U četvrtak 21. februara, nedeljnik "Vreme" u saradnji sa distributerom "Megakom film", multipleks bioskopom "Kolosej" i Ambasadom Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu organizovao je za poslanike Narodne skupštine prikazivanje filma Linkoln
Zbog istorijskog značaja vizionarskog oportuniste – predsednika Linkolna, kao i zbog verno predstavljene slike političkih borbi u Kongresu SAD, ali i zbog pitanja o tome šta je pravi političar (moralista ili onaj ko pravi kompromise?), film Linkoln je do sada prikazivan poslanicima u Italiji, Španiji i Nemačkoj. Priliku da najnovije filmsko ostvarenje Stivena Spilberga vide pre srpske premijere imali su poslanici srpske Narodne skupštine, članovi Američke privredne komore i Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, kao i novinari. Od 250 poslanika, na specijalnoj projekciji se pojavilo njih desetak.
Za „Vreme“ su o utiscima i shvatanjima ovog filma govorili poslanici iz Demokratske stranke, Socijaldemokratske partije Srbije i Socijalističke partije Srbije.
Foto: M.MilenkovićGovornici: Dragoljub Žarković i ambasador Majkl Kirbi
INEREGNUM 21. VEKA: „Za razliku od nekog ushićenog poimanja onog što je demokratija, mislim da i ovaj film pokazuje da ponekada, zarad svih neophodnih stvari, treba prihvatiti kompromis. Linkoln više puta nije išao do kraja. I ona svoja najdublja verovanja da se ukine ropstvo nije realizovao tokom rata, kada je mogao, zato što je znao da bi to ugrozilo sam ishod rata“, rekao je Božidar Đelić iz DS-a. Njegovo mišljenje deli i Neven Cvjetićanin iz SDPS-a: „Generalni zaključak ovog filma je taj da je pragmatizam u politici opravdan samo onda kada imate ideju. Politika je pragmatika i bez pragmatike nema politike. U drugom slučaju to bi bila neka romantika i čajno društvo. Međutim, politika nije samo pragmatika već i ideja. Mi kao društvo moramo da nađemo ideju.“
Linkoln iz Raške
Pre projekcije filma u bioskopu „Kolosej“, okupljenima se obratio ambasador SAD Majkl Kirbi. Nekoliko puta ponovivši Linkolnovo geslo: „Kao što ne bih bio rob, tako ne bih bio ni gospodar“, ambasador Kirbi je istakao da je to film koji govori o suštinskim vrednostima i o borbi Amerikanaca za jednakost svih ljudi. Još je podsetio da ropstvo postoji i danas – naziva se trgovina ljudima i ima 27 miliona žrtava širom sveta.
Nakon ambasadora Kirbija okupljenima je dobrodošlicu poželeo i odgovorni urednik „Vremena“ Dragoljub Žarković:
„Predsednik Linkoln je rođen u državi Kentaki. To je država koja je negde na
sredokraći juga i severa Sjedinjenih Američkih Država. To je kao da je, recimo, rodom iz Raške.
Recimo i sledeću stvar: Njegova borba protiv ropstva jeste bila impresivna, ali njegova glavna borba je u suštini bila borba za očuvanje celine američkih država u tom trenutku. To je bitka koju je naša država izgubila. Naša zemlja je podeljena a u tome su Amerikanci učestvovali na način koji Linkoln ne bi prihvatio.
Svi znate da ja nisam nikakav nacionalista i da nemam zle misli, ali Linkolnova borba protiv konfrontiranih u Americi bila je borba za očuvanje celine onog što je danas najmoćnija sila sveta – Sjedinjene Američke Države.
Ovaj fi lm biće mnogo politički zanimljiviji nego što mislimo i treba ga gledati jako pametno. Ipak, mislim i da je za nas Srbe kasno da iz tog filma izvučemo bilo kakvu pouku.“
Cvjetićanin misli da Srbija danas nema tu ideju i da se Narodna skupština nalazi u interegnumu, ali da se napredak vidi. Kaže da je pristrasan i da ne može da izdvoji nikog posebno od političara sa potencijalom da postane srpski Linkoln.
„Srbija nije toliko ideološki i politički raspolućena kao što je bila u skorijoj istoriji“, rekao je Branko Ružić iz SPS-a i dodao: „Tome doprinosi činjenica da praktično velika većina političke Srbije baštini identičan vrednosni sistem i mišljenja sam da je sproveden proces pacifikacije tog potencijalnog ‘političkog krvoprolića’. Tačke podela jesu socijalno-ekonomska pitanja, borba protiv korupcije i kriminala, EU ili ne EU, dakle teme koje su u sferi racionalne političke borbe, bez nekih istorijskih epova i drugih iracionalnih kategorija“.
Božidar Đelić je još rekao da niko ne može da kaže da srpski parlament nije napredovao: „Od 2001. godine, kada smo imali rasprave koje često nisu imale blage veze sa onim što je bilo na dnevnom redu, preko ekscesa, polivanja vodom, kletvi, iznošenja iz sale, fizičkih obračuna, do sve smislenijih rasprava i kulturnije atmosfere. Da li smo tamo gde bismo voleli da budemo? Naravno da ne, ali vidim da se pojavljuju neki lideri. Ima dosta mladih iz nekoliko partija: gospođica Jerkov, kolega Đurić, Borko Stefanović i mnogi drugi.“
ĐINĐIĆ; KOŠTUNICA; TITO: „Moja prva asocijacija za ličnost o kojoj bi se mogao snimiti ovakav film svakako jeste Zoran Đinđić“, kaže Đelić. „Bio je spreman tada kada je tok istorije bio neminovan, imao je hrabrosti da sarađuje sa Haškim tribunalom. Sada vidimo da je to kompleksna i po mnogo čemu nepravična borba za međunarodnu pravdu u kojoj je on pokazao spremnost da ide napred zarad većeg dobra.“ Đelić još spominje i Borisa Tadića: „On je osam godina, u jednoj zapaljivoj atmosferi u našem parlamentu i u našem društvu, radio na pacifizaciji te atmosfere. Radio je na izgradnji kompromisa i konsenzusa oko politike ‘i Kosovo i Evropa’ koja je ne samo obezbedila ulazak u mirnije političke vode nego i to da 220 od 250 poslanika podržava slične pozicije. To je dovelo do toga da možemo da pređemo na druge teme.“
Branko Ružić ima još jednog kandidata: „Uz dužno poštovanje svima, smatram da je jedini državnik i političar sa ovih prostora koji je zavredio planetarnu pažnju, pokazao da je majstor političke igre, sklonost ka manevru, manipulaciji, sposobnost da iskoristi istorijski trenutak u kome je delovao, pokazao makijavelistički model vladavine u praksi, ideološki postavio temelj društvenog života, ali koketirao i sa drugim ideologijama, čovek koji je osetio ‘duh vremena’ i stavio se u funkciju opšteg interesa, bio i još dugo će ostati, Josip Broz Tito.“
Neven Cvjetićanin: „Šta god danas mislili o njima, Đinđić i Koštunica su, dok su bili na vlasti, bili mislioci. Poput Linkolna, oni nisu bili puki političari, već političari mislioci, obrazovani, inteligentni, i videćemo ko će to biti u budućnosti. U Hrvatskoj imamo Zorana Milanovića, koji pokazuje iste takve kvalitete.“
Opširnije o samom filmu i istorijskom značaju šesnaestog američkog predsednika Abrahama Linkolna pročitajte u tekstu Vladimira Pištala iz prošlog broja „Vremena“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
