom se nalazi još nekoliko osoba, među kojima i direktor KBC „Zemun“ dr Ivo Berisavac.

Prema navodima policije, dr Vladan Šubarević je kao član veća Gradske uprave zadužen za zdravstvo, tokom 2007. i 2008. godine pohapšene direktore povezao sa Slobodanom Paunovićem i Đovanijem Akroljanom, posrednicima italijanske firme Vernipol, preko koje su nabavljani nameštaj i oprema za bolnice.

Zatim je od pohapšenih direktora bolnica i domova zdravlja zahtevao da postupke nabavke medicinskog nameštaja sprovedu što hitnije, čime je omogućio povlašćeni položaj u postupku javne nabavke zastupnicima italijanske firme Vernipol i direktore naterao da prekrše Zakon o javnim nabavkama.

Pretpostavlja se da su Šubarević, Paunović i Akroljani imali veliku proviziju od ugovorenih poslova, dok je direktorima bila namenjena manja zarada.

Gradski budžet je najviše oštećen opremanjem KBC-a „Bežanijska kosa“. Prema izveštaju budžetske inspekcije, samo za nabavku nameštaja u ovoj zdravstvenoj ustanovi utrošeno je 106 miliona dinara. Između ostalih komada nameštaja, navedeni su papreno skupa garnitura za sedenje „ginevra“, koja se sastoji od sofe i dve fotelje od bambusa sa jastucima, koja je plaćena čak 805.665 dinara, zatim čajna kuhinja od 750.000 dinara, vešalica za odela sa držačem od 13.535 dinara, pisaći sto od 42.271 dinar, baštenski suncobran od 279.869 dinara… Nije se štedelo ni na udobnosti pacijenata. Klupa u čekaonici je, na primer, plaćena 200.000 dinara. Kada su svojevremeno ovi podaci izašli u javnost, privedeni direktori su se pravdali činjenicom da je reč o specijalnim antibakterijskim materijalima i da je to razlog što su cene tolike. Ako ove i još neke sitnije artikle pomnožimo nekoliko puta, doći ćemo do cifre od 50 miliona dinara, koliko iznose malverzacije u KBC-a „Bežanijska kosa“. Međutim, tih 50 miliona dinara „otpadaju“ samo za nameštaj, dok se medicinska oprema, nabavka aparata i medikamenata tek ispituju, pa je vrlo realno da bude još proširenja istrage.

Realna cena ovih proizvoda je, naravno, drastično manja. Kod nekih proizvoda cene su i udesetostručene, fakture su naduvavane preko svake mere, predavana je fiktivna dokumentacija… Samo je naplata bila stvarna.

Isti model „opremanja prostora“ je, sudeći prema izvorima iz MUP-a, primenjivan i u drugim zdravstvenim ustanovama čiji su direktori takođe pohapšeni.

Međutim, malverzacije direktora drugih bolnica nisu ni blizu saldu koji je napravljen u KBC-u „Bežanijska kosa“ i iznose maksimalno od milion do pet miliona dinara. Dr Jasminka Jelić je, na primer, pod istragom zbog sumnje da je bez znanja nadležnih izdavala prostor pod kiriju u DZ „dr Milutin Ivković“ Palilula i da je za to u 2008. uzeto 3,6 miliona dinara, kao i da je više od 13 miliona potrošeno za prekovremeni rad, što je budžetska inspekcija ustanovila kao prekršaj.

RASKRINKAVANJE: Očigledno upoznata sa detaljima ovako raskalašnog opremanja zdravstvenih ustanova u kojima se decenijama ništa nije micalo sa mrtve tačke, dr Dragana Jovanović je samo nedelju dana nakon što je stupila na dužnost gradske sekretarke za zdravstvo (kao nestranačka ličnost na predlog LDP-a) uputila zahtev Gradskom veću da se inicira smena direktora kliničko-bolničkih centara (KBC) „Bežanijska kosa“ i „Zvezdara“ i domova zdravlja „Palilula“ i „Zvezdara“. Kako je navela na konferenciji za novinare 20. oktobra 2008. godine, pomenuti direktori su nenamenski trošili budžet i nisu poštovali Zakon o javnim nabavkama.

Na pitanje novinara kako je za samo sedam dana od dolaska na tu funkciju uspela da prikupi i iznese u javnost podatke o navodnim zloupotrebama, dr Jovanović je objasnila da je po stupanju na dužnost pregledala dokumentaciju koja je duže vreme bila sporna.

Na osnovu dokumentacije koja je dostavljena gradskom sekretarijatu za zdravstvo sačinjen je Izveštaj u kome se detaljno navodi ko je šta i kada protivzakonito uradio.

Odlukom od 15. avgusta 2007. godine, koja je doneta na osnovu zahteva KBC-a „Bežanijska kosa“, javna nabavka bolničkog nameštaja i opreme je obavljena po hitnom postupku. Tim zahtevom predviđena vrednost planirane nabavke bila je 80 miliona dinara, da bi 6. septembra iste godine bila zatražena dopuna zahteva da se obezbedi još 20 miliona dinara.

Kako se navodi u dokumentaciji, „posebno je interesantno“ da se kupac obavezao da plaćanje po ovom ugovoru izvrši 100 odsto avansno. Čim je sačinjen aneks ugovora, odobren je rabat od 5,78 odsto, u iznosu od 5,2 miliona dinara, pa je tako vrednost ugovora iznosila 99 miliona. Sve je ovo kontradiktorno sa izjavom koju je ponuđač dao pri otvaranju ponuda, a to je da ne odobrava nikakve dodatne pogodnosti.

Na osnovu ovoga, gradska sekretarka za zdravstvo je zaključila da je izigran Zakon o javnim nabavkama i da su napravljeni prekršaji prilikom sklapanja osnovnog ugovora na veću vrednost od investicione, koja je kasnije dovedena u tu, predviđenu vrednost. Aludirajući na KBC „Bežanijska kosa“, dr Dragana Jovanović je rekla da je teško objasniti kako je za opremanje nekoliko odeljenja potrebno milion evra. Bivši direktor KBC-a „Bežanijska kosa“ dr Nikola Milinić objasnio je tada da je reč o medicinskom nameštaju i da je to njegova cena, a da je ceo postupak odobravanja novca prošao stroge administrativne procedure.

Agencija za budžetsku inspekciju grada Beograda je u februaru ove godine kontrolisala poslovanje KBC-a „Bežanijska kosa“ i tada je, navodno, našla neke nepravilnosti. Između ostalog, za ukupnu vrednost javnih nabavki od oko 54 miliona dinara, postojala je samo jedna ponuda ili samo jedna ispravna ponuda. Zakon o javnim nabavkama nije ispoštovan ni kod adaptacije i rekonstrukcije prostora za endoskopiju, jer su aneksi ugovora podrazumevali radove koji nisu bili obuhvaćeni osnovnim ugovorom.

Kada je reč o rekonstrukciji KBC-a „Zvezdara“, prema gradskoj dokumentaciji, ne slažu se ni obim radova ni ugovorene cene. Navodno je Ministarstvo zdravlja, suprotno Zakonu o investicionoj izgradnji, davalo naloge za naknadne radove, a da prethodno nije obezbedilo sredstva, pa je taj iznos od 55,8 miliona dinara prebačen na grad Beograd, čime je bio umanjen i oštećen gradski budžet. Prema dokumentaciji, kada je grad Beograd preuzeo suosnivačka prava nad zdravstvenim ustanovama, u KBC-u „Zvezdara“ je bilo nezavršenih građevinskih radova vrednih 5,1 milion dinara. Grad se onda obavezao da će obezbediti sredstva, a samim tim i da će platiti već završene radove. Tako je Sekretarijat za zdravstvo prebacio oko 55 miliona dinara izvođaču.

Direktor ove zdravstvene ustanove prof. dr Zoran Ivanković je, međutim, tražio i dodatna sredstva za završetak radova na objektima hitnog prijema u iznosu od 469.142 evra i Interne klinike – 418.909 evra, pozivajući se upravo na protokol o završetku radova i na ugovor. Nakon toga je uputio i zahtev za obezbeđenje novčanih sredstava za kupovinu medicinskog nameštaja za Urgentnu medicinu sa specijalističkom poliklinikom, i to u vrednosti od 40 miliona dinara. Inače, građevinski radovi nisu bili gotovi na ovom objektu u tom trenutku. Na tom tenderu, koji je kasnije prof. dr Ivanković sam zaustavio, javile su se samo tri firme sa italijanskim antibakterijskim nameštajem, kao i u domovima zdravlja „Palilula“, „Zvezdara“ i u KBC „Bežanijska kosa“.

SMENE I OSTAVKE: Smene koje je dr Dragana Jovanović zatražila u oktobru prošle godine dogodile su se nekoliko meseci kasnije. Direktorka doma zdravlja „Zvezdara“ dr Branka Grujić je smenjena 15. decembra, a direktorka Doma zdravlja „Palilula“ je podnela ostavku, dok su direktor Zemunske bolnice dr Ivo Berisavac i direktor KBC-a „Bežanijska kosa“ dr Nikola Milinić smenjeni 11. februara ove godine.

Dr Zoran Ivanković je sam podneo ostavku, iako komisija nije otkrila nepravilnosti u njegovom radu. Svoju ostavku obrazložio je time da „ne može da sarađuje sa sekretarkom u atmosferi obostranog nepoverenja“. Ostavku je podneo i član Gradskog veća zadužen za zdravstvo dr Vladan Šubarević.

Dragana Jovanović se 11. februara nije pojavila na sednici gradske skupštine na kojoj su smenjeni dr Berisavac i dr Milinić. Dan kasnije ministar zdravlja Tomica Milosavljević je protiv nje podneo krivičnu prijavu, zbog „neistinitih“ i „neosnovanih“ optužbi i tvrdnji na račun pojedinih direktora, koje je iznela u medijima. Naime, osim direktora, Dragana Jovanović je za učešće u zloupotrebama direktno optužila i resornog ministra, pa je on u Prvom opštinskom sudu podneo privatnu tužbu protiv nje, a predmet je u julu prebačen u Drugi opštinski sud.

Ministar zdravlja je, inače, 19. februara ove godine inicirao sastanak sa gradonačelnikom Draganom Đilasom i sekretarkom Draganom Jovanović kako bi se razjasnile nejasnoće oko projekata rekonstrukcije kliničko-bolničkih centara „Zemun“ i „Zvezdara“. Prema njegovim rečima, tokom sastanka je detaljno objašnjeno da su kliničko-bolnički centri „Zemun“ i „Zvezdara“, zajedno sa Narodnim frontom i Institutom za majku i dete, „četiri od 20 bolnica u hitnoj rekonstrukciji Ministarstva zdravlja sredstvima Evropske investicione banke“. Milosavljević je dodao da je u završetak tih radova uložen značajan novac iz Nacionalnog investicionog plana i delom iz gradskog budžeta i da je to „precizirano Protokolom o završetku radova“, koji su potpisali, u ime grada Beograda, tadašnji v.d. gradonačelnika Zoran Alimpić i ministar zdravlja. Osim Protokola, ministar se osvrnuo i na Ugovor, koji precizno definiše međusobne obaveze i prava o završetku radova, koji su potpisali tadašnja sekretarka za zdravstvo Snežana Stevanović i ministar zdravlja. Što se tiče ministra, na tom sastanku su rešeni svi detalji oko spornih projekata, na koje, kako je tada rekao, nema razloga da „padne senka“. Što se tiče dr Dragane Jovanović, očigledno – nije bio uverljiv.

U međuvremenu, dr Vladan Šubarević se vratio na mesto specijaliste ORL-a u Institut za majku i dete i postao predsednik upravnog odbora KBC-a „Dr Dragiša Mišović“, a bivša direktorka doma zdravlja „Palilula“, dr Jasminka Jelić, postala je direktorka jedne privatne farmaceutske kuće.

Samo nekoliko sati nakon njihovog hapšenja, 21. oktobra, dr Dragana Jovanović je podnela neopozivu ostavku na mesto gradskog sekretara za zdravstvo. Kako je nekoliko dana kasnije rekla, ta ostavka nema nikakve veze sa hapšenjem bivših direktora. Ostavku je, kaže, podnela iz dva razloga – jedan je nemogućnost promene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a drugi je konstantno ometanje rada Sekretarijata raznim podmetanjima, koje ide na štetu zdravstvene zaštite građana.

Stvar se, naravno, nije na tome završila. Povodom optužbi koje je uputila na račun ministra zdravlja u ponedeljak se oglasio Gradski odbor G17 plus, ističući da su to sve neistine i pokušaji njene lične promocije. Iz gradskog odbora ove stranke, čiji je potpredsednik Tomica Milosavljević, između ostalog se navodi da nije Dragana Jovanović prva otkrila aferu vezanu za nenamensko trošenje sredstava prilikom nabavke opreme za bolnice, već da su istražni organi tri meseca pre nego što je ona postavljena na mesto sekretarke ispitivali taj slučaj. Gradski odbor G17 plus ogradio se i od nedavno pohapšenih lekara, ističući da nijedan od njih nije član G17 plus, već da su svi iz Demokratske stranke ili su postavljeni u njeno ime. „Zato će G17 plus“, kako se dalje ističe, „zajedno sa koalicionim partnerom DS-om učiniti sve da nadležni državni organi i dalje rade na otkrivanju svih nepravilnosti gde god one postoje i da ne postoje nedodirljivi“. Baš kao što reče i gradonačelnik.

U Gradskom odboru G17 plus posebno žale što „gospođa Jovanović umišlja da joj G17 plus sprema hapšenje“ i naglašavaju da ta stranka daje punu podršku samostalnosti i profesionalnom radu policije i pravosudnih organa, ali da oni, eto, nemaju ingerencije u ovim sektorima. Dr Dragana Jovanović je na to postavila pitanje zašto je ministar Milosavljević uprkos priznanju da je znao za istrage upravo nju optužio za iznošenje paušalnih ocena, pritom braneći lekare, i zatražila da joj objasne zašto i dalje u Sekretarijatu za zdravstvo njena dojučerašnja zamenica Božica Novaković iz G17 plus „već danima u panici kopira dokumentaciju“. Dr Dragana Jovanović ni ranije nije krila lošu saradnju sa svojom zamenicom, koja takođe odlazi iz Sekretarijata i to na mesto nove direktorke Doma zdravlja „Novi Beograd“. Tomica Milosavljević je u utorak, 27. oktobra tužio list „Kurir“ zbog naslovne strane sa naslovom „Neko mora u zatvor“ uz koji se nalaze njegova i fotografija dr Dragane Jovanović. Ministar je procenio da je pomenutom stranom i tekstom pod naslovom „Ko je u pravu?“, „Kurir“ prekršio Zakon o informisanju.

Dok neki smatraju da će ovakav rasplet događaja, koji je sa zdravstvene i kriminalne skliznuo u političku sferu, sasvim sigurno za posledicu imati smenu ministra zdravlja, drugi procenjuju da bi ceo slučaj mogao da utiče na odnos snaga u vladajućoj strukturi grada Beograda. Primedbe na gaženje principa morala i etike o čemu svako malo slušamo kada su zdravstveni radnici u pitanju, ovoga puta su nadjačane prebacivanjima o odgovornosti na relaciji Ministarstvo – Gradski sekretarijat za zdravstvo.

Lekari koji su važili za vrhunske stručnjake su, prezaposleni skupocenim renoviranjem, udarili još jedan šamar profesiji i poverenju koje građani u njih imaju. To što su pacijentima za uzvrat omogućili da sede na klupama od 200.000 dinara dok čekaju pregled, teško da će im se uzeti kao olakšavajuća okolnost.