Mehanizam frakcijskih obračuna

Zajedničko za sve „afere“ jeste da su prvo objavljene u tabloidima i da im je posvećena ogromna medijska pažnja. Izgleda da od trenutka kada je bilo obelodanjeno da bi u policiji trebalo da dođe do promena zbog penzionisanja direktora Milorada Veljovića traju sukobi između različitih frakcija, jedinica koje pokušavaju da nađu svoje nove političke ili neke druge zaštitnike. Takođe, svi učesnici u aferama su se svojski trudili da kroz svoje medijske kanale proture što više kontradiktornih informacija stvarajući različite šumove od kojih nije jasno mogla da se razabere prava poruka.

Po objavljivanju različitih i često kontradiktornih podataka obično bi premijer Ivica Dačić ili prvi potpredsednik Aleksandar Vučić izlazili pred novinare najavljujući istrage ili dajući neke detalje u vezi sa istragom. Do danas nema razrešenja nijedne od različitih kontroverzi koje su uznemiravale javnost i pored toga što je bilo objavljeno da je tužilaštvo pokrenulo neke „istražne radnje“. S druge strane, ono što je radila Služba unutrašnje kontrole verovatno nije nešto što bi lako moglo da dođe do javnosti. Afere koje se konstantno pojavljuju i koje imaju oblik balona od medijske pene kao da su poslužile da se postavi pitanje ko upravlja srpskom policijom i ko je odgovoran što unutar MUP-a ratuju različite frakcije.

U svim događajima učestvuju Uprava kriminalističke policije, Žandarmerija i Služba unutrašnje kontrole MUP-a Srbije. Kao sukobljene strane se pojavljuju načelnik UKP Rodoljub Milović Roćko, šef Žandarmerije Bratislav Dikić i direktor policije Milorad Veljović.

1. Ugrožavanje predsednika Nikolića

Početkom novembra 2012. godine javnost je potresla „afera kolona“: bilo je objavljeno da je na kolonu u kojoj se nalazio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je u rano jutro krenuo na svoje imanje u Bajčetini, nasrnuo nekakav džip za koji se docnije utvrdilo da ga je vozio Saša Pejović, vozač načelnika saobraćajne policije Dragiše Simića. Javnost koja je u nedavnoj prošlosti preživela traumu ubistva premijera osetljiva je na ovakve glasove i to ljudi iz vlasti i policije dobro znaju, pa je ovaj događaj označen kao neka vrsta upozorenja na ono što bi moglo da se desi prvom čoveku Republike Srbije. Policija nije reagovala saopštenjem u ovom slučaju, a iz kabineta Nikolića poručuju da imaju poverenja u državne organe. Sredinom maja ove godine Pejović je osuđen na osam meseci zatvora, uslovno dve godine, zato što je presekao džipom kolonu predsednika Nikolića.

foto: aleksandar anđić

Šest meseci kasnije u medijima se pojavljuje nova vest o potencijalnom atentatu na predsednika Nikolića jer je otkrivena paklena naprava u blizini zgrade u kojoj predsednik ima stan u vlasništvu na Novom Beogradu. Beogradski tabloidi ove nedelje razvlače ovu informaciju pokušavajući da utvrde da li je predsednik Srbije obezbeđen kako treba, da li je neko probio „prvi stepen“ zaštite i slično. Komentariše se činjenica da Nikolića obezbeđuju pripadnici MUP-a iz sektora koji je specijalizovan za te poslove, a ne pripadnici vojne jedinice Kobre, kojima je bio sklon raniji predsednik Boris Tadić.

2. Prisluškivanje

Priča o napadu na kolonu predsednika Nikolića dogodila se usred velike afere koja je pokrenuta od strane prvog potpredsednika Vučića o tome da su on i predsednik Nikolić prisluškivani i da su neki iz MUP-a Srbije tražili od telekomunikacionih kompanija listinge njihovih razgovora.

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tada da je od 2006. godine do 2012. godine za potrebe BIA i MUP-a izvađeno ukupno 111.436 listinga, a da je od 2002. godine do 2012. godine primenjeno 77.235 „mera potpune kontrole“ telefonskih i internet komunikacija.

foto: aleksandar anđić

On je rekao da su njega i Nikolića kao i druge članove SNS-a prisluškivali dok su bili u opoziciji i da se ovaj skandal ne može tek tako okončati. Premijer Dačić je rekao da će, ako je potrebno, biti smenjen čitav vrh srpske policije i procesuiran. Tadašnji i današnji direktor policije Veljović bio je na odmoru, ali se javio i rekao da se plaši da je ovo još jedan napad na MUP iz onih centara koji žele da onemoguće rad specijalnih timova u borbi protiv korupcije i nezakonitih privatizacija.

Na početku afere prozvan je šef Uprave Kriminalističke policije Rodoljub Milović kao čovek koji je potpisao zahtev za uzimanje listinga sa brojevima koji su pripadali Vučiću i Nikoliću. On se branio kako je znao i umeo, objašnjavajući da takve informacije nemaju veze sa istinom i da je on ponosan na to što radi Vučić. Objavljivano je svašta. Tako je u „Tabloidu“ pisano da je Milović zapravo prisluškivao telefone Suzane Vasiljević koja je označena kao pripadnica stranih obaveštajnih službi na specijalnom radu u Vladi Srbije.

Povodom ovog slučaja bio se oglasio i Sindikat policije saopštenjem u kome pozivaju sve odgovorne da ne trguju ovakvim informacijama, već da se sprovede ozbiljna istraga jer ovakve afere mogu da naruše ugled i kredibilitet MUP-a.

3. Izbor direktora policije

foto: fonet

Javnost se oporavljala od priča o prisluškivanju i presretanju kolone vozila u kojoj je bio predsednik kada je javljeno da se ulazi u proceduru izbora za direktora policije MUP-a Srbije. Tadašnji direktor Veljović bio je izabran još 2006. godine i mandat mu je bio istekao još 2011. ali kako nije bilo saglasnosti oko njegovog naslednika on je ostao na položaju i u „zaustavnom vremenu“. MUP je raspisao konkurs i čitava procedura je trebalo da bude okončana do kraja 2012. godine. Ipak, izbor se „otegao“, a Veljović se iznova kandidovao iako je ranije bio najavljivao da se povlači jer je već imao uslov za penzionisanje. Izbor direktora policije kapitalno je političko pitanje, ispostavilo se još jednom i tokom tromesečnog vaganja unutar vlade Srbije isplivavale su brojne priče o tome ko je čiji čovek i ko treba za šta da bude upotrebljen u neprestanom političkom ratu kome svedočimo svakodnevno. Odranije se govorilo da je Veljović neko koga Dačić ne može da podnese i da srpski premijer i dugogodišnji ministar unutrašnjih poslova pokušava na sve načine da mu se zahvali na svemu što je učinio u zaštiti bezbednosti građana Srbije. Ispostavilo se da je Veljović moćan čovek koji je uspeo da se „dogovori“ sa Vučićem oko produžetka saradnje pa je prvi potpredsednik najavio da neće biti izmena u timu koji radi važne poslove u oblasti borbe protiv korupcije, a potom je i sam premijer Dačić potvrdio da će Veljović ipak ostati na čelu policije.

Početkom marta 2013. godine Veljović je postavljan na mesto direktora policije sa novim petogodišnjim mandatom, a nagađanja oko toga kako je izabran i zašto je baš on izabran potisnuta su nekim drugim kontroverzama.

4. Banana

U finišu borbe oko izbora prvog čoveka srpske policije srpsku javnost je zabavljala nekoliko nedelja „afera Banana“, kojom je doveden u pitanje kredibilitet predsednika Vlade Ivice Dačića. Ovaj medijski događaj koji je šokirao tabloide, ali i doveo u pitanje opstanak vladajuće koalicije jer je u jeku borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala predsednik Vlade bio primoran da javno prizna da se viđao sa Rodoljubom Radulovićem, koga iz milošte mediji zovu Mišo Banana ili Mišo Amerika, preduzetnikom iz Kotora, koji slovi za bliskog saradnika odbeglog narko-bosa Darka Šarića.

Ako je u prethodnim slučajevima bilo reči o tome da se u okviru MUP-a dešavaju čudne stvari, u ovoj aferi se na tapetu našao prvi čovek Ministarstva unutrašnjih poslova koji je obelodanio da se u kapacitetu ministra viđao sa čovekom za koga se pretpostavlja da je za potrebe narko-klana organizovao transport kokaina iz Južne Amerike. Neki komentari su išli u pravcu koji je govorio da se ova priča o vezi Dačića i njegovih saradnika sa ozloglašenim kriminalcima u tom trenutku podgreva da bi upravo Veljović opet bio izabran na mesto direktora policije. Drugi glasovi su govorili da je to način da Vučić u potpunosti kontroliše Dačića jer inače u njega nema poverenja i ne bi želeo da ovaj politički profitira na bilo koji način.

Od trenutka kada je obelodanjeno da je grupa Darka Šarića „provaljena“, a to je bilo u jesen 2009. godine pominjalo se da je policija „izbušena“, da je premijer preko svojih saradnika povezan sa mafijom i da zato svim akcijama rukovodi BIA. Međutim, kao i u brojnim slučajevima ranije, ovo je ostao medijski balon bez ikakvog dubljeg značenja i bez nekog sudskog ishoda.

Veze Ivice Dačića sa mafijom pojačane su pričom o Ivici Tončevu, specijalnom savetniku premijera i visokom funkcioneru FK Crvena zvezda, koji je doveden u vezu sa ranije likvidiranim preduzetnicima za koje se pretpostavlja da su deo neke mafije. Dakle, ako je savetnik radio sa mafijašima, onda bi trebalo da znači da je i premijer u vezi sa mafijom. Ovaj krak te afere na neki način je okončan saopštenjem Agencije za borbu protiv korupcije, koja je javila da u imovini Ivice Tončeva nema ničega spornog.

5. Žandarmerija

Na kraju je priča o komandantu žandarmerije Bratislavu Dikiću. Ovaj dugogodišnji pripadnik srpske policije, odlikovani general i doktor nauka u oblasti kriznog menadžmenta (Fakultet za menadžment u Novom Sadu), našao se na udaru tabloida, ali i na skeneru Službe unutrašnje kontrole zbog sumnji da je organizovao prisluškivanje vodećih ljudi MUP-a Srbije, kao i da se sa pripadnicima svoje jedinice bavio različitim nelegalnim poslovima po Nišu i na jugu Srbije.

On je na čelu elitne policijske jedinice od 2009. godine i veći deo angažmana bili su poslovi na jugu Srbije u nekadašnjoj kopnenoj zoni bezbednosti. Dikić je uspeo da izgradi status unutar srpske zajednice na jugu Srbije, ali i među albanskim stanovništvom.

U ovoj aferi je odskočio njegov odnos sa načelnikom UKP Milovićem, koji se pojavljuje kao kontrateža onome što radi Dikić, jer navodno je od njega još ranije potekla ideja da bi trebalo kontrolisati šefa Žandarmerije. Tabloidi su javili da je Dikić sa svojim bratom Draganom zapravo šef kriminalne grupe koja se bavi reketiranjem i da će zbog toga biti hitno smenjen. U pozadini jeste sukob između različitih frakcija MUP-a i ide se dotle da se pominje da je Dikić zapravo sa svojim ljudima sprečavao šverc i kriminal na jugu Srbije i u oblasti Sandžaka gde je glavno uporište direktora policije Veljovića. Navodno, Veljović je u Sandžaku glavni pokrovitelj kriminala, a Dikić mu je stao na put zbog čega je zapravo protiv njega pokrenuta istraga.

Dikić se često oglašavao u medijima demantujući ovakve navode ali je ovog proleća više medija javilo da je više vozila Žandarmerije jurilo po Beogradu Milovića i da se ovaj „spasio“ bekstvom u Makiš gde se nalazi veliki policijski garnizon. Pored toga, grad Niš je postao poslednjih godina poznat po tome da je sedište kriminala i kao mesto koje dugo godina nema lokalnu policijsku upravu.

U izmišljenom rasporedu snaga u srpskoj politici Dikić važi za „Dačićevog čoveka“ pa se sada pretpostavlja da, iako je sačinjen izveštaj SUK-a, saslušanja Dikićevih ljudi osumnjičenih za pojedina krivična dela stopirana su direktno od strane premijera Dačića.

Sve ovo je na nivou pretpostavki i na nivou informacija koje se pojavljuju u tabloidima tako da kao ni u ranijim slučajevima nema konačnih ishoda i konačnih odgovora. Jedni za Dikića kažu da je heroj i supermen, a drugi da je novi Legija, spreman da otcepi najopremljeniju jedinicu unutar MUP-a Srbije.