Lake milijarde i trka sa Kinom

Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) institucionalno je „čedo“ Trampove administracije. Ova organizacija, koja je operativno zaživela januara 2020. godine, nastala je usvajanjem Zakona o boljoj upotrebi investicionih zajmova iz 2018. godine. Faktički, ovim zakonom predviđeno je spajanje državne agencije OPIC (Ovearseas Private Investment Corporation) i Tela za razvojne kredite (Development Credit Authority) pri Agenciji za međunarodni razvoj (USAID). Osnovna delatnost DFC-a jeste obezbeđivanje povoljnih kredita za finansiranje razvojnih projekata u inostranstvu, kao i pomoć u realizaciji privatnih američkih investicija u inostranstvu kroz osiguranje od političkog rizika i različite vidove tehničke pomoći.

Ključna prednost ove organizacije u odnosu na prethodne jeste veličina budžeta koji DFC-u stoji na raspolaganju. Njegov prethodnik OPIC imao je budžet od 29 milijardi USD, a Telo za razvojne kredite pri USAID-u je u periodu od 1999. do 2018. godine alociralo ukupno 5,5 milijardi USD u kreditiranje projekata širom sveta. Sa druge strane, ukupan budžet DFC-a je znatno veći i u startu iznosi čak 60 milijardi USD. Ovakva razlika nam jasno ukazuje na to da će DFC imati veći kapacitet nego njegovi institucionalni prethodnici. Takođe, činjenica da različite delatnosti u vezi sa američkim razvojnim investicijama u inostranstvu sada funkcionišu pod jednim krovom, te da DFC ima i nešto šire ingerencije od svojih prethodnika, trebalo bi da ojača njen institucionalni kapacitet i dovede do bolje koordinacije ovih aktivnosti.

ZAOKRET DONALDA TRAMPA

Odluka Donalda Trampa da formira ovakvu instituciju sa velikim budžetom mogla bi na prvi pogled biti začuđujuća. Neposredno nakon dolaska na mesto predsednika, Tramp je u svojim predlozima budžeta konstantno pokušavao da smanji sredstva delegirana razvojnoj agenciji USAID, koja je srce američkog pružanja pomoći subjektima u inostranstvu za razvojne projekte. Delovalo je da Donald Tramp smatra kako su ovakvi projekti bespotrebno bacanje novca, koji bi Amerikanci mogli bolje da upotrebe za sopstvene potrebe, a ne za finansiranje drugih – sve u skladu sa njegovom programskom maksimom „Amerika na prvom mestu“ („America First„). Tramp inače ne gaji veliko poverenje prema brojnim institucijama sistema u domenu spoljnog delovanja, bilo da je reč o Stejt departmentu ili o USAID-u.

Faktor koji je odneo prevagu i doveo do toga da se Tramp odluči za osnivanje DFC-a bila je želja za zaprečavanjem kineskog finansijskog, a posledično i političkog uticaja. U dokumentu DFC-a koji je objavljen pred polazak u poslovne posete Prištini, Beogradu, Atini i Jerusalimu, eksplicitno je navedeno da je ograničavanje kreditnog delovanja i uticaja „autoritarnih režima“ u zemljama koje posećuju jedan od primarnih ciljeva njihove posete.

Kina je veoma angažovana u kreditiranju razvojnih projekata širom sveta. Pretpostavka je da će razvojne kredite pratiti i porast kineskog uticaja, što se već dešava u brojnim afričkim državama. Trampova administracija na Kinu gleda kao na ključnog izazivača i oponenta Americi. Zbog toga je rešila da odvoji veliki novac za slične projekte, kako bi zaprečila dalje širenje kineskog uticaja i osigurala povećanje svog uticaja kroz povoljne razvojne kredite, kao i kroz druge vidove direktne razvojne pomoći državama kojima je finansijska pomoć potrebna.

LOPTA U DVORIŠTU SRBIJE

Otvaranje kancelarije DFC-a u Beogradu je nesumnjivo važno za Srbiju. Ipak, direktna korist naših privrednika i države od ove kancelarije zavisiće u velikoj meri od sposobnosti naših subjekata da ispune sve uslove za dobijanje ovih kredita – od pravljenja adekvatnih biznis planova, pa do dostizanja visokog nivoa transparentnosti u radu. Direktor kancelarije DFC-a u Beogradu Džon Jovanović je napomenuo da ne postoji unapred određen novac po regionima, tako da se, u ovom trenutku, ne može govoriti o tome koliko je milijardi namenjeno subjektima iz Srbije.

Svakako, ovo „Trampovo čedo“ neće biti rasformirano ukoliko on izgubi izbore. Demokratama su ovakva sredstva spoljne politike načelno i prijemčivija nego konzervativcima i verovatno će nastojati da očuvaju ovaj Trampov institucionalni legat, za čije je uspostavljanje u Kongresu glasala većina predstavnika obe partije. To je dobra vest i za Srbiju, koja barem u tom domenu ne mora da se mnogo brine oko toga ko će biti pobednik na američkim izborima 3. novembra.