foto: aleksandar dimitrijević
Život evoluira, pa su i Holanđani slavne moreplovce pretvorili u slavne fudbalere. „Leteći Holanđanin“ danas je veliki igrač u stalnom pokretu. Totalni fudbal, tako se ta priča zove, i u njoj fudbaleri na terenu neprestano menjaju pozicije, svaki čovek igra i odbranu i napad, pa je protivniku taj fluidni sistem igre veća misterija i od samog kapetana Hendrika van der Dekena
Tako lete Holanđani. Ali daleko iznad njih vinuo se naš Leteći Baričanin, najveći partizanovac, Miroslav Gajić (1954–2020). Holandski fudbaler ima krila, ali ima i kavez u vidu granica igrališta. Miša Tumbas je leteo slobodno. Vidim ga kako na Banjici brani čast Partizanovih navijača samostalno bodreći rukometaše. U sledećem kadru već je na Topčiderskom brdu, gde fudbalerima upućuje savršene asistencije ljubavi. Stigao je i do „Pionira“ ili „Arene“, da i sam pogodi trojku za konto Partizanovih košarkaša. Sve to u istom danu. U isto vreme ako je bilo potrebno. Mišini dolasci na svaku utakmicu svake Partizanove sekcije tajna su čak i nama koji smo gledali let te veličanstvene ptice.
„Leteći Holanđanin“ ima i operu o sebi. Libreto i muzika – Rihard Vagner. Možda Mišin glas onako propušten kroz šmirglu u grlu ne bi zadovoljio fina uha, ali nama je bilo lako da ga zamislimo u klasičnim operskim rolama. Bio je naš i Pučinijev Kalaf kada je najavljivao pobedu („Nessun dorma“). Naš i Rosinijev Figaro kada nas je razgaljivao („Largo al factotum“). Pre svega – naš i Bizeov Eskamiljo kada nas je hrabrio samim svojim postojanjem („Votre toast, je peux vous le rendre“). Da, jedna je arija tenorska, druga baritonska, treća je za bas; napad – vezni red – odbrana; Tumbas – Tumbas – Tumbas; najbolji sastav Partizana.
Takva ptica nije mogla da preživi zatvorena u krletku. Barički kućerak, u koji ga je oterala epidemija, jeste bio sav od zahvalnosti partizanovaca, koji su mu dom opremili i renovirali. Ali govorimo o detinje nemirnim krilima, o detinjoj duši kojoj su i hale i stadioni premali. Puklo je to ogromno srce pod pritiskom ljubavi koju nije imalo kome da ponudi. A ipak, još se svi nadamo da će Miša Tumbas na prvoj sledećoj utakmici odnekud iskrsnuti, šeretski nam reći da smo „dandare“ što smo nakon sveg druženja opet pali na njegovu foru, a mi ćemo se obrušiti na njega kao da smo dali pobedonosni gol u 90. minutu derbija.
Ako se to ne dogodi, upamtite legendu o Letećem Baričaninu. Ona se neće menjati. Miroslav Gajić zauvek će ostati najsjajnija buktinja u Partizanovom grbu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
