Elektroenergetska postrojenja Elektroprivrede Srbije u Kostolcu u poslednje tri godine doživljavaju pravu renesansu. U privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" godišnje se ulaže više desetina miliona evra u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnih kapaciteta. Zahvaljujući tome, u ovim pogonima na istoku Srbije, uz reku Mlavu, blizu njenog ušća u Dunav, povećan je nivo zaštite životne sredine, ali se stalno beleže i novi rekordi u proizvodnji – sada se ovde godišnje proizvodi oko sedam miliona tona uglja i oko pet milijardi kilovat-časova električne energije. Tako se, posle godina propadanja, Kostolac punom snagom vratio na mapu balkanskih proizvođača energije. Tradicija organizovane proizvodnje uglja u kostolačkom basenu izuzetno je duga – prva iskopavanja su počela još 1870. godine, dok se struja organizovano proizvodi od 1947. Danas privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac" čine površinski kopovi Ćirikovac i Drmno, kao i blokovi termoelektrana Kostolac A u gradu i Kostolac B kod sela Drmna, ukupne instalisane snage od 921 megavat
Kopovi
Prva organizovana iskopavanja uglja započela su u jami Stari Kostolac pre 139 godina, a kasnije i u jami Klenovik, da bi uz rudnike potom niklo i stambeno naselje. Jedini vlasnik tadašnjih kostolačkih rudnika od 1881. godine postao je čuveni privrednik Đorđe Vajfert, koji je mnogo doprineo istraživanju rudnog bogatstva ovog kraja Srbije. Danas se, posle četrdeset godina iskopavanja, kop Ćirikovac nalazi pred zatvaranjem, kao prvi površinski kop koji se zatvara u Srbiji. U privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ u toku su opsežne pripreme za sanaciju tog terena, postavljanje humusa i biološke rekultivacije tako da posle kopanja ne ostanu nikakve ugljene jame i oštećena područja. Sa druge strane, privredno društvo stvorilo je uslove da u kopu Drmno podigne proizvodnju na devet miliona tona, dok se sad proizvodi više od sedam miliona tona uglja. Samo prošlog meseca proizvedeno je 711.996 tona, prosečne kalorične vrednosti od 8272 KJ/kg. „U Kostolcu na kopu Drmno, koji je sad u fazi eksploatacije, eksploatacionih rezervi ima oko 600 miliona tona“, kaže Dragan Jovanović, direktor Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, dodajući da to znači da će, sa strategijom razvoja i uvećanjem kapaciteta, rezerve potrajati bar još 60 godina. „Zapadno od Morave postoji novo nalazište u kome je geološkim ispitivanjem utvrđeno da ima još oko pola milijarde tona uglja“, objašnjava Jovanović.
Novi bager
Novi bager
Nedavno su, posle 22 meseca montaže, rudari na površinskom kopu Drmno u proizvodni proces uključili jedan od „najsavremenijih rudarskih sistema u Evropi“ – takozvani peti BTO sistem. Njega čini džinovski bager SrS 2000 izvanrednih performansi, kao i 17.000 tona opreme – odlagač ARs 2000, transportni sistem B2000 i trafo-stanica „Rudnik 3“ 110/6 kilovolti. Sistem je koštao više od 62 miliona evra, njegova nabavka je plaćena sopstvenim sredstvima Elektroprivrede Srbije, a na montaži su radile uglavnom domaće firme. Kako kažu u Kostolcu, „realizacijom projekta montaže stvoreni su uslovi za otkopavanje više od 40 miliona kubika jalovine (otkrivke) i devet miliona tona uglja godišnje“.
Nalazišta
Ovde je pronađen mamut
U blizini kopa Drmno nalaze se dva izuzetno značajna arheološka nalazišta. Pre dve hiljade godina, na ovom mestu je svoj utvrđeni logor, castrum, podigla Sedma rimska legija koja je vekovima čuvala granicu Rimske imperije na Dunavu. Tu je potom podignut i čitav rimski grad, kasnije kolonija Viminacijum, središte provincije Gornje Mezije. Danas je u neposrednoj blizini oboda kopa, podignut arheološki park Viminacijum. Nedavno je, prilikom redovnih radova, na toj strani kopa došlo do još jednog značajnog otkrića – pronađen je mamut star milion godina. Mamut, koga je otkrila bagerska kašika, pripadao je vrsti Mammuthus meridionalis i predstavlja jednog od najdrevnijih stanovnika Evrope među sisarima.
Termoelektrane
Proizvodnja električne energije u kostolačkim termoelektranama dostiže skoro 14 odsto ukupne proizvodnje električne energije u sistemu Elektroprivrede Srbije. Blokovi termoelektrana u Kostolcu, sa ukupno 921 MW instalisane snage rade zahvaljujući uglju sa kopova Ćirikovac i Drmno. U varoši Kostolac nalazi se TE Kostolac A, poznata i samo kao Kostolac, koja ima dva bloka ukupne snage 281 MW i proizvodnju od 716 GWh, dok se TE Kostolac B, poznata i kao Drmno, nalazi kod sela i kopa Drmno i Viminacijuma, sa ukupnom snagom od 640 MW i proizvodnjom od 3027 GWh. Posle poslednjih remonta, proizvodnja stalno dostiže nove rekorde i sve češće prelazi 5000 MW godišnje. Samo prošlog meseca, proizvedeno je 470.600 MWh, čime je ostvareno čak 103,6 odsto planirane proizvodnje.
Toplota
Termoelektrane privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, pored električne, obezbeđuju i toplotnu energiju za grejanje više naselja u okolini. Posle nedavnih rekonstrukcija turbina, elektrane obezbeđuju dovoljno toplote za toplifikacione sisteme Kostolca, Požarevca i Starog Kostolca. Kako kažu u ovom privrednom društvu, rekonstruisane turbine blokova termoelektrane Kostolac A mogu da obezbede „dovoljne količine toplotne energije za dalje širenje toplifikacionih sistema na području opštine Požarevac“.
Ekologija
U privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ posebna pažnja se poklanja ekologiji. „Kao i ukupno Elektroprivreda Srbije, ovo preduzeće značajne investicije ulaže u projekte životne sredine“, kaže Dragan Jovanović, direktor ovog privrednog društva. „Uradili smo rekonstrukciju elektrofiltra u termoelektrani Kostolac, a trenutno pripremamo rekonstrukciju, odnosno zamenu elektrofiltra u termoelektrani Drmno. Radimo na rekonstrukciji sistema otpepeljivanja TE Drmno, tu je stalna aktivnost na rekultivaciji kopa Drmno, a u planu su veliki investicioni zahvati na projektima odsumporavanja dimnih gasova takođe u termoelektrani Drmno, kao i rekonstrukcija transporta šljake i pepela u Kostolcu“, objašnjava Jovanović.
Veliko čišćenje
Topoljar
Prošlog vikenda organizovana je velika akcija čišćenja gradske plaže Topoljar u Kostolcu, u kojoj su učestvovali profesionalni ronioci, komunalni radnici, ali i obični građani koji su nosili majice sa amblemom akcije i crtežom novootkrivenog kostolačkog mamuta. U akciju su se u pratnji vaspitačica uključila i deca iz kostolačkog vrtića. Ovu akciju je pokrenulo Privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ koje je bilo organizator i pokrovitelj uređenja plaže u saradnji sa privrednim društvom „Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta“ (RIO). „Ovo što danas radimo, u sklopu je ukupne aktivnosti Privrednog društva na zaštiti i očuvanju životne sredine“, rekao je na Topoljaru generalni direktor Dragan Jovanović, dodajući da je to deo aktivnosti i na rešavanju problema grada Kostolca i njegovih građana.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Sigurno nisu svi naprednjaci oduševljeni Šapićem, ali videćemo da li ima “pacovskih kanala” i ko je njihov arhitekta. Ako su već napravljeni, male su šanse da za njih ne zna vrh lojalističko-hijerarhijski ustrojene stranke poput SNS. I Šapić to svakako zna
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
