Organizacije koje se bave političkim obrazovanjem u regionu okupile su se na panel diskusiji o regionalnoj saradnji. Cilj diskusije bio je da se utvrdi mesto u regionu na kom se nalazi Srbija u oblasti političkog obrazovanja i šta je do sada urađeno. Takođe, učesnicima panela svoj rad prezentovali su predstavnici organizacija iz regiona koje se bave političkim obrazovanjem. Svi uvodničari panela saglasili su se da je učvršćivanje regionalne saradnje i tešnje povezivanje organizacija dobra ideja i da je to jedan od glavnih zadataka u budućnosti. Govoreći o regionalnoj saradnji u budućnosti, Tamara Petrović iz Centra za studije socijalne demokratije rekla je da je to svakako dobra ideja i da treba raditi na njenoj realizaciji, zato što je to potrebno, a ne zato što je nečime uslovljeno: "Ne bih volela da naša saradnja bude nekakav uslov za nešto drugo u oblasti politike. Ako nam se ona postavi kao uslov, trebalo bi da svi preispitamo svoju ulogu."
Nacionalni demokratski institut
Dijalog na život i smrt
Ana Radičević iz Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) rekla je da je do sada na ovom planu urađeno mnogo, naročito u saradnji sa Demokratskom strankom i drugim strankama u Srbiji koje neguju socijaldemokratsku orijentaciju. Zajedno sa njima, negde tokom 2007. godine, prema njenim rečima, NDI je uvideo da je politička edukacija na planu veština u Srbiji u velikoj meri realizovana, da postoje organizacije, centri za edukaciju, ali „i sami smo procenili da su vrednosti zanemarene“. Radičevićeva je dodala da je osim vrednosti zanemareno i pitanje kako se vrednosti i ideologije reflektuju na praktičan rad: „Mi radimo i sa liberalima, a u manjoj meri i sa strankama konzervativnog opredeljenja. Nedavno je sa univerziteta u Ljubljani izašla prva generacija studenata koja je tokom školovanja učila kako se pišu praktične politike.“ Prema njenim rečima, NDI namerava da nastavi sa dosadašnjim kursom akcije, a u političkom obrazovanju podjednako su bitni i znanja i veštine. „Postoji nešto o čemu ne govorimo dovoljno, a to je nedostatak demokratske tradicije i kulture dijaloga. To nas dovodi do toga da nam debate izgledaju kao da su pitanje života i smrti. Ili ne kažemo sve što imamo, ili se konfrontiramo preko mere“, rekla je Radičevićeva i predložila organizacijama koje se bave političkim obrazovanjem da na planu veština, ubuduće više pažnje posvete veštini debate i izražavanju neslaganja na civilizovan način.
Progres institut za socijaldemokratiju, Makedonija
Popuniti političku prazninu
Aleks Spasov iz makedonskog Progres instituta za socijaldemokratiju, koji radi pri Socijaldemokratskom savezu, rekao je da Makedonija, za razliku od ostalih bivših jugoslovenskih republika, dugo nije imala nacionaliste na vlasti, nije imala rat, a politike koje su sprovođene bile su liberalne. „Mi smo nastali kako bi se popunila praznina na političkoj sceni koja nije imala nijednu socijaldemokratsku organizaciju“, rekao je Spasov. Progres institut se bavi političkim obrazovanjem, pa u okviru ove organizacije funkcioniše Politička akademija, sa interkulturnim učenjem i dijalogom i učenjem veština kao što su odnosi sa javnošću i medijski treninzi. Osim toga, ova organizacija se bavi i pisanjem praktičnih politika i istraživanjem javnog mnjenja. Iako je Progres institut afiliran Socijaldemokratskom savezu, on nije deo stranke. Spasov objašnjava da je takva odluka doneta da bi Institut imao neophodnu autonomiju u radu, ali i da bi imao pristup društvenim grupama koje imaju negativan stav o politici, kako bi mogao da ih zainteresuje i uključi u politički aktivizam.
Perpetuum Mobile, BiH
Kompromis nije gubitak
Prema rečima Bojane Trninić, raditi na političkoj edukaciji u Bosni i Hercegovini znači pripremati političare za 16 nivoa vlasti, koliko ih ima u BiH. „Nama 50 akademija ne bi bilo dovoljno da odgovori na potrebe. Međutim, uz još tri-četiri organizacije sličnog tipa, radimo već pet godina i jedina smo akademija koja sarađuje sa svim političkim partijama u BiH.“ Akademija ima naučni deo, jer u BiH ne postoji fakultet koji obrazuje političare, a u praktičnom delu se bavi razvijanjem veština potrebnih za bavljenje politikom. Trninićeva je rekla da oko 30 odsto polaznika akademije zauzima visoke funkcije u BiH: „Naročito smo ponosni na to što razvijamo veštinu komunikacije. U našem društvu kompromis se smatra gubitkom, a znamo da nije tako.“ Ona je dodala da su programi akademije primenljivi u čitavom regionu i da bi rado podržali osnivanje regionalne akademije. Jedna od posebnosti Perpetuum Mobile političke akademije je i ta da se, za razliku od većine institucija ovog tipa, ne finansira iz donacija i fondacija, već političke stranke izdvajaju sredstva za edukaciju svojih kadrova.
Fondacija Novo društvo, Hrvatska
Konkretna politika
Fondacija Novo društvo osnovana je 2004. godine. Milan Živković iz ove organizacije rekao je da je to bio odgovor na potrebu hrvatskih socijaldemokrata koji su shvatili da moraju više da se orijentišu na konkretne politike: socijalnu, obrazovnu, ekonomsku itd. „Kada su te teme na dnevnom redu, kad god se o njima javno raspravlja, socijaldemokrate u Hrvatskoj dominiraju“, kaže Živković: „Potreba za političkim obrazovanjem javlja se kako bi se što više ljudi uključilo u javnu raspravu o konkretnim politikama. Bez javne rasprave, one gube smisao. Ako govorite o reformi obrazovanja, u javnu raspravu morate uključiti nastavnike, morate čuti njihove potrebe. Ako im dođete sa gotovom reformom, oni će imati osećaj da im je nametnuta.“ Živković je rekao da mediji u Hrvatskoj nisu zainteresovani za diskurs o javnim politikama, pa je zato potreban alternativni pristup, direktno obraćanje građanima: „Otuda potreba za političkim obrazovanjem, da bi građani vladali pojmovnim aparatom za diskusiju o javnoj politici i da bi se povećao broj kompetentnih učesnika u javnoj raspravi.“
Centar za građansko obrazovanje, Crna Gora
Probiti barijeru
Prema rečima Daliborke Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje, značaj neformalnog političkog obrazovanja je u Crnoj Gori dugo bio zapostavljen, a tek odnedavno se primećuje njegov uticaj na aktuelne političke događaje: „Naš glavni problem je što većina političara misli da im dodatna znanja nisu potrebna. Kada smo počeli sa radom 2002, naš glavni zadatak bio je da im priđemo tako što ćemo im objasniti da treba da se uključe, a da istovremeno vodimo računa da ih ne uplašimo stavom da ne znaju sve.“ Uljarevićeva je rekla da u Crnoj Gori mnoge stranke imaju tela zadužena za obrazovanje, ali ona ne funkcionišu. Nijedan predsednik neke stranke nikada nije imao protivkandidata na unutarstranačkim izborima, što govori o tome koliko se malo radi na kritičnosti i aktivizmu: „Osim toga, i na civilni sektor se gleda kao na nekakvu konkurenciju političarima, jer izbacuje sveže ideje.“
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
