foto: jovo mamula / mo rs
Vojska na ulicama u vreme vanrednog stanja – ništa neuobičajeno ni novo, svaka država to radi, ali na osnovu unapred pripremljenih i razrađenih planova, ustavnih i zakonskih ovlašćenja i propisa. Normalna zemlja – da, ali ne i Srbija u kojoj je sve podređeno vlasti jednog čoveka, pogotovo kad taj čovek ima svoje poltrone koji mu se dive do beskonačnosti. Da se ne bi smetnulo sa uma – da se korona virus desio i u vreme dok je Boris Tadić bio predsednik, ne bi bilo nimalo drugačije, možda bi se i tada neko od njegovih udvorica setio da ga proglasi za "vrhovnog komandanta"
Vojska je izašla ispred kliničkih centara u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, ima ih i na ulicama gde uglavnom glume manekene, očigledno po nečijoj sklonosti ka marketinškim potezima. Kako je tim vojnicima u sistemu kad su angažovani ad hok, to znaju samo oni, a niko od njih ne sme da popriča sa novinarima jer su u strahu od gubitka posla ili, u najmanju ruku, suspenzije.
U Beogradu su na ulicama pripadnici Petog bataljona Vojne policije i 72. bataljona Specijalne brigade, čak i Kriminalističko-istražne grupe (kojima to svakako nije posao), a koji ni sami ne znaju šta im je zadatak osim da patroliraju centrom kao „manekeni“, da im se građani dive zbog dobre opreme, novih „herstal“ pušaka i naočara koje izgledaju kao da su sunčane, a u stvari su za borbu (pripadnici 72. bataljona), ili da daju informacije građanima u krugu Kliničkog centra – gde se koja klinika nalazi, a prvih dana ni sami nisu znali gde je koja. Posao im je i da otkrivaju i sprečavaju televizijske ekipe da snimaju unutar kruga Kliničkog centra ako nemaju dozvolu.
POLTRONSTVO, ZANAT NAJSTARIJI
Njihovo angažovanje počelo je kada je „svekomandujući“ predsednik SNS-a i Srbije, Aleksandar Vučić, najavio mogućnost angažovanja vojske i objasnio da je za to potrebno da ministar odbrane, nakon sagledavanja stanja, pošalje molbu „vrhovnom komandantu“, tj. njemu. To što ni u Ustavu Srbije, niti u izmenama i dopunama Zakona o odbrani i o vojsci, usvojenim krajem prošle godine, nema odrednice „vrhovni komandant“, za Vučića i glavnog obožavaoca njegovog lika i dela, ministra odbrane Aleksandra Vulina, nema važnosti.
Ta najava bila je samo okidač da Vulin, ne časeći časa, maltene preko noći, sa svojim „stručnjacima“ napravi bezbednosnu procenu i onda, putem „kumovske“ televizije Pink gde gostuje kad mu se prohte i koliko mu se prohte, od predsednika Srbije zatraži da preduzme sve neophodne mere za zaštitu stanovništva.
Dokle ide poltronstvo, čak i u tako teškim situacijama kao što je opasnost od pandemije, govori i činjenica da Vulin u Zakon u odbrani, član 88, dopisuje odrednicu „vrhovni komandant“, a istovremeno krši zakon jer ne obaveštava i zaobilazi predsednicu Vlade, svoju „šeficu“ Anu Brnabić, kojoj je formalno podređen. To da Vulin nikada nije poštovao subordinaciju u Vladi, kao ni Ana Brnabić, vidljivo je odavno; slučaj virusa korona to je samo dodatno potkrepio.
Vojska je izašla na ulice, marketing je učinio svoje, a onda je Vulin počeo da šparta širom Srbije, da pred kamerama Zastava filma i uz prenošenje njegovih izjava preko sajta Ministarstva odbrane neumereno, kao nikada do sada, izražava zahvalnost „vrhovnom“ za sve i svašta, tako da je verovatno preuzeo primat nad svim ostalim koji koriste svaku priliku da se dodvore Vučiću.
U KOLEKTIVNIM SPAVAONICAMA
A kako je vojnicima, kako se prevoze do posla u uslovima vanrednog stanja, kad je ukinut prvo međugradski, pa potom gradski prevoz, niko ne progovara. Jer, ne treba zaboraviti da i u Petom bataljonu Vojne policije u Beogradu i u 72. bataljonu Specijalne brigade u Pančevu dosta ljudi putuje iz raznih gradova – Kragujevca, Smedereva, Šapca, Valjeva… Sličan je slučaj i sa 63. padobranskim bataljonom u Nišu i sa četom Vojne policije u Novom Sadu. Kako će ti ljudi doći na posao, jer nema svako privatni automobil, a i ko ima, pitanje je da li ima novac za gorivo jer mu se, odlukom nadležnih u Ministarstvu odbrane, ne refundiraju putni troškovi u celosti, odgovorne u Vladi i Ministarstvu nije bilo briga.
Zato se i dešava da su kasarne postale kolektivne spavaonice, uprkos zabrani da u zatvorenom prostoru može da boravi najviše pet ljudi, što je kasnije još redukovano. Dok nije doneta uredba o zatvaranju kafana i restorana, bila je odredba da na četiri kvadratna metra može da boravi maksimalno jedan čovek. „Nek vas puste u spavaonicu kasarne u Topčideru, ili one u Pančevu, pa da vidite koliko je ljudi tamo u jednoj prostoriji“, ukazao je jedan revoltirani vojnik.
Putovanje međugradskim javnim prevozom iz jednog mesta u drugo, nekad i po više sati, nije boljka samo u beogradskim jedinicama, tako je na nivou cele Vojske Srbije. Prema nekim procenama, bar 70 odsto ljudi ide na posao na taj način. Na primer, u Kraljevo svakodnevno putuju iz Raške, Novog Pazara, Čačka, ili u Niš iz Prokuplja, Knjaževca, Bele Palanke, u Vranje iz Niša ili Leskovca…
Što se Petog bataljona Vojne policije tiče, to je onaj u koji je pre oko mesec dana Vučić „nenajavljeno“ banuo u posetu. A koliko je bilo nenajavljeno, dovoljna je ilustracija da su ga tamo dočekala već spremna reportažna kola televizije Pink i novinari te televizije, RTS-a i Tanjuga, kao i kompletan vojni vrh, predvođen načelnikom Generalštaba; i neizbežni Vulin, naravno. Vučić je tada „spontano“ pojeo sa vojnicima pasulj, pričao i obećao brda i doline. Prema izvorima iz te jedinice, Vučićeva poseta nije bila slučajna – nekoliko dana pre toga jedan broj profesionalnih vojnika je dao otkaz. Koliko je poseta imala efekta – u narednih nekoliko dana opet su ljudi otišli. U obećanja o većim platama i jeftinim stanovima su, izgleda, prestali da veruju.
Koliko je situacija u toj jedinici dramatična pokazuje i njena popunjenost, koja je daleko ispod optimalne (ne maksimalne), tako da su ljudi preopterećeni poslom i dežurstvima, ali u situaciji vanrednog stanja se ne žale. Da stanje nije normalno, govori i odluka Ministarstva odbrane da je u uslovima vanrednog stanja zabranjen raskid ugovora o radu. U prevodu – ne može se dati otkaz, mora se ostati u vojsci.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
