Promocija početka rada komunalne policije u Srbiji održana je u novembru 2010. Tadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković istakao je da očekuje kvalitetniji život u lepšem okruženju zahvaljujući komunalnim policajcima. Istom prilikom nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naglasio je da formiranje komunalne policije predstavlja veliko olakšanje za redovnu policiju jer ona nema dovoljno kapaciteta da se bavi komunalnim redom. Sve je bajno i sjajno na početku.
U martu 2016. godine stiže predlog izmena i dopuna Zakona o komunalnoj policiji. Tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali ističe da nove izmene teže ka tome da građani budu sigurniji, a grad uređeniji. Zvuči poznato. Ponavlja se ista priča kao i prilikom promocije. Međutim, nepotkovano su predložena veća ovlašćenja komunalnih policajaca na uštrb slobode i prava građana, o čemu je komentarisao i Zaštitnik građana. Na svu sreću, poslanici ipak nisu usvojili predlog izmene zakona za komunalne policajce.
Sada, tri godine nakon neuspešnog pokušaja promene zakona, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predlaže skoro ista loša rešenja kao i 2016, sa identičnim obrazloženjem – komunalna policija treba da postoji i u opštinama. Pritom, pisci zakona ne ulaze previše u detalje o razlozima zbog kojih se uvode nova ovlašćenja i mogućnosti za obavljanje poslova. Menja se i naziv službe u komunalnu miliciju zbog lošeg rešenja iz Zakona o policiji po kome je reč „policija“ rezervisana samo za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.
Grad Beograd je inicirao Zakon o komunalnoj miliciji zbog zapošljavanja novih ljudi, prema rečima zamenika gradonačelnika Gorana Vesića. Naime, trenutni broj od 360 komunalnih policajaca u glavnom gradu nije dovoljan za održavanje komunalnog reda pri čemu građani u pojedinim beogradskim naseljima nikada nisu ni videli komunalnog policajca. Možda i nije trebalo da ih vide. Elem, ovakvim obrazloženjem se ruši načelo ekonomičnosti predviđeno važećim zakonom.
(BUDUĆNOST) KOMUNALNI MILICAJCI
Ukoliko se nacrt zakona usvoji, komunalni milicajac će moći da zaustavlja vozila, poziva ljude na razgovor i da traži obaveštenja od njih, i dobiće još jedno sredstvo prinude pored sopstvene snage, lisica i palice, a to je biber sprej. Pri svemu tome, komunalni milicajac svoje poslove će moći da obavlja i u civilu. Bez ikakvog obrazloženja ukinuto je ograničenje broja komunalnih policajaca u zavisnosti od broja stanovnika – jedan komunalni policajac na 5000 stanovnika. Sve ovo nije dobro, pre svega zato što nova ovlašćenja više straše ljude nego što doprinose komunalnom redu.
Novi naziv službe nije primeren demokratskom društvu, asocira na devedesete i policijsku brutalnost, i koristi se za vojne i paravojne formacije u čijem sastavu su „obični“ ljudi. Saobraćajna policija već može da zaustavlja i pregleda vozilo. Komunalni policajac nije u obavezi da objasni građanima da nisu dužni da pruže obaveštenja i da im se to ne može ponovo tražiti, ako im komunalni milicajac postavi pitanja i traži informacije. Isto, građaninu nije omogućeno da se izda dokument u kome je napisan sadržaj datog obaveštenja ili činjenica da je odbio da pruži traženo obaveštenje. Možda mu nekad zatreba, nikad se ne zna.
Komunalna policija se ne bavi kriminalističkim istragama pa da obavlja svoje poslove u civilu. Prikriveni i tajni rad komunalnih milicajaca nije opravdan niti primeran opisu posla ove službe pri čemu su data prevelika ovlašćenja načelniku komunalne policije jer on nalaže da se zadatak obavlja bez službene uniforme. Nikakva ograničenja od mogućih zloupotreba nisu postavljena, dok pisci zakona uopšte nisu objasnili zašto komunalni milicajci moraju da rade u civilu.
Demonstracija sile nije rešenje za poboljšanje kontrole karata u gradskom prevozu ili u pomaganju gradskim službama pri isključenju struje ili vode. Iako je nacrtom zakona predviđeno da komunalni milicajac može da koristi sredstva prinude isključivo u slučaju odbijanja istovremenog protivpravnog napada od sebe ili drugog, postavlja se pitanje unutrašnje kontrole koja je nacrtom zakona obesmišljena jer ne obavezuje opštine i gradove da formiraju posebnu jedinicu koja će da se bavi kontrolom komunalnim milicajaca.
Sve ovo više liči da će budući milicajci biti sredstvo partijskog zapošljavanja i zaštite vlasti, a ne komunalnog reda kao što je na primer uništavanje zelenila, regulisanje divljih deponija i buke, na šta se građani najčešće žale.
Zakon još uvek nije usvojen, a već se najavljuju nova zapošljavanja za čak 1000 ljudi u Beogradu, dok nacrt zakona omogućava svim opštinama u Srbiji da imaju svoju komunalnu miliciju. Na taj način će svi lokalni moćnici moći da imaju svoje ljude koji će po zakonu moći da upotrebljavaju sredstva prinude – fizičku snagu, lisice, biber sprej i palicu. Dodatno, jedan od osnivača vladajuće stranke i sadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije lično kupuje obuću i odeću za komunalnu policiju u Kruševcu zbog čega se jača partijski uticaj na instituciju i uopšte na zaposlene.
(PROŠLOST) KOMUNALNI POLICAJCI
Nepoznat je doprinos komunalne policije komunalnom redu iako postoji skoro deset godina. U obrazloženju Nacrta zakona o komunalnoj miliciji predstavljena su samo opšta mesta bez konkretnih podataka. Navodno su utvrđene znatne teškoće u održavanju komunalnog redu bez ikakvog opisa šta je uzrok, kako izgledaju i koje su posledice tih „teškoća“ i zašto su potrebna nova ovlašćenja u datom kontekstu.
Tviteraši smatraju da nema vidljivog poboljšanja situacije, a kamoli iskorenjivanja problema koji ugrožavaju komunalni red. Štaviše, navode i konkretne primere. Divlji taksisti i dalje gospodare aerodromom, divlja prodaja u Knez Mihailovoj cveta, dok su komunalni policajci u prisnim odnosima sa ekipom dilera koja „drži“ ovu ulicu. Dostavljaju slike nepropisnog parkiranja u samom centru grada.
Znam, reći ćete kako društvene mreže iskrivljuju pravu sliku. Međutim, građani u kratkoj anketi za medije kažu da im komunalna policija ne treba; ima ih previše i ništa ne rade; čemu oni služe kada grad nikada nije bio prljaviji; ne obavljaju svoj posao kao treba, a najviše im smeta nedostatak higijene u gradu. Teško je i naći pozitivnu priču o komunalnim policajcima analizom medijskog sadržaja.
Najveći broj „dobrih“ priča odnosi se na „divlje“ taksiste u Beogradu i da je MBA „Ratko Mitrović“ Niskogradnja kažnjen zbog stvaranja divljih deponija građevinskog materijala. Ipak, dominiraju negativni naslovi. Nekoliko primera: Komunalna policija pretukla čoveka zato što nije hteo da izađe iz autobusa, Komunalna policija tuče dedu na ulici jer je prodavao dulek, Komunalni policajci pretukli izbeglicu uličnog prodavca.
Gradovi se do sada i nisu mnogo trudili da prikažu rezultate komunalne policije, a sve je postalo neozbiljno kada je komunalna policija u Kraljevu u potpunosti prekopirala predlog plana rada komunalne policije od Grada Sombora, čak i sa njihovim kompletnim analizama stanja za prošlu godinu. Izveštaji o radu komunalne policije nisu dostupni zvaničnim veb-stranicama. Komunalna policija se uopšte ne spominje u Strategiji razvoja Beograda do 2021. godine. Uglavnom, kada komunalni problem dospe u žižu javnosti, rukovodioci komunalne policije nalaze opravdanje kako nemaju dovoljno ljudi.
Trenutno rešenje je da se odustane od usvajanja Zakona o komunalnoj miliciji i da se ispita dosadašnji rad komunalne policije, posebno koliko policijska ovlašćenja komunalnih policajaca utiču na komunalni red. Pritom, jedna od tačaka dnevnog reda trebalo bi da bude uloga komunalnih inspektora koji imaju vrlo slične zadatke kao i komunalni policajci, ali bez policijskih ovlašćenja. Cilj je da u Srbiji postoji služba koja će da bude servis građana pri čemu će svako ograničenje njihovih prava biti precizno i zakonom utvrđeno.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP)
