Međ ovcama, ovan se rakolji

U poslednjem broju „Informatora Srpske napredne stranke“, od avgusta, u kome 1156 slika Vučić gospodina, našlo se, u rubrici „SNS panorama“, tačno na strani 25, pod rednim brojem 56, mesta i za uspehe u gradu Valjevu. Lokalno SNS rukovodstvo, pored završenja asvaltiranja Poparskog puta, pohvalilo se da je na štandovima u MO Novo naselje i MO Krušik deljen „SNS Informator“. Sredinom septembra, nedelja što prođe, u Pričeviću je organizovana „Regionalna izložba ovaca“, tako da je Valjevo ovom uspešnom priredbom konkurisalo da napreduje u narednom SNS informatoru, u toj rubrici „SNS panorama“, jer su ostale strane unapred zauzete.

TRI KOMADA POPOVA: Dakle, seoska škola u Prićeviću, ispod puta za Stave, levo od škole velika šatra, iza škole bina, velika vatromet mušema na kojoj je pisalo Grad Valjevo, isto to na engleski jezik, na bini mikrofoni, napred izloženi pehari, medalje, džakovi sa stočnom hranom, tu i plastični lavori, crvene, bele, plave, zelene i žućkaste boje, u kojima neka smesa. Na sred livade boksovi sa ovcama, ovnovi odvojeni, svud okolo beli čadori pred kojima se loži vatra, okreću jaganjci na ražnju. Naspram bine, do potoka, preko poljskog WC-a, razapeta zelena mušema sa natpisom „Ovčarska izložba – festival jagnjećeg pečenja“. Radnja uveliko radi, u sve se, od kukuruza, uključiše trubači sa numerom „Ubode me i ostavi bol na srcu mome“…

U školi, pred kojom izložba ikona, u okviru Medicinskog sela, u toku besplatni zdravstveni pregledi. Tu tezge sa tradicionalnom ponudom, liciderska srca, lulice, slatko, med, sokovi, vez, pa rodoljubivi duborez Stanisava iz Svileuve, na kome dominiraju teme Živ je Draža, umro nije. Još ima ajvar, ratluk i tulumbe, jabuke sa natpisom „Može da se proba“, i suve šljive u gajbici „Može da se proba“…

Kad, pred binom popovi, tri komada, krenu služba Gospodi pomiluj, svi viknuše, Gospode pomiluj, za sve one koji posećuju ovu manifestaciju. Bi još Gospode pomiluj, mlađi pop, sa bosiljkom i posudom sa svetom vodom, krenu među ovce, preostali popovi su, pred mikrofonom, nastavili službu, Gospodu se pomolimo, gospode blagoslovi stada ova, amin, blagoslovi gospode stada ova, i izbavi ih od svake napasti… Onda najveći pop preuze ćasu i bosiljak, pa krenu u ovce i ovnove, kad to obavi, prikupiše se, svi viknuše Amiiin, jedan od popova pohvali ugostitelja Vula i ugostiteljku Branku, svima požele da svaka godina bude bolja nego prošla, a lošija nego sledeća…

Sve je bilo u pogonu, svečano otvaranje je kasnilo, pristiže gospodin SNS gradonačelnik Valjeva, napredno, sa ruke na dupe, stade do muzike, oko njega stade sve što treba, sa bine se javi voditeljka, Dobrodošli u Pričević, na 12. regionalnu izložbu ovaca… Ču se da u Srbiji ima 2.700.000 ovaca, da u ovom regionu, prošle godine, bilo 2000, pa se ču da će manifestaciju, zvanično i svečano, otvoriti gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović.

Istupi gradonačelnik – koji prošle godine, sa istog mesta, poručio da će Izložbu ovaca otvoriti predsednik Vučić – dovati mikrofon, pa istorijski reče: Pomaže bog, braćo i sestre! I u daljem govoru Vučića ni ne pomenu: Fala svima koji su došli. Pričević je uvek bilo mesto gde se dobro jagnjeće pečenje probalo. Želim da ova manifestacija postane tradicija, da poboljša poljoprivrednu proizvodnju, grad je stao iza ove manifestacije, želim prijatno popodne i dobru zabavu!

ZAPISNIK: Svi iz pratnje gradonačelnika, plus muzikanti, dadoše aplauz, voditeljka nabroji organizatore, sa gradom Valjevom na čelu, nabroji i sponzore, ču se da je Pričević selo sa 148 domaćinstava, na binu stupi folklor. Gradonačelnik, sa svojim najbližim rukovodstvom, onima koji su blizu najbližeg rukovodstva, u pratnji SNS fotografa, krenu da obilazi ovce i ovnove. Presrete ga i naša lokalna televizija, za koju reče da je Pričević uvek bilo mesto gde se dobro jagnjeće pečenje probalo, pa ga, pored kukuruza, zavedoše u čadore gde su se dimili jaganjci na ražnju.

Trubači napustiše položaj kod kukuruza, na bini se nastavi folklor, bi i pesma „Kopa cura vinograd“, javiše se i deca recitatori, gradonačelnik, sve sa najbliže rukovodstvo, i oni koji su bili blizu najbližeg rukovodstva, zapuca ka onoj velikoj šatri, tu se raspremiše i nastaviše po svom programu.

Na bini nastupi harmonikaš koji nije pohađao muzičku školu, objaviše da „Ko čuva ovce, ima i novce“, te da je ovca prvo klonirano živo biće, i objaviše da će proglašenje pobednika biti ovde, u dva sata, svi mogu da se odmore i vrate ovde.

Preko razglasa pustiše „Ne pitaj me što sam sama, zašto tugujem“, pred reportera ispade čuveni narodni pesnik Srba, ima pesmu, ne daju mu da je govori. Pa se reče Srba: Rado, lepa Rado/ Na proplanku tvoje stado/ Zaođala ti si Rado/ Prepuštaš se navadi i volji/ Međ ovcama ovan se rakolji/ Što si tako Rado grešna/ Što se stukaš, kad si poljubešna/ I zaigra na jeleku šara/ Čuvaš ovce, mrče ti se gara…

Novinaru se primače i jedan od organizatora, iz fascikle izvadi zdravicu, nema ko da je pročita. Autor Ninić, iz Osečine, nije prisutan, zdravica jeste: Pomaže bog gosti i zvanice/ Dobro došli kod reke Obnice/ Na izložbu sjeničkih ovaca/ Ovaca i mladih jaganjaca/ Izložba je ova vrlo važna/ Zato što je i regionalna/ Što ovca rodom iz Sjenice/ Mirno pase kraj reke Obnice/ A da budu samo veća stada/ Ima seljak čemu da se nada/ Pričević već je poznat zna se/ Po pečenju od sjeničke rase/ Kad se jagnje na ražnju okreće/ Putnicima odmah pažnju skrene/ Pa napune i stomak i kesu/ I pečenje rodbini ponesu…

Organizator, prezimena Jovanović, nastavi da ima sav materijal, zapisnik sa sastanka kod Vula u kafani, on otvorio sastanak, pokazuje potpis, ima sve materijale, čuva, radio u privredi, zna ljude, važna je arhiva, sve prikupio, da se znaju počeci. Novinar se nekako odmakne od organizatora, nabasa na jednog koji pored boksova sa ovcama daje izjavu reporterki koja čučnula pored njega, ne sme da otkrije tajnu pečenja jaganjaca, on samo kolje. Zakolje i uredi, drugi peku, ovi ovde što peku nemaju pojma. Ima da stavljaju pretop preko praseta, pivo, ali, nije to tako. Zakolješ, urediš, i odma’ u furunu, peče se dok je jagnje vruće. Kako vruće? Ložiš vatru, ložiš, i stavljaš prase u furunu čim zakolješ, ne valja da se, kad zakolješ, to ohladi. Mnogi ne znaju, on je profesionalac, dum zakolješ, dum u furunu, to je pos’o!

Na scenu stupi jedan sa crnu šajkaču na glavu, crne čizme, zelena dolama, crveni oficirski okovratnik, rekoše da to SNS finansijski inspektor, sve koji su ga oslovljavali sa Vojvodo, ispravljao je, Ja sam major! Major je radio sa obe ruke, od bine javiše, sat vremena posle Vidimo se ovde u dva sata, da posao žirija nije bio lak, zamoliše sve da se primaknu. Predstaviše komisiju od tri doktora nauka. Nastupi zvanični i najsvečaniji deo.

Ocenjivalo se u šest kategorija, krenuše redom, imaju treće mesto, drugo, prvo i šampion izložbe, nagrade u vaučerima, ima i robne i novčane nagrade. Objaviše da šampion, u kategoriji starijih ovaca, iz Joševe, na red dođoše dviske, šampion iz Dragodola, pa dvisci, najbolje grlo iz Degurića, apsolutni šampion iz Gunjaka. Čestitaše svima, i onima koji dobili diplome, svima koji ovce doveli, grupisaše se za slikanje za uspomenu i dugo sećanje.

Od belih čadora sa pečenim jaganjcima nije odujimalo, trubači se vratiše na početni položaj kod kukuruza, opet bi „Ubode me i ostavi“, jedan u „Srbija“ majici, na kojoj bili kruna i orlovi, diže sve četiri uvis.