Zaoštreni politički odnosi u Srbiji doveli su do intenzivnog propagandnog rata putem medija. Dok se RTS očajnički trudi da pomiri nepomirljive stavove vlasti i opozicije, komercijalni kanali pod kontrolom vlasti vode intenzivnu kampanju prvenstveno protiv studenata, prosvetnih radnika, nevladinih organizacija i aktivista NVO. Ovom spisku treba dodati i influensere na društvenim mrežama koji su specifičan trn u oku pokušajima Vučića i njegovih aktivista da osvoje virtuelni prostor u sajber spejsu
Tako su se prvi na udaru našli tviteraši Vanja Bihalj, alijas Koza na (u) štiklama, i Marko Marjanović poznatiji kao Kristal Met Dejmon. Oni su primeri duhovite i britke kritike nebuloznih režimskih objava. Svojevremeno je Tatjana Milekić taj obračun vodila svakodnevno komentarišući bizarne, često polupismene propagandne objave izvesne SNS botice, a današnji tviteraši za samo nekoliko minuta reaguju na sve apsurdnije objave Predsednika i njegovih saradnika. Bilo da Vučić na slepo kuša gazirana pića, meša mućkalicu van šporeta, trenira juniore u Loznici ili nam se obraća putem Instagrama sa zumom koji ga izobličuje u Šreka, rezultat su komični i blamantni pokušaji da se vlast učini cool ili makar “u trendu”. Očigledno, komentari su za autora bolni pa su Informer i Pink sačinili promo filmove u kojima otkrivaju “ustaško nasleđe Vanje Bihalj” ili čačanskog ustašu Marka Marjanovića. Po oprobanom receptu, video objavi opskurni izvor na netu, pa ga celodnevno prenose i amplifikuju Informer, Pink i Happy. Ovi amaterski žbirovski video-pamfleti nemaju nikakav osnov u realnosti, potpuno su izmišljeni, Vanjin otac ne samo da nije bio član HVO u Mostaru, nego je pogrešno napisano ime njenog naloga na Tviteru. Ona nije “Koza u štiklama”, što bi značilo da je ne samo koza, već i nepismena, ona je “Koza na štiklama” jer je koza, kako je objasnila, autohtona životinjska vrsta njene rodne Hercegovine. O “čačanskom ustaši” tek ne bih trošio reči, video u kojem je on glavni lik skrpljen je od snimka protesta ispred Muzeja Nikole Tesle (dal ispada da je i Tesla ustaša?), a video se nastavlja izjavama Srđe Popovića??!! Ova papazjanija samo govori o nameri da se poluinformacije sa neta spakuju da bi vas provlačili kroz blato tabloida i uznemiravali familiju.
Drugi primer ove parodije nastao je u Kragujevcu gde je komšija sa prozora snimao kako studenti snimaju film. Tabloidna propaganda i Vučić su danima snimak sa seta puštali kao ključni dokaz da se tako fingira napad na studente, a sve u sklopu specijalne akcije “Obojene revolucije”. Studenti tobože snimaju izmišljene napade i gaženja, pa ih posle puštaju po internetu. Ova teorija se poklapa sa višesatnim i višednevnim analizama koje se bave poreklom hrane koju studenti dobijaju dok pešače do Novog Sada ili Kragujevca. Rečenoj ekipi je nepojmljivo da neko donosi studentima sve što ima, a posebno zanimanje pokazali su za pečene prasiće, naime, otkud oni stižu, jer, opšte je poznato, ekipa svojim pristalicama deli sendviče. Studenti su, naravno, ponudili ne samo objašnjenje za snimanje u Kragujevcu, već i besplatne časove glume lošim glumcima tabloidnih medijima. Sve bi se ovo moglo svesti na neuspelo podmetanje i rimejk Balkanskog špijuna, gde vam se specijalni rat i neprijatelj priviđa gde god da pogledate. Sećate se, šetnja Adom je tajni skup, a rezultat je dizanje Vinče u vazduh. Nažalost, ova medijska manipulacija ima mnogo ozbiljniju nameru i posledicu. Njome se relativizuje najstrašnija represija režima prema mladim ljudima, napadi batinaša, gaženje učesnika demonstracija, svakodnevno vređanje putem televizija (u čemu učestvuje čak i RTS), ignorisanje jasno definisanih zahteva. Ovaj naizgled glupi pokušaj podmetanja zapravo unapred abolira režim u slučaju još surovijeg obračuna sa onima koji ga kritikuju. Ušavši u taj mod razmišljanja, Vučić sebe prikazuje kao jedinog spasitelja Srbije od “obojene revolucije”, a zapravo je u modalitetu političkog samoodržanja. U tu svrhu će biti spreman da se obračunava ne samo sa najobrazovanijim delom našeg društva, već će, odajući se političkom kanibalizmu, žrtvovati budućnost Srbije. Potrebno je ubediti biračko telo da Srbiji preti opasnost od njene dece. Ako poverujete u to, vas režim okreće protiv vaše sopstvene dece ili vaših unuka. Pitam se da li će ova vrsta manipulacije dati rezultat…
Na kraju, u nedostatku duhovitosti i kreativnosti, režim je producirao TV emisije čije ime počinje sa “Dosije o…”. Ovaj BIA žanr je započeo epizodom “Dosije Vojvodina”, a podizvođač propagandnih radova je Centar za društvenu stabilnost. Već je najavljen i “Dosije NVO”, potpuno logično, jer je Predsednik već targetirao rušioce Srbije. Trenutno, Vučić građane plaši autonomašima i otcepljenjem Vojvodine, pa se u uratku naširoko bave istorijom SFRJ, autonomijom pokrajina, dok okupljanja širom Srbije zapravo predstavljaju neprekinuti populistički i demagoški obračun sa neistomišljenicima, koji je započeo još tokom “jogurt revolucije”.
Mi sada imamo “sendvič revoluciju” kojom Vučić kroz sendvič, baš kao Sloba jogurtima, želi da se prikaže kao jedini branilac Srbije i zaštitnik “malog čoveka”. Zapravo, sve bezobzirnijim lažima vlast crta mete na čelima ili leđima svih onih koji se usude da je kritikuju ili joj se suprotstave.
Najtragičnija je zapravo činjenica da doživljaj apsolutne moći Vučić danas može da ima samo u svojim TV monolozima, a problem nastaje u realnosti, čak i kada okružen svitom putuje na mitinge u aranžamanu Informer tursa. Na kraju ove tužne priče on ostaje sam kao lik iz crtaća La Linea, u svom dvodimenzionalnom svetu.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
