Mađarska do Vranja

Na zgradi mađarskog parlamenta u Budimpešti sa spoljne strane stoje reljefi sa grbovima 64 županije, koliko ih je ta država imala nekada dok je bila carstvo. Tako se, „64 županije“, zove i desničarski pokret koji se zalaže za obnovu nekadašnje velike države.

Posle izbora u Vranju, ne bi začudilo da se javi neki njihov Šešelj i da zatraži da se formira i 65. županija – Pčinja; jer ako u jednoj opštini mađarska stranka (Savez vojvođanskih Mađara) na parlamentarnim izborima dobije 1265 glasova, onda je i to moguće, kao što je moguće i da se skandira „Vranye Magyar orszag szive“, ili možda tradicionalni pozdrav „Jovore Neradovac“ („Vranje je srce Mađarske“ i „Dogodine u Neradovcu“).

KUPOVAO, A NIJE OBJASNIO

Rezultati izbora u Vranju su „proslavili“ Neradovac (i Gornji i Donji) i Ribince, u kojima žive Srbi, ali i vranjsku Gornju čaršiju nastanjenu Romima, jer su njihovi meštani dali svoj glas Mađarima. A Mađara u Vranju je, prema popisu iz 2011. godine, bilo šest, od kojih se troje izjasnilo da im je to i maternji jezik.

Otkud onda 1265 glasova? Pa, prostim sistemom kupovine glasova, gde se neko malo „pozaboravio“ i nije objasnio ljudima da je potrebno na lokalnim izborima zaokružiti listu broj četiri, ali ne i na republičkim. I sugrađani romske nacionalnosti, kao i Neradovčani, po automatizmu su zaokruživali četiri na oba glasačka listića.

A na broju četiri za lokalne izbore, Srpska desnica Miše Vacića, potpomognuta, kažu upućeni, finansijskom donacijom (šestocifrenom, u evrima) jednog „uglednog“ Vranjanca, odranije poznatog organima gonjenja. Jednog od onih za koje bi se devedesetih i dvehiljaditih govorilo da je „kontroverzni biznismen“ i „švercer droge“, mada neki tvrde i da je taj deo biznisa za njega prošlost, jer se čovek dovoljno obogatio, između ostalog, tražeći i nalazeći ćupove sa zlatom po tom kraju. Ima dovoljno novca da „pomogne“ sve koji su na izborima, jer se nikad ne zna kada će mu zatrebati.

KASNIJE JE SKUPLJE

„Glasove su na ovim izborima kupovali svi, kao što se to radilo i na ranijim izborima, neko na više, neko na manje suptilan način, stvar je samo do ljudi koji to sprovode na terenu. Pokojni Goran Tasić Gokče (osoba iz kriminalnog miljea, povezivan sa švercom droge, ubijen 2018. godine u Holandiji) 2008. kupovao je u Vranjskoj Banji glasove za Novu Srbiju, da imaju bar
sedam-osam odbornika… U to vreme davao je
1500–2000 dinara, onako gospodski“, kaže upućeni izvor, koji bi da ostane anoniman.

Na sličan način je 2012. mandate osvojio G17, a 2016. su se proslavili ljudi Dragana Markovića Palme (Jedinstvena Srbija). Na ovim izborima, međutim, Vaciću su prišli neki Palmini ljudi, koji su ga 2019. godine napustili i zajedno sa grupom građana „Probudimo Vranje“ formirali Srpsku desnicu. Zahvaljujući dobijenim parama uspeli su da namaknu 6000 glasova za stranku u Vranju, 18 odsto, što je šest odsto više od, na primer, socijalista, kojima je Vranje bilo jedno od najjačih uporišta.

Cena je, kažu upućeni, varirala. Ko je ujutro ili rano po podne išao na glasanje dobijao je 20 do 30 evra, a kasnije po podne vrednost glasa je rasla i dostizala i do 50 evra. Sve je to, naravno, javna tajna u Vranju i okolini, ali nadležni organi ne reaguju, niti je pokrenuta neka istraga. Njima nije sumnjivo što su Neradovci i Gornja čaršija listom glasali za stranku mađarske nacionalne manjine, koja je treća po broju osvojenih glasova – 3,17 odsto.

Kada je taj podatak osvanuo na društvenim mrežama, počelo je opšte izrugivanje, od davanja imena na mađarskom ulicama u Vranju do raznih „nacionalnih junaka“. Pa je tako jedan političar napisao: „Na idućim izborima izlazim u Vranju i Srbiji sa keltskom manjinskom strankom ili Pokretom Baska za slobodu stare Srbobaskije… Pa kad me podrži IRA ili ETA, čik da vidim koje govedo će da proda glas đilkošu za pišljivih 20 evra…“