Mene boli i srce i glava

Oplenačka berba, 9–11. oktobar, jeste privredno-turistička manifestacija, za koju vele da spada u pet najznačajnijih i najposećenijih manifestacija u Srbiji. Još vele da se u tri dana, koliko traje, proda 20.000 litara raznih vina, isto toliko voća, 1000 litara domaće rakije… Na ove brojeve reporter, koji bio po razne najznačajnije i najposećenije manifestacije, doda da sve to izgleda dosta pristojno, pa i najpristojnije, naravno, ako se izuzme poseta visokih državnih i političkih časnika, neizbežna serbska đinđuvarska ponuda, kao i isti takvi prateći likovi i dno vašarski sadržaji.

TAKAV I PROPADE: Dakle, kišna subota što prođe, Topole taj centar, do zgrade opštine bina, ukrovljena. Pauza u programu, sa bine, preko razglasa, ide Otud ideš Nikola, Nikola… Pravo od bine „Vinska ulica“, sa obe strane niz tezgi, drvenih, pokrivenih, to baš izgleda. Prvo pa na tezge vino, u flaše, ima sa etiketu „Istina“, u plastični kanisteri, šira 50 dinara, ima i zlatiborski sir, pršuta, još svega, iza toga niz privremenih restorana, šatri, sa svinje na ražnju, ogromni zemljani lonci sa svadbarski kupus…

Na tezge i kalibrisane jabuke, grožđe raznih sorti, turšija, cveće, još vina, još tamjanike, produžetak svega u ulici što ide uzbrdo, ka Oplenačkom kompleksu. I tu sve pod konac, mada ima i buvljačkog asortimana, opančići, razni vez, puna tezga šajkača, patofni, papuča, a ima i med sa preparati za zdravlje, grčki hirurški čelik, Sveti Nikola, Čiča Draža, svi arhangeli u svi materijali, bižuterija, lusteri, Ronaldo–Mesi dresovi, sapun od kozje mleko, lizalice, svilene bombone, „ariljski“ veš…

S desne strane golema, i duboka, šatra, pred koju izložene povelje i medalje koje dobio SUR „Mrak“, u koju peva „Tunja“, dalje ima još plastike, umetnost na koju vodopadi, jezera i sojenice, čarape, džemperi, majice sa mudrost natpisi „Bolje stomak od piva, nego grba od rada“, univerzalni lek za sinuse, glavobolju, cirkulaciju… U sve to narod se ponaša po svako pravilo, strogo drže desnu stranu, obasipan sa sve strane sa ponudu, semenke, alva, lušice, ima i „sve za 50“, tamjan, flaše sa krstovi, 10 sunđera za 100 dinara, oklagije, varjače, čiraci, svirale… Tako sve gore do kapije prema crkvi, seckalice, pljeskavice i ćevapi, šatra sa popustom za organizovane grupe, pa opet oklagije, varjače, čiraci i čuture…

Reporter se, kroz sve to povrati do centralne bine, već podelili nagrade i priznanja, nastupaju pevačke i igračke grupe. Opet kroz „Vinsku ulicu“, još vina u burad i flaše, tezge sa suhomesnato, pred šatrama dodaju prasiće, dvojica sa prase među se, se okrenuše u fotoaparat tek kad jedan od njih komandova, Okreni se, ima šansi budeš na TV… U sve to reporter opazi gospodina Dragana Jovanovića, narodnog poslanika iz Nove Srbije, balonirani teget komplet, sa isti taki mantil, koji preko deset godina upravlja sa Topolu, sada, zbog te deakumulacije i drugi sukob interesa, sa pozicije predsednika SO Topola.

Gospodin Jovanović ode svojim putem, reporter udari nizbrdo, tezge na kojima ima i vino, a još više ima suveniri, svi sveci, bik sa sve rogovi na ražnju, preparat koji provereno ispitan, za vene na nogama, protiv kamena u bubregu, za dezinfekciju, za gastritis, za pritisak, za srce, za jetru, anginu pektoris, za cirkulaciju, protiv čir želuca i dvanesterca, za lošu probavu, ženske bolesti…

Niže jedan u fundus vojnu uniformu, svoj slučaj, kartončić na kome napisano Dačo 4S, izložio raznu literaturu, fotografiju nekog automata, ima i slatko vino u plastičnim flašama. Nije kapetan, pukovnik, nema ime, ima samo Dačo 4S, bez da se pita, veze i štekće, Mene je učilo vreme, a Srbe srpske dileme, ja sam smislio Srpsku šapku ‘96, srpsko vreme je isteklo, veći sam naučnik nego Tesla, ne dam se nikome, ne dam informacije, samo govorim, Peta dimenzija, imam naprednu tehnologiju, automatsku pušku, zvezdane staze, uzima čita misli patrijarha Pavla, završava, Niko nema što Srbin imade, takav bio, takav i propade…

Reporter nastavi nizbrdo, još oklagija, majice sa Ravnogorci natpis, zemljani lonci, šubare i drugo krzno, još varjača, od desne šatre udarila muzika, Nemoj mala da ti žao bude…

SRBIN I RUS: Onda reporter ode na otvaranje vinarije „Oplenac“ gde, kako organizator najavio, trebalo dođe „više ministara predvođenih Prvim potpredsednikom Vlade gospodinom Dačićem“. Vinarija podalje od centra, uz put za Kragujevac. Zidana kapija, objekat nov, pod tremom skupljaju se zvanice, stolovi sa koktel ponudom, takoreći šank na kome flaše vina i pehari, dve zastave, dva barska stola uvijena u belo providno platno, oba po sredini vezana sa crvene mašne, nekoliko korpi sa belo grožđe…

Novinar u’vati kako se u kamere izjavljuje gospodin Dragan Živanović, kome, vele, poslanik i imenjak Jovanović dao bude predsednik opštine, Vinarija „Oplenac“ ima za Topolu veliki značaj, velika investicija, novi vlasnici Andrej Semikin, Rus, i naš čovek, Josić Nebojša, Srbin, već uložili tri miliona evra, firma bila u agoniji, propala načisto, prošle godine došli naš čovek, Srbin, i Rus…

Satnica bi probijena, vreme uze odmiče, nigde „više ministara na čelu sa Dačić“. Kiša je sipila, punačko žensko, ravna kosa, srebro ogrlica sa crni broš, priđe dva mikrofona nešto proba, NS poslanik Jovanović se govorio u neku kameru, gosti se dohvatiše vina… Poslanik Jovanović pođe ka izlazu, dočeka jednog visokog ko najbližeg, odnekud se čuše policijske sirene, Jovanović osta u doček stavu.

Kad, po sata od najavljenog otvaranja, na kapiju uđe beli policijski auto sa tu rotaciju, pa jedan audi crni, pa drugi audi crni… Iz jedan od audi crni izađe Prvi potpredsednik, hitro mu pritrča kišobranonosac, pravo i prvo 3x poljubi NS poslanika Jovanovića, uze ‘leba i soli, štipnu za obraščić žensko čeljade, još toga pozdravi, predstaviše mu Rusa, koji imađaše svileno maramče oko vrata, sve stade pred ona dva mikrofona, ispred neka bude šanka sa vino i pehari i korpe sa belo grožđe. Javi se punačko žensko, Danas imamo veliku čast da pozdravimo ministra i Prvog potpredsednika vlade Srbije…

Na mikrofon se javi samo predsednik SO Topola, plus NS narodni poslanik, u svoj svečani teget balonirani komplet, gospodin Jovanović Dragan, pa Dragan sve pozdravi, opriča o lošoj privatizaciji, ali su, zahvaljujući Rus–Srbin investiciji, na dobrom putu, biće još vinarija, tu i porodica Đoković, njegov stric Goran, koji već diže vinograd od četiri hektara, imaćemo i njihovu vinariju… ponovi zahvalnost ruskim prijateljima, koji su investirali veliki novac, da zaživi pet miliona litara godišnje proizvodnje…

Voditeljka punačka predstavi glavnog enologa Jovića, koji istupi sa sve gitaru, pozdravi Poštovanog potpredsednika Vlade, poštovanog Predsednika opštine, dragog Rusa Andreja i dragog Srbina Nebojšu, pa reče nekoliko reči o tome da je „vino sve to i više od toga“. Pa enolog udari u gitaru, pa zapeva, Vince, vince slatko/ da te ljubi svatko… To ne bilo sve, enolog zapeva i na ruskom, i to Podmoskovske večeri… Svi dadoše aplauz, gospodin Dačić, bez da namešta nameštenu kosu, pravilno se prekrsti desnom, i pravilno, koliko treba puta, poljubi prvo Rusa, i isto toliko puta poslanika Jovanovića.

Kad se očekivalo da gospodin Dačić pusti glas, toga ne bilo, voditeljka punačka, pozva gospodu potpredsednika i poslanika da preseku svečanu i crvenu vrpcu. Presekoše, otvoriše se kapije postrojenja, ko za njima, vidi tehnologiju, većina gostiju u koktel, taj sitan slani, i sitan sladak zalogaj, vino u visoke čaše…

Reporter se vrati u centar, kiša još sipila, uze odmori, uz kafu, u kafe „Zaštićeni svedok“ koji bio preko puta zgrade opštine. Onda nastavi sa ‘odanje, uze obnovi gradivo, uzbrdo, nizbrdo, zadrži se kod tezgu sa vino na koju bila tabla „Više vina – manje bensedina“, sazna da sve dobro, ali da uvek može bolje. Gore u onu veliku i duboku šatru peva lično Tunja, posle njega mikrofona se do’vati žensko koje peva ko muško, Sunce moje milo, zar ti sa mnom nije lepo bilo…

Onda i opet nizbrdo, Dačo 4S napustio položaj, u šatri, sa Vera Matović sliku, penzioner ženskadija do’vatila konobara pa sitni kolo sve u šesn’es’. Još niže, na raskrsnici, šatra izašla na trotoar, jedna plava garava, sa sve violinistu, upala u gosta sa golem brkovi, neka teška pesma, samo čuješ, Op, op, joooj, Mene boli i srce i glava…

U istoj ulici zgrada bioskopa, gde Sabor narodnog stvaralaštva, koji prenosi naša državna televizija. Pred zgradom na kojoj piše „Bioskop“, policija obezbeđuje tri parkirana crna audija, koji imaju upaljene desne žmigavce. Unutra pristigli poslanik Jovanović, koji, pred kamere, otvorio Sabor, pozdravio Prvog potpredsednika u prvom redu, koji na sav program dao dobar državnički aplauz.

Reporter u povlačenju zastade pred trafoom na kome bio plakat sa najavom programa za sutra, u nedelju: u motelu „Jezero“ izbor Mis Oplenačke berbe, učestvuju Milun, Dragiša, Betula, ima i etno modna revija, sve organizuje Udruženje građana „Radinost“.

…ordenje, šajkača,…

…Ivica Dačić…