(1949–2014)
Mira je bila naša sekretarica, nakon što je bila mnogo-puno-toga: i jedna od direktorica ondašnjeg JAT-a i prodavačica u knjižari i korektorka u „Vremenu“, s nevidljive pozicije s koje je – zahvaljujući Njukinoj pragmatičnosti – postala naša sekretarica.
Ima tome skoro deset godina: svi smo ju počeli obožavati – i mi matoriji i oni mnogo mlađi. Kao zmija noge krila je naše telefonske brojeve, ispitivala motive onih koji su te brojeve htjeli znati, zvala nas kad god je sama bila u nedoumici.
Ako postoji nešto kao duša redakcije, to je bila Mira. Svi smo sebe i bliske odlazili ogovarati kod nje: uvijek smo izašli poraženi; nije voljela ogovaranja, voljela je „Vreme“ i sve nas. Ne samo to, otvorila nam je svoj dom, svoju porodicu, blizanca Mišu i njegovu Branku i brata Peđu, njegovu Lanu i njihove potomke, najbolji cheesecake na svijetu… Nema više ni Lane, niti Peđe, nema ni Mire više, valjda su zajedno negdje među zvijezdama…
Nismo vjerovali da je naša Mira smrtna, jer nas je naučila da je besmrtna. Kad smo prije mjesec dana mi iz redakcije bili kod nje, svoje je rečenice započinjala: „Kad sam još bila živa…“; mi smo se smijali, nimalo ne vjerujući da ona misli na Smrt.
Smijala se onim svojim širokim osmijehom svemu – jedino joj je Radojka Šverko ravna u tom osmijehu – i svojim plavim dubokim i velikim očima, koje do kraja – kad smo ih mi iz redakcije zadnji puta vidjeli – nisu pristajale na Smrt: branila se naša Mira i humorom i time što nas je, ama baš, voljela.
I još što je naša Mira voljela: svoj ruž za usne, nikad bez njega nije otišla nigdje, čak niti na terapiju leukemijski propisanu. I lak za nokte. I crvenkastu boju kose i nakon što joj je kosa opala. I još mnogo stvari.
Stvari koje našim čitaocima ne znače ama baš ništa, niste ju znali.
Nama je Mira osoba nezamjenjiva, ona je davala onaj naizgled nevidljivi doprinos svemu što smo radili i što smo htjeli.
Miro, drugarko naša, plovi među zvijezdama za nas iz „Vremena“, dovijeka i za vrijeme dok si još bila živa.
Za nas jesi i dalje.
I, hajdemo na ono tvoje pivo!
Iako „verzionisanje” nije potpuno razvijen koncept u društveno-humanističkim kontekstima, očigledno je nečija ideja bila da ubacivanjem dodatka 2.0 “modernizuje” narativ, koji eksternoj publici intuitivno sugeriše da se radi o nekoj ažuriranijoj i apdejtovanijoj praksi, tj. grupi, a ne o ćacima
„Idem, kako ne idem. Idem po Beogradu, mogu slobodno da šetam gde hoću", izjavio je funkcioner SPS-a Branko Ružić
U saopštenju SSP-a navodi se da vlast Aleksandra Vučića planira politički obračun sa opozicijom, koristeći optužbe za terorizam i rušenje ustavnog poretka
Nema nikakve sumnje da će skup biti izuzetno veliki, govori se o stotinama hiljada ljudi. Nije to nerealna prognoza, bez obzira na kampanju zastrašivanja koju režim vodi poslednjih dana i bez obzira na eventualnu blokadu puteva ka Beogradu koju, kako se tvrdi u delu javnosti, režim planira za subotu. Crta je saopštila da je tokom protekle nedelje u Srbiji održano najmanje 410 mitinga. Skoro da nema mesta, pa čak ni sela u kojem građani javno ne pokazuju, bar na neki način, snažan revolt. Ogromna energija će se sliti u glavni grad na protest koji je unapred proglašen za ključni event, posle kojeg ništa više neće biti isto. Sa ovim da posle 15. marta neće biti isto začudo se slažu i demonstranti-građani i Vučić
Kad sve ovo prođe, unuci nam neće verovati da su se – kada je Srbija vraćala dostojanstvo i slobodu – pojavile mlade osobe koje nije bilo sramota da otvoreno istupe i kažu kako ne podržavaju svoje pobunjene kolege jer ih ne zanima vladavina prava i zahtevi da se otkriju krivci za smrt 15 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Oni “samo hoće da uče”
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
