foto: aleksandar anđić
Izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji "Populizam: urušavanje demokratskih vrednosti": Nereformisani sektor bezbednosti i sam zahvaćen korupcijom, nedovršen i pravno neusaglašen sistem demokratske kontrole i kompromitovani kadrovi. Borba protiv korupcije, koja se, pre svega, preko medija, koje kontrolišu delovi ili cele službe bezbednosti, koristi za političke obračune i eliminaciju poslovne konkurencije
Zvaničnici EU na sve veće probleme u sistemu bezbednosti nisu reagovali i kad je postalo jasno da u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) postoje delovi koji deluju mimo formalnog komandnog sistema na čijem je čelu ministar policije i predsednik Vlade Ivica Dačić. Sagovornici intervjuisani za potrebe ovog izveštaja smatraju da u MUP-u rade i ljudi koji ne poštuju formalni lanac subordinacije i vrlo verovatno deluju po nalozima iz BIA i/ili kabineta ministra odbrane Aleksandra Vučića, zbog čega Vlada Srbije, između ostalog, mesecima nije mogla da imenuje novog generalnog direktora (glavnog operativca) policije.
PARTIJSKA TRVENJA: U MUP-u su i tokom mandata prethodne vlade bila očita ogromna partijska trvenja oko suštinske kontrole nad policijom, što je dovelo do toga da je tek nedavno reizabrani direktor policije Milorad Veljović više od godinu dana bio na funkciji vršioca dužnosti direktora policije, jer nije postojala saglasnost o njegovom reizboru, ili smeni. Ista partijska trvenja, umesto institucionalnog jačanja MUP-a, rezultirala su time da Niš i Novi Sad, veliki gradovi u Srbiji, tri godine nisu imali načelnika policije. Niš je tek u martu 2013. godine dobio načelnika policije, Novi Sad ga još uvek nema. Nivo kriminala je u oba grada u tom periodu porastao. Postoje ozbiljne indicije da u Nišu i Vranju povećan broj nerasvetljenih teških incidenata ima direktne veze sa pripadnicima MUP-a.
IZVOR: Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2012 – Populizam: urušavanje demokratskih vrednosti, odeljak ‘Glavni izazovi u Ministarstvu unutrašnjih poslova i u policiji’“, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, jun 2013.
Krajem 2012. godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić sami su pokrenuli aferu navodnog neovlašćenog praćenja listinga njihovih telefonskih razgovora, Uprave kriminalističke policije MUP-a. Oni su sami aferu kasnije i sasvim zatvorili iako nikad nije dobila jasan epilog. Ostaje, naime, nejasno da li je kriminalistička policija, i ko tačno, radila nešto protivzakonito i, ako jeste, da li je neko za to kažnjen ili je afera zaustavljena zato što se eventualno ušlo u trag nezakonitim aktivnostima nekoga od njih dvojice.
Zakon o osnovama uređenja vojnih službi bezbednosti menjan je ponovo u zimu 2013. godine, tek pošto je Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim neke odredbe Krivičnog zakona. Na te su odredbe već više od godinu i po dana ukazivali poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i zaštitnik građana, koji su tim povodom i predali zahtev za ocenu ustavnosti određenih odredbi KZ.
Bez obzira na gorenavedeno, sveobuhvatno rešenje popravljanja stanja u oblasti nadzora elektronskih komunikacija, koje su Janković i Šabić izneli u 14 tačaka u leto 2012. godine, ni vladajuća većina ni opozicija nikad nisu ozbiljnije razmatrale.
Premijer, ministar unutrašnjih poslova Srbije i predsednik SPS-a Ivica Daćić, glavni pregovarač u Briselu, pod istragom je zbog sumnjivih susreta sa Rodoljubom Radulovićem, protiv koga je dosta kasnije podignuta optužnica za šverc narkotika, a koji je trenutno u bekstvu. Ova afera otvorena je u februaru 2013. godine u dnevnim novinama „Informer“, za koje se smatra da ih kontroliše deo vrha Srpske napredne stranke (SNS) i deo vrha BIA.
POLICIJA I TUŽILAC: Državni sekretar MUP-a Srbije Vladimir Božović, kadar SNS-a, izjavio je krajem marta 2013. godine da se u vezi sa ovom okolnošću radi „vrlo intenzivno bez obzira na ime, prezime, funkciju i položaj i da niko neće biti zaštićen od istrage“. Tokom ove afere ponovo je počelo da se spominje i ime Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta i najbližeg saradnika tadašnjeg i sadašnjeg ministra policije Ivice Dačića, koji je 2010. godine prešao u Ministarstvo spoljnih poslova (MSP). Navodno, Dačić je raskinuo saradnju sa Lazarevićem zbog njegovih, navodnih ranijih prijateljskih veza sa nekim ljudima koji su došli u sukob sa zakonom, a Lazarevićev prelazak u MSP je organizovan da bi se zataškale neprijatne indicije. Tužilaštvo za organizovani kriminal najavilo je u februaru 2013. godine pokretanje pretkrivičnog postupka protiv Branka Lazarevića, kao i protiv još najmanje pet visokih rukovodilaca MUP-a Srbije, koji su imali kontakte sa Rodoljubom Radulovićem, pripadnikom kriminalne grupe narko-bosa Darka Šarića.
Kredibilitet ministra unutrašnjih poslova, ali i celog MUP-a Srbije, dodatno je doveden u pitanje mogućnošću da budu sprovedene adekvatne istrage protiv pripadnika Žandarmerije, posle optužbi koje su došle iz delova samog MUP-a, a opet putem dnevnih novina „Informer“, da su njeni pripadnici činili kriminalne radnje, pre svega na jugu Srbije. Interesantno je da je tokom ove afere onlajn portal „Pravda“, blizak delu SNS-a, objavio seriju tekstova u kojima se kritikuje rad policajaca koji su optužili pripadnike Žandarmerije i brani njen komandant. Inače, komandant Žandarmerije Bratislav Dikić, od ranije poznat javnosti po vrlo autoritarnom i samovoljnom ponašanju, oglašavao se i na svom Fejsbuk profilu vrlo problematičnim izjavama, koje niko od zvaničnika nije imao hrabrosti da osudi.
Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović izjavio je krajem marta 2013. godine da se uskoro mogu očekivati prvi rezultati istrage o zloupotrebama u Žandarmeriji. Neposredno pre objavljivanja ovog izveštaja „Informer“ je pokrenuo još jednu aferu u kojoj se tvrdi da vrh policije traži smenu specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića.
Do kraja maja 2013, ozbiljne indicije o kriminalnim radnjama pripadnika Žandarmerije još nisu istražene. Čelnici MUP-a Srbije nisu reagovali na oštre optužbe pripadnika Žandarmerije o njihovom radu, iznošene u intervjuima i na socijalnim mrežama. Poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja i zaštitnik građana ukazuju na to da su, do sredine 2013. godine, upravo prislušne mogućnosti u Upravi kriminalističke policije i Žandarmerije ostale široko izvan zakonske regulative…
OPASNO STANJE: Iz praktičnih poteza Vlade Srbije ne vidi se namera reformisanja sektora bezbednosti, već pre svega njegovo dalje stavljanje pod partijsku kontrolu.
Primetno je i odsustvo namere da se formiraju stalne institucije i mehanizmi za borbu protiv korupcije, koja se, pre svega, preko medija koje kontrolišu delovi ili cele službe bezbednosti, koristi za političke obračune i eliminaciju poslovne konkurencije. Nereformisani sektor bezbednosti, pre svega zbog nedovršenog i pravno neusaglašenog sistema demokratske kontrole i kompromitovanih kadrova, koji je i sam zahvaćen korupcijom, neće biti u stanju da ostvari ambiciozne zadatke koji su mu navodno dati.
Isti je slučaj i sa pravosuđem.
Međunarodna zajednica bi morala imati objektivniju sliku u odnosu na dešavanja u Srbiji, a pre svega o haotičnom i opasnom stanju u sistemu bezbednosti. Tim pre što je za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije neophodna neodrživost sporazuma. Potrebno je mnogo više i drugačije od aktuelnog pristupa, koji ne garantuje održivost, a već uveliko se urušavaju ranije postignuta demokratska procedura i prakse u Srbiji.
Srbija je i dalje jedina zemlja u Jugoistočnoj Evropi bez adekvatnog zakonskog okvira koji reguliše privatni sektor bezbednosti (PSB), za koji se trenutno procenjuje da zapošljava između 25.000 i 60.000 ljudi. Nadalje, smatra se da se u posedu PSB-a nalazi oko 47.000 komada oružja, da godišnji prihod dostiže i 180 miliona evra. Ova statistika je još šokantnija ako se uzme u obzir da Ministarstvo unutrašnjih poslova zvanično zapošljava 35.000 policajaca, dok Vojska Srbije zapošljava 28.000 vojnih lica.
Međunarodna organizacija Transparensi internešenel u izveštaju objav¬ljenom u januaru 2013. godine svrstala je Srbiju u D+ grupu, kao zemlju sa visokim rizikom od korupcije u sistemu bezbednosti, zajedno sa zemlja¬ma poput Ukrajine, BiH, Kenije i Meksika („Government Defence Anti-Corruption Index“, Transparency International 2013). O korupciji u sistemu bezbednosti u Srbiji, čak i u jeku navodne sveobuhvatne borbe protiv korupcije, državni zvaničnici koji navodnu borbu navodno sprovode gotovo uopšte ne govore…
Krajem 2012. godine pokrenuta je velika kampanja za borbu protiv korupcije, čiji je glavni nosilac prvi potpredsednik Vlade Srbije zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Aleksandar Vučić, ministar odbrane, koji rukovodi radom radnih grupa formiranih za tu priliku, a koje čine pripadnici MUP-a Srbije, što je krajnje neuobičajeno. „Heroj“ borbe protiv korupcije, kako ga opisuje i većina zvaničnika međunarodne zajednice, Aleksandar Vučić nijednom rečju nikada nije spomenuo sistemske izvore korupcije u sistemu bezbednosti…
…Istraživanje CESID-a i Programa UN za razvoj (UNDP) u januaru 2013, pokazalo je da je podrška građana Vladi Srbije u borbi protiv korupcije drastično porasla u proteklih šest meseci. Udvostručen je broj građana koji misle da je Vlada na dobrom putu, a gotovo polovina ispitanika smatra da će ove godine nivo korupcije biti znatno smanjen. Istraživanje „Stav građana Srbije prema korupciji“ obuhvatilo je 597 ispitanika, a čak 32 odsto smatra da je Vlada na dobrom putu, što je dva puta više u odnosu na rezultate od sredine prošle godine. Ovo istraživanje pokazalo je da 25 odsto ispitanika smatra da se nivo korupcije smanjio, dok 41 odsto misli da će ove godine taj nivo biti još manji. Ovako optimističan nalaz nije zabeležen ni u jednom od prethodnih pet ciklusa istraživanja, navodi se u izveštaju CESID-a.
Ispitanici u ovom ispitivanju javnog mnjenja, inače, smatraju da su korupciji u Srbiji najpodložniji lekari, a slede policija i državna uprava.
Po anketi „TNS medijum Galup“, iz juna 2012, „šampioni“ po stepenu korupcije uz lekare su – političke partije, a slede sudije, tužioci, carina, lokalna administracija, policija, mediji, poreska uprava…
Rekonstrukcija vlade i Branko Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica na svojim Telegram kanalima i Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
