Lutam danima…

Već petnaest godina, nadomak Topole, a svakog Čistog ponedeljka, poznatog kao prvi dan Uskršnjeg posta, ali i kao Bekrijska slava, održava se, kako organizator veli, takmičenje u otmenom ispijanju vina. Sve u slavu Srpske tradicije, afirmisanja vina i pravih vrednosti. Manifestaciju je pokrenuo pokojni etnolog, novinar i publicista Mile Nedeljković, ali, i ako Mila više nema, manifestacija traje i teče i daje rezultate i uspehe.

Dakle, sala za svadbe motela „Jezero“, u dve reči, velika i sposobna. Na čeonom zidu još okačena umetnost u vidu dve na zeleno tepih staze, na desnom zidu uramljena umetnost tri bele čaplje, oli su neki labudovi, još na svom mestu. Napred neka bude bina, na njoj spojeni stolovi zastrti u neki beli svila materijal koji je dole bio cigovan. Levo sto Vitezova, ranijih pobednika manifestacije, po sredini Časni sud, levo astal na kome piše „Press“, u sali stolovi sa posetiocima, publikom.

RADOST I LEPOTA: S leve strane se javi orkestar, bas, harmonika, ćemane i žuti pa sjajni saksofon, Šumadijo, Šumadijo… rodni kraju moj… Voditelj Pija predstavi Časni sud, na levoj strani Vitezovi, kojima predsedav’o gazda kafane Rade, izlomiše slavski kolač. Pija uze predstavi takmičare, Jedinica u crnoj jakni, Dvojka u sivoj trenerci, Trojka crni džemper na svetle pruge, Četvorka drap dukserica, Petica u dukserici sa roze prugom. Takmičari sedoše na mesta, konobar istera kolica sa vinom, ko „Roze“, ko „Smederevku“, ustadoše i ponoviše zakletvu: Zaklinjem se na ovo časnom skupu, pred sudijama i svom sabraćom po vinu, da ću, kao dostojan ljubitelj dobre kapljice i takmičar, na današnjoj svetkovini narodnog praznovanja Čistog ponedeljka, dosledno poštovati utvrđena pravila… da ću se svim silama truditi da se božanska čarolija vinskog napitka i danas preobrati u radost i lepotu ljudskog druženja. Tako mi pomoglo vino koje popijem!

Pija objavi koji zadaci očekuju takmičare, predstavi orkestar „Crveno vino“, ovaj uze da se javi, Mene boli i srce i glava/ jer moj dragi s drugom razgovara… na toj bini podeliše ‘leba, ‘leba dobi i Časni sud, Press astal. Takmičari pređoše na vino, svi otresoše po flašu, jedino je Četvorka zaostajala. Kod kupus salate nastupi zdravičar Siniša od Požarevca, koji zdravicom ‘Čele ti se rojile, ovce ti se brojile, pokaza kako se to radi. Na red dođoše takmičari, Jedinica reče jednu mnogo dobru zdravicu, dalje, iako se nisu spremali za tu disciplinu, svi rekoše, Živeli i pili, Petica reče ono što nije stig’o prošle godine: Da bog poživi junake znane i neznane, koji junak u nevolji bog mu pomogao da dođe da se napije vina. Svi dobiše aplauz, Časni sud najbolje oceni Jedinicu.

Izmeriše kol’ko ko popio, Četvorka je nešto zaostajala, posle početne koncentracije, takmičari pređoše na kucanje i rukovanje, muzika viknu Anđelija, Anđelija, ti si srcu najmilija… Poslužiše tešku ‘ranu, Press astal dobi pečenje, girice, riblju čorbu, pa jagnjeću plus praseću plećku, tim redom, prva trojica ubiše drugu litru, Dvojka uze mrda uz muziku, i sve desnom čačka zube. Muzika stade čini Moj život je sada ruševina stara, Petica skide duksericu, omirisa oba pazuha da li tukne, pa kad uze da se junači i odapinje s obe ruke, Trojka i Četvorka su se držali za ruke, Dvojka je još bio na čačkalici, Jedinica desnom šakom usredsređeno trlj’o teme…

Dođe na red naručivanje muzike, Jedinica je sve više namic’o obrve napred, ali kad oplete Lutam danima, plačem noćima, Dvojka izvadi čačkalicu iz usta, Trojka se skide u bretele majicu, i Četvorka se skide u svoju majicu koju im’o dosebe, Petica bio skinut, Lutam danima je trajalo, Jedinica je ubrzanije, i s obe ruke, trlj’o teme… Bi rešavanje zagonetke U nas kaca jakača, jaka sina rodila, i unuka manita, niko ni da proba. Opet merenje koliko ko popio, svi na 2,5 litra, Četvorka zaost’o…

ODE ODA: Trojka negde ode, Dvojka se i dalje zanim’o sa čačkalicu, sve podođe sa pesmom Ajd’ d’idemo Rado, dve još više podođe na Ja sam dečko čuj me mala, Trojka uze jopet da se skida i pokazuje bratsku ljubav prema Četvorci sve dok ovaj nije pao u stolicu, Petica se nije smiriv’o, Jedinica nađe ritam trljanja temena… Petica ode redom da se kuca sa čašom, vratiše ga na mesto, Trojka i Četvorka se uvezaše u neki zavičajni zagrljaj i drmusanje, Dvojka se držo tanjira i čačkalice, Jedinica je žmureći nalevo sve gled’o desnim okom, mikrofon opet dohvati Četvorka, Ja sam dečko čuj me mala… uze poljubi Peticu, tako dobro da je ovaj mor’o da se briše, prvo podlakticom pa nadlakticom…

Opet sa svoj nastup nastupi zdravičar od Požarevca Siniša, javi se sa lovačku pesmu vitez Sale, na red dođe pevanje pesama, muzika se primače Jedinici, on ko da reče da njemu za pesmu treba pola sata, pa poče, Ssss, pa nastavi, Mladost moja i lepota, još nastavi, Ti si sve što imam od života, i još, Utjehu, dajte mi utjehu, završi sa jednim mnogo dobrim Ssss… Dvojka ne bila na mestu, neko reče očo da mu vade čačkalicu, Trojka izabra melodiju svome srcu dragu, za Četvorku se znalo, opet bi Ajd d’idemo Rado, Petica se opredeli za zavetnu Ja nikad u životu pijanac nisam bio…

Voditelj Pija sve podseti kako sve počelo, da inicijator Mile Nedeljković, da se stiglo do 15. okupljanja, da sve na sebe preuzeo gazda Rade, da obezbedio pobedniku veliku nagradu od 100 evra… Svi dadoše aplauz, na red dođe izgovaranje brzalice, svi se istakoše, svi mu ga dadoše po gospodinu qrcu, Pija reče da pedagoški svi dobili po nula poena. Publika je negodovala, takmičari su negodovali, Jedinica nekako ustade i negde pođe, strovali se sa bine, digoše ga, ode oda po sali, na sceni su bili samo Četvorka i Petica, bi Od Topole, od Topole pa do Ravne gore, bi Istruli mi dunja u fioci, Jedinica se vrati na mesto i stade prsi obrve, do Press astala, gde zdravičio zdravičar Siniša, dođe gazda Rade sve informiše da se mnogo brzo pije, podeli utisak i dojam da po njega najbolja Jedinica, kome šećer na 15, ali ‘oće ga vino obali s nogu…

Bi ta disciplina hodanja po gredi, koju je predstavljala bela traka zalepljena za itison, Petica prođe ko lola, ni Četvorka ne imala problem, Trojka u svoj crni triko na sredini malo više omaši crtu, Dvojka odavno ne bila na megdanu, dovedoše i Jedinicu, nekako mu objasniše očem se radi, upraviše ga, ovaj ispruži ruke napred, izleprša stazu napred, odleprša nazad. Pija objavi da se pije poslednjih 15 minuta, u tišini i dostojanstveno.

Sve uze da se vlada u tišini i dostojanstveno, Petica stade forsira, povrati, pre bljucnu, na svoje levo rame, ali uze vazduh, i viknu, ‘De je Panta. Javi se iz publike Panta, Petica opet naže čašu, sitno bljucnu. Trojka je, sa glavom palom na crne bretele, bio van igre, Četvorka je komunicirala sa zemljaci u publici, jedino je Jedinica bio na visini zadatka i završne tišine. Batalio trljanje temena, koncentrisan do kraja, padne mu glava na levu stranu, odstoji, digne je i nagne iz čaše, padne mu glava u tanjir, omiriše mešpajz, digne je i potegne još vina, desi se da i on bljucnu u tanjir, ali ništa zato, koncentrisa se, glava mu pade na levu stranu, oporavi se i pravo na čašu, u taj ritam skoro da isprazni i četvrtu flašu. Petica je pokušavala, bljucko je i on, ali jednostavno nije mu išlo, zaost’o skoro pola litra.

Časni sud odsvira kraj, uzeše mere, sabiraju bodove, objaviše da Trojka treće mesto, prvo mesto, sa isti broj bodova, Petica i Jedinica. Publika uze protestuje, gde ima da Vitez pada po kafani, pobednicima staviše lente Viteza, Petici okačiše orden od ljutih i crvenih paprika, ovaj uze da se drekenja da on pobednik, sve viče Aaa, Uuu, penje se na sto, naginje direktno iz flaše. Jedinici ko da ništa nije bilo jasno, uzeše da mu stave lentu, koja spade, da ga dižu iz stolice, a on da im se sve smandraljava na pod.

LENTA OD LJUTIH PAPRIKA: »Petica«