(1949–2014)
Mira je bila naša sekretarica, nakon što je bila mnogo-puno-toga: i jedna od direktorica ondašnjeg JAT-a i prodavačica u knjižari i korektorka u „Vremenu“, s nevidljive pozicije s koje je – zahvaljujući Njukinoj pragmatičnosti – postala naša sekretarica.
Ima tome skoro deset godina: svi smo ju počeli obožavati – i mi matoriji i oni mnogo mlađi. Kao zmija noge krila je naše telefonske brojeve, ispitivala motive onih koji su te brojeve htjeli znati, zvala nas kad god je sama bila u nedoumici.
Ako postoji nešto kao duša redakcije, to je bila Mira. Svi smo sebe i bliske odlazili ogovarati kod nje: uvijek smo izašli poraženi; nije voljela ogovaranja, voljela je „Vreme“ i sve nas. Ne samo to, otvorila nam je svoj dom, svoju porodicu, blizanca Mišu i njegovu Branku i brata Peđu, njegovu Lanu i njihove potomke, najbolji cheesecake na svijetu… Nema više ni Lane, niti Peđe, nema ni Mire više, valjda su zajedno negdje među zvijezdama…
Nismo vjerovali da je naša Mira smrtna, jer nas je naučila da je besmrtna. Kad smo prije mjesec dana mi iz redakcije bili kod nje, svoje je rečenice započinjala: „Kad sam još bila živa…“; mi smo se smijali, nimalo ne vjerujući da ona misli na Smrt.
Smijala se onim svojim širokim osmijehom svemu – jedino joj je Radojka Šverko ravna u tom osmijehu – i svojim plavim dubokim i velikim očima, koje do kraja – kad smo ih mi iz redakcije zadnji puta vidjeli – nisu pristajale na Smrt: branila se naša Mira i humorom i time što nas je, ama baš, voljela.
I još što je naša Mira voljela: svoj ruž za usne, nikad bez njega nije otišla nigdje, čak niti na terapiju leukemijski propisanu. I lak za nokte. I crvenkastu boju kose i nakon što joj je kosa opala. I još mnogo stvari.
Stvari koje našim čitaocima ne znače ama baš ništa, niste ju znali.
Nama je Mira osoba nezamjenjiva, ona je davala onaj naizgled nevidljivi doprinos svemu što smo radili i što smo htjeli.
Miro, drugarko naša, plovi među zvijezdama za nas iz „Vremena“, dovijeka i za vrijeme dok si još bila živa.
Za nas jesi i dalje.
I, hajdemo na ono tvoje pivo!
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
