Dolazak na čelo Ministarstva unutrašnjih poslova, jednog od najvećih sistema u zemlji, Aleksandar Vulin je iskoristio za mnoge stvari, isključivo u reklamne svrhe. U svom idolopoklonstvu, bolje rečeno prostačkom udvorištvu, najbolje je to potvrdio sam, saopštenjem od 3. novembra koje je lično „skrojio“, povodom zaplene 628 kila „skanka“ kod Aranđelovca. Saopštenje počinje rečenicom: „Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je objavio rat mafiji i mi ćemo ga voditi svakog dana uporno i bez kompromisa“. Tek onda, na kraju podužeg teksta, dolaze podaci o rekordnoj zapleni.
Potom se takve stvari i saopštenja iz dana u dan nastavljaju, a Vulin briljira i na sednici skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost 16. novembra, gde se ističe u hvalospevima Vučiću u najavljenoj borbi protiv mafije. Na njegovu žalost, iste večeri, nedugo nakon toga, desio mu se upad navijačke grupe na teren stadiona Crvene zvezde, koja je na kratko prekinula utakmicu. I to neposredno pošto je smenio šefa beogradske policije i postavio novog, u stvari starog, Veselina Milića koga je Nebojša Stefanović smenio sa funkcije sredinom 2018. godine.
Sama promena u resorima „ministarstava sile“ izgledala je tragikomično – dva ministra umesto jedne prave dve primopredaje funkcija, u dva kabineta, sa sve saopštenjima, fotografijama i video-snimcima, plus uručivanjima sablji. Vulinu će, kako je primetio jedan cinik iz Vojske Srbije, tetka morati da pošalje dodatne pare za veći stan, jer od dobijenih sablji i plaketa više nema mesta u postojećem.
ŠTA JE BILO I ŠTA ĆE BITI
Šta kažu ljudi u vojsci povodom odlaska Vulina – ne kriju da je napravio mnoge dobre stvari za sistem jer je uspeo da obezbedi pare, posebno za avijaciju i PVO, ali isto tako kažu i da su ta sredstva često bezrazložno spiskavana na gluposti poput megalomanskih vežbi, da bi se Vulin dodvorio svom „vrhovnom“.
„U redu je imati veliku vežbu jednom u par godina, da bi se proverila funkcionalnost svih segmenata vojnog sistema, ali ne, pobogu, svake godine, jer to košta. Treba dovesti iz svih delova Srbije vojsku, držati je danima na terenu, plaćati dnevnice, plus materijalni troškovi za motorna vozila, tenkove, transportere. Vi novinari kada prenosite vesti o vežbi, budete tamo jedan dan, vojska dođe sedam ili deset dana ranije. Čitav mehanizam organizacije je mnogo složeniji i skuplji nego što se misli“, kaže za „Vreme“ jedan penzionisani general, čiji je posao bio i organizacija takvih vežbi.
Izvor iz MUP-a, komentarišući najavljenu Vulinovu vežbu na kojoj će se prikazati šta će raditi specijalne jedinice MUP-a ako se desi napad kao u Beču, konstatuje da je to situacija kao kada detetu daš igračku, i to skupu, a dete ne razume čemu ona služi. „Imamo SAJ, u koji je ‘utopljena’ bivša Protivteroristička jedinica, i oni su tu 24 sata dnevno da reaguju u najkraćem mogućem roku, to je tako više od 20 godina. Za to su plaćeni, imaju najbolje uslove i pokazali su u dosta prilika da mogu sve da urade. Šta će onda ta nazovi vežba ispred SIV-a, kad im je to deo svakodnevne obuke“, konstatuje taj iskusni specijalac i ratnik.
Vežba je, naravno, potrebna Vulinu da se iskaže pred svojim ličnim „vrhovnim“ i da kamere RTS-a i Pinka to prenose. Korist od nje, osim medijske je – nikakva.
Za razliku od Stefanovića, koji je sektor odbrane preuzeo tiho i bez pompe, i pošto i sam zna da ne poznaje sistem, konsultuje neke ljude u koje ima poverenja, Vulin je u svoj resor ušao „gromopucateljski“, zatrpavanjem svakodnevnim saopštenjima, nekad i po tri-četiri dnevno.
U trenutku pisanja ovog teksta (utorak), Odeljenje za medije i komunikacije izdalo je tri saopštenja sa Vulinovog gostovanja na RTS-u. O svakoj temi ponaosob. Začudo, Vučićev neformalni ministar za zlosusedske odnose u regionu Aleksandar Vulin nije se oglasio povodom izbora u BiH. A imaće šta da kaže, da bi odbranio svog „pajtosa“ Milorada Dodika.
Postavljenje Vulina je, međutim, otvorilo i jedan drugi problem – saradnju MUP a Srbije sa policijama susednih zemalja. Ko može poverovati da će Vulin da ode u Zagreb da se susretne sa hrvatskim kolegom ili obrnuto? Ili u Crnu Goru, Sarajevo, Prištinu. A ako ministri nemaju kontakte, teško je očekivati da to u punoj meri učine i njihovi podređeni.
Slučajni susret za „zaposlenikom“ Službe u holu Skupštine otkriva i jednu zanimljivost – sadašnja ministarka pravde Maja Popović je i dalje u statusu „ovlašćenog službenog lica“ (OSL) i savetnika direktora BIA. Čovek kome treba verovati saopštava to u prolazu, uz preporuku da se proveri. Provereno – direktor BIA ima vlast nad ministarkom pravde, a pravosuđe je, po Ustavu, nezavisno.
Na sajtu Vlade Srbije, u biografijama ministara, kod Maje Popović piše: „U oktobru 2020. godine raspoređena je na mesto specijalnog savetnika direktora BIA, na kojem je i dalje, u statusu OSL.“
DOBRA I LOŠE REŠENJE
Dok je bio ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić se sastajao sa kolegama iz Hrvatske, BiH, Crne Gore, bio im domaćin, odlazio u goste, imali su susrete na međunarodnim skupovima. A Vulin? Kad-tad moraće da razgovara o saradnji policija i sa ministrom unutrašnjih poslova Kosova, bez obzira na politički stav. Hoće li ga tada nazvati Šiptarom, što mu je uobičajeni izraz?
Policija je, sa Vulinom ili bez njega, zaokružila svoje opremanje i organizaciju, za šta je zaslužan upravo Nebojša Stefanović. Nova vozila i oprema, to je ono što im je nedostajalo, a uz sve greške koje je Stefanović činio, ljudi iz MUP-a mu odaju priznanje na dosta učinjenih stvari. Uz, naravno, zamerke na nekim kadrovskim promašajima.
Od tih ljudi, koji su ili u penziji ili pred penzijom, može se čuti da je Vulinovo dobro rešenje imenovanje pukovnika Slobodana Ćopića za šefa kabineta, školovanog policajca i nekadašnjeg šefa granične službe na aerodromu Beograd, jer je čovek koji „u dušu“ poznaje sistem. Ili postavljenje novog načelnika Uprave granične policije generala Bogoljuba Živkovića, takođe policajca „od karijere“, od najnižeg do najvišeg položaja. Možda i najbolji Vulinov potez je što je na čelo Sektora unutrašnje kontrole postavio Dejana Kovačevića, inspektora kriminalističke policije koji je prošao sve uobičajene stepenice u karijeri i radio na najtežim slučajevima. A u tadašnjem beogradskom SUP-u bio je jedno vreme u odeljenju za zaštitu zakonitosti.
I posle takvih dobrih poteza – desi mu se Veselin Milić. Autor ovog teksta prema Miliću nema nikakav odnos, ni pozitivan ni negativan. Jednostavno, poznajemo se. Ali, iskusni policajci kažu da se na funkciju sa koje si smenjen ne smeš vraćati, zbog svog dostojanstva, bilo da si bio kriv ili ne. A Milić je – smenjen. „Nagrada“ u vidu mesta pomoćnika direktora policije, što je formalno unapređenje, kao i funkcija savetnika predsednika Republike su, u stvari, ništa. „Ili satisfakcija za držanje jezika za zubima“, konstatuje jedan bivši policajac, odavno penzioner. I dodaje: „Milorad Veljović savetnik, bivši šefovi VOA i VBA na državnim jaslama, razmislite malo o tome. Plaća se ćutanje!“
Vulinova odluka (ako je njegova) da reimenuje Milića na čelo beogradske policije bila je iznenađenje i za ljude u MUP-u, jer su svi znali da je v.d. načelnika Milan Stanić neko ko se ne uklapa u partijske šablone, jednostavno nije takav čovek, on je policajac koji je prošao sve u karijeri, od pozornika nadalje, kao i ratove. Bilo je samo pitanje ko će i kada doći na tu funkciju. „Vaskrsenje“ Milića niko nije očekivao.