Organizacije koje se bave političkim obrazovanjem u regionu okupile su se na panel diskusiji o regionalnoj saradnji. Cilj diskusije bio je da se utvrdi mesto u regionu na kom se nalazi Srbija u oblasti političkog obrazovanja i šta je do sada urađeno. Takođe, učesnicima panela svoj rad prezentovali su predstavnici organizacija iz regiona koje se bave političkim obrazovanjem. Svi uvodničari panela saglasili su se da je učvršćivanje regionalne saradnje i tešnje povezivanje organizacija dobra ideja i da je to jedan od glavnih zadataka u budućnosti. Govoreći o regionalnoj saradnji u budućnosti, Tamara Petrović iz Centra za studije socijalne demokratije rekla je da je to svakako dobra ideja i da treba raditi na njenoj realizaciji, zato što je to potrebno, a ne zato što je nečime uslovljeno: "Ne bih volela da naša saradnja bude nekakav uslov za nešto drugo u oblasti politike. Ako nam se ona postavi kao uslov, trebalo bi da svi preispitamo svoju ulogu."
Nacionalni demokratski institut
Dijalog na život i smrt
Ana Radičević iz Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) rekla je da je do sada na ovom planu urađeno mnogo, naročito u saradnji sa Demokratskom strankom i drugim strankama u Srbiji koje neguju socijaldemokratsku orijentaciju. Zajedno sa njima, negde tokom 2007. godine, prema njenim rečima, NDI je uvideo da je politička edukacija na planu veština u Srbiji u velikoj meri realizovana, da postoje organizacije, centri za edukaciju, ali „i sami smo procenili da su vrednosti zanemarene“. Radičevićeva je dodala da je osim vrednosti zanemareno i pitanje kako se vrednosti i ideologije reflektuju na praktičan rad: „Mi radimo i sa liberalima, a u manjoj meri i sa strankama konzervativnog opredeljenja. Nedavno je sa univerziteta u Ljubljani izašla prva generacija studenata koja je tokom školovanja učila kako se pišu praktične politike.“ Prema njenim rečima, NDI namerava da nastavi sa dosadašnjim kursom akcije, a u političkom obrazovanju podjednako su bitni i znanja i veštine. „Postoji nešto o čemu ne govorimo dovoljno, a to je nedostatak demokratske tradicije i kulture dijaloga. To nas dovodi do toga da nam debate izgledaju kao da su pitanje života i smrti. Ili ne kažemo sve što imamo, ili se konfrontiramo preko mere“, rekla je Radičevićeva i predložila organizacijama koje se bave političkim obrazovanjem da na planu veština, ubuduće više pažnje posvete veštini debate i izražavanju neslaganja na civilizovan način.
Progres institut za socijaldemokratiju, Makedonija
Popuniti političku prazninu
Aleks Spasov iz makedonskog Progres instituta za socijaldemokratiju, koji radi pri Socijaldemokratskom savezu, rekao je da Makedonija, za razliku od ostalih bivših jugoslovenskih republika, dugo nije imala nacionaliste na vlasti, nije imala rat, a politike koje su sprovođene bile su liberalne. „Mi smo nastali kako bi se popunila praznina na političkoj sceni koja nije imala nijednu socijaldemokratsku organizaciju“, rekao je Spasov. Progres institut se bavi političkim obrazovanjem, pa u okviru ove organizacije funkcioniše Politička akademija, sa interkulturnim učenjem i dijalogom i učenjem veština kao što su odnosi sa javnošću i medijski treninzi. Osim toga, ova organizacija se bavi i pisanjem praktičnih politika i istraživanjem javnog mnjenja. Iako je Progres institut afiliran Socijaldemokratskom savezu, on nije deo stranke. Spasov objašnjava da je takva odluka doneta da bi Institut imao neophodnu autonomiju u radu, ali i da bi imao pristup društvenim grupama koje imaju negativan stav o politici, kako bi mogao da ih zainteresuje i uključi u politički aktivizam.
Perpetuum Mobile, BiH
Kompromis nije gubitak
Prema rečima Bojane Trninić, raditi na političkoj edukaciji u Bosni i Hercegovini znači pripremati političare za 16 nivoa vlasti, koliko ih ima u BiH. „Nama 50 akademija ne bi bilo dovoljno da odgovori na potrebe. Međutim, uz još tri-četiri organizacije sličnog tipa, radimo već pet godina i jedina smo akademija koja sarađuje sa svim političkim partijama u BiH.“ Akademija ima naučni deo, jer u BiH ne postoji fakultet koji obrazuje političare, a u praktičnom delu se bavi razvijanjem veština potrebnih za bavljenje politikom. Trninićeva je rekla da oko 30 odsto polaznika akademije zauzima visoke funkcije u BiH: „Naročito smo ponosni na to što razvijamo veštinu komunikacije. U našem društvu kompromis se smatra gubitkom, a znamo da nije tako.“ Ona je dodala da su programi akademije primenljivi u čitavom regionu i da bi rado podržali osnivanje regionalne akademije. Jedna od posebnosti Perpetuum Mobile političke akademije je i ta da se, za razliku od većine institucija ovog tipa, ne finansira iz donacija i fondacija, već političke stranke izdvajaju sredstva za edukaciju svojih kadrova.
Fondacija Novo društvo, Hrvatska
Konkretna politika
Fondacija Novo društvo osnovana je 2004. godine. Milan Živković iz ove organizacije rekao je da je to bio odgovor na potrebu hrvatskih socijaldemokrata koji su shvatili da moraju više da se orijentišu na konkretne politike: socijalnu, obrazovnu, ekonomsku itd. „Kada su te teme na dnevnom redu, kad god se o njima javno raspravlja, socijaldemokrate u Hrvatskoj dominiraju“, kaže Živković: „Potreba za političkim obrazovanjem javlja se kako bi se što više ljudi uključilo u javnu raspravu o konkretnim politikama. Bez javne rasprave, one gube smisao. Ako govorite o reformi obrazovanja, u javnu raspravu morate uključiti nastavnike, morate čuti njihove potrebe. Ako im dođete sa gotovom reformom, oni će imati osećaj da im je nametnuta.“ Živković je rekao da mediji u Hrvatskoj nisu zainteresovani za diskurs o javnim politikama, pa je zato potreban alternativni pristup, direktno obraćanje građanima: „Otuda potreba za političkim obrazovanjem, da bi građani vladali pojmovnim aparatom za diskusiju o javnoj politici i da bi se povećao broj kompetentnih učesnika u javnoj raspravi.“
Centar za građansko obrazovanje, Crna Gora
Probiti barijeru
Prema rečima Daliborke Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje, značaj neformalnog političkog obrazovanja je u Crnoj Gori dugo bio zapostavljen, a tek odnedavno se primećuje njegov uticaj na aktuelne političke događaje: „Naš glavni problem je što većina političara misli da im dodatna znanja nisu potrebna. Kada smo počeli sa radom 2002, naš glavni zadatak bio je da im priđemo tako što ćemo im objasniti da treba da se uključe, a da istovremeno vodimo računa da ih ne uplašimo stavom da ne znaju sve.“ Uljarevićeva je rekla da u Crnoj Gori mnoge stranke imaju tela zadužena za obrazovanje, ali ona ne funkcionišu. Nijedan predsednik neke stranke nikada nije imao protivkandidata na unutarstranačkim izborima, što govori o tome koliko se malo radi na kritičnosti i aktivizmu: „Osim toga, i na civilni sektor se gleda kao na nekakvu konkurenciju političarima, jer izbacuje sveže ideje.“
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
