Mečka je izašla

Mada je Sretenje, 15. februar, Dan državnosti Srbije, palo u subotu, sve je počelo dan ranije, u petak, na Svetog Trifuna. Sa Kalemegdanske terase je protokolarno opaljeno iz topa, ali glavno bilo u Niš, gde SNS, na Dan zaljubljenih, počeo izbornu kampanju, odakle je Vučić obeć’o svetlo na kraju tunela, a u njega koalicioni Velja rek’o da imaju plan za Srbiju! I ostali nisu zaostali, Dačić od negde javio da će se snaga naroda videti na izborima, Čeda uslikan u vinogradu, a Dinkić otkrio da paprika više vredi kao ajvar…

Na Sretenje sve bilo na svom mestu. Tačno u podne, počasna garda, orkestar, Dačić položio lovorov venac na sarkofag vožda Karađorđa u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Državnički poručio da današnje vreme nije vreme za eksperimentisanje sa državnošću, već je vreme za jedinstvo. Dod’o da je snaga naroda bila uvek u tome da prepozna šta je najbolje za Srbiju. U svečanom crnom odelu i ministar za Kosovo gospodin Vulin, zajedno sa napredni pesnik Dobrica prezimena Erić, bio gde treba, u Zubinom Potoku na svečanoj akademiji. Pre poezije Vulin prozno naglasio da danas ova, kao ni svaka buduća vlada Srbije, neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, i da se to neće menjati. Im’o i reč da veliki uspesi i pobede Srbije u protekloj godini ne bi bili mogući bez Srba sa Kosova i Metohije.

Najviše na svom mestu bio gospodin Predsednik Srbije. Prvo položio venac na Spomenik neznanom junaku, nije javljeno jali šta besedio u knjigu utisaka, a onda u zgradi Predsedništva podelio točno 89 odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama. Gospodin predsednik Tomislav Nikolić istak’o da su ga građani ovlastili da menja vrednosna pravila kojima nisu bili zadovoljni, i da je zato u njihovo ime dodelio društvene pohvale onima čiji je doprinos zavredeo divljenje, ne samo Srbije, nego i znalaca širom sveta. Tako Sretenjski orden, uz ostale, dobili i istoričar Veselin Đuretić, kao i slikar Petar Omčikus, koji, kako se pohvalila model Dragica, u svom opusu ima i portrete gospodina Nikolića, i njega Dame. Javljeno da su upućene zvanice, a bilo toga, iskoristile priliku da čestitaju rođendan gospodinu Predsedniku, koji pada tačno na Sretenje. Gospodin Predsednik je stao u hor i svi radosno otpevali „Danas nam je divan dan, divan dan“…

TRI TAČKE: Sretenje se, ponovo, obeležava kao Dan državnosti Srbije od 2002. godine, u sećanje na Prvi srpski ustanak i Sretenjski ustav. Centralna manifestacija obnovljenog Dana državnosti počela je u Marićevića jaruzi (Orašac), gde je Đinđić doveo kompletnu Vladu, ali nema ko u Jaruzi nije doživeo neprijatnosti i zvižduke od razne i naše tzv. nacionalne kalakurdije, tako da je proslava sve više izmeštana u „institucije“. Stvar dotle došla da je ove godine najviši „državnik“ u Marićevića jaruzi bio državni sekretar MUP-a, koji tu kao kadar SNS, gospodin imena Vladimir i prezimena Božović. Atmosfera u Jaruzi je, kao retko kad, bila primerena i dostojanstvena, oni sa „Obraz“ i „Naši“ obeležjima, u čvoru sa Šešelj zastavama, su na početku svečanosti napustili Jarugu, jerbo je ta sila počela svoju izbornu kampanju poviše, kod orašačke spomen škole, ispred belog spomenika Karađorđu. Ali kako niko nije očekivao da će u Jaruzi biti bilo kakvog dostojanstva, jednostavno nije se računalo na izbornu pacifikaciju „desnih infantilaca“, svečanost u Marićevića jaruzi je ignorisana kako od raznih Vladinih biroa tako i od pripadajućih medija. Šteta, dan je bio lep, više nego sunčan, moglo se javiti da je mečka izašla, i da se na leglo neće vraćati.

Dakle, subota, 15. februar, Orašac. Na parkingu, do crkve, državni „audiji“, na ogradu porte okačena slavna istorija, ima Vuk Karadžić, ima Toma Vučić Perišić, još junaka. U crkvi u toku liturgija, ispred vazdan raznih uniformi sa te patriota zastave, gde treba kazan sa vruću rakiju… Ima i nova granitna česma, video zid koji uživo vrši prenos, sa liturgije, dole iz Marićevića jaruge. Jaruga već puna, sve stoji gde treba, ogromne Šešelj Srpski junak zastave, sa taj „Obraz“, „Naši“, grupisale se, bela KS (Kraljevina Srbija) obeležja drugačije raspoređena. Sve to organizator malo izmak’o od prostora gde ta spomen česma, kamena podzida, bakarni reljef Karađorđa i ustanika. Preko te kamene podzide velika, svila ili neki najlon, pletenica u bojama srpske zastave, tu i veliki crveni itison, tzv. svečana tribina presvučena sa plavi materijal.

Šešelj srpski junak grupacija je ponavljala „Oj Kosovo, Kosovo“… u prostor za zvanice doneše sto sa sveće i panajiu, brkatim glumcima u ulozi ustanika pokazaše ‘de stanu, voditelj je prelazio preko protokola, reporter virne, opazi da tamo gde piše da Venac polaže predstavnik Vlade stoje tri tačke… Šešelj srpski junak grupacija je još bila na repertoaru „Zemljo moja voljena“, o’zgo nastupi litija, napred veliki drveni krst, napred akademik Matija, sa svečanu na sivo i na dve vode kapu, na kojoj je bila crna svilen vrpca, neka bude mašnica, pa onda po redu nastupiše popovi, pa još popova, vladika šumadijski Jovan, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa Princezu, i visoki, baš visoki, sa baš plavu kravatu, državni sekretar, ili nešto od toga, MUP-a, gospodin Vladimir Božović…

Bele KS zastave uzeše viču, Bog čuva Srbiju, i sve vikajući odgovaraju, Imamo kralja, Šešelj srpski junak zastave su terale svoju melodiju, poče pomen ustanicima, Oče naš koji si na nebesima… u vekove vekova amin! Vladika ode u svečanu tribinu, tačno gde mu mesto, između Prestolonaslednika i Najvišeg dužnosnika Vlade gospodina Božovića, bele KS zastave su i dalje vikale „Za kralja i otadžbinu“, bi himna, voditelj popuni one tri tačke u protokolu, U ime Vlade venac će položiti državni sekretar gospodin Božović! One Šešelj srpski junak zastave, uvezane sa „Obraz“ i „Naši“, ciknuše Uaaa, i uzeše da se povlače uzbrdo, ko je pomislio da idu na Oplenac da na Uaaa dočekaju Dačića, jok, izašli do spomenika Karađorđu, razapeli transparent „I kosovo i Rusija“ i počeli kampanju.

ČUKUNČUKUNDEDA: U Jaruzi za mikrofon stade, pa mikrofon izvadi, pa kad stade da se vlada i ponaša, Najviši predstavnik Vlade, pa kad uze da ga evocira i u reforme usmerava, to je, sve do završnog Srećno Sretenje, pravo reći, bilo za stati i gledati. Čestita mu Vladika, čestita mu Princ, i Matija mu dade pogled, visoki Božović stade u dominantan na mestu voljno stav. Voditelj reče da će venac položiti prestolonaslednik Aleksandar, one bele zastave iznova viknuše Bog čuva Srbiju, pa odgovoriše Živeo kralj, to potraja kol’ko treba, pa Prestolonaslednik otvori svoje ‘artije sa ‘Volika slova. Da reporter ne bi gađ’o šta Prestolonaslednik rek’o, evo šta prenela NJKV Kancelarija: Tačno pre 210 godina, na ovom mestu, najugledniji Srbi dogovorili su se da podignu ustanak protiv otomanske okupacije. Za vođu su izabrali mog čukun – čukundedu Karađorđa… Prestolonaslednik zatvori NJKV fasciklu, bele KS zastave su još vikale šta su imale, Aleksandar pođe na mesto, žensko iz NJKV protokola mu nešto šanu, vrati se položi venac ustanicima.

Javi se i SNS predsednik Aranđelovca, i njemu dadoše aplauz, na scenu stupiše glumci kao brkati ustanici, bi da zemlja stenje, a nebo nad nama plače, bi i numera „Sedam sati udara, Beograd se otvara“, i bi da Karađorđe reče, Koekude, ako vi mene birate, i ja biram vas! Svi dadoše aplauz, Najviši predstavnik Vlade je bio u poverljivoj razmeni sa vladikom šumadijskim.

Objaviše da će gospodin akademik Matija dodeliti pesničku nagradu Odzivi Filipu Višnjiću dobitniku, „srpskom pesniku iz Crne Gore“ Ranku Jovoviću. Izađoše pesnici, Matija sa svoju kapu, sa crna ‘tičica na njoj, pesnik Jovović sa plavi pesnički šal. Pa reče član Krunskog saveta Matija, Moj kralju, bela pčelo Karađorđevića… Reče se i pesnik Jovović, i poeziju svoju reče. Voditelj objavi da svemu doš’o kraj, svi se prikupiše do Spomen – česme ustaničke za jedno zajedničko i kako treba slikanje. Najbolje se slik’o Najviši predstavnik Vlade, đa je bio do Prestolonaslednika, đa do Vladike, đa je im’o nešto kaže Matiji…

Sve krenu u povlačenje, bele KS zastave su sve vikale Bog čuva Srbiju, i sve odgovarale Za kralja i otadžbinu. Prestolonaslednik stade da se slika sa veterani Padobranskog puka, stade još da se slika, okruženju izdade komandu, Idemo na Oplencu! U slikanje formaciji izađoše iz Jaruge, oko Aleksandar sve neke crne Ravnogorske uniforme, kad se prikupiše, sve vičući Bog čuva Srbiju, svi stadoše u još jedno zajedničko i mnogo dobro slikanje.

…Matija Bećković;…

…tradicionalna kostimografija i ikonografija u Marićevića jaruzi