U većini država, međutim, Međunarodni dan demokratije se obeležava mnogo više kao ideal nego kao dostignuće. U Srbiji, svakako. Demokratijom se u Srbiji danas naziva institucionalni sistem vlasti u kojem pojedinci bliski autoritarcu putem glasova u neregularnim uslovima stiču formalni legitimitet i faktičku moć da odlučuju o svemu
Ove godine 15. septembra se po deseti put obeležava Međunarodni dan demokratije. Generalna skupština UN je 2007. godine pozvala sve članice, vladine i nevladine organizacije da taj dan obeležavaju kao dan borbe za ostvarenje demokratskih ideala. Prava učestvovanja u političkom i društvenom životu idu zajedno sa građanskim slobodama – slobodom govora i raspravljanja, zajedno sa slobodom da se formiraju političke grupe ili udruženja i slobodom da im se pristupa. Važna stavka ka ostvarenju demokratskih ideala jeste proces stabilizovanja institucija koje obezbeđuju vladavinu prava i političke procese koji omogućavaju poštenu političku borbu i očuvanje i širenje prostora sloboda i ljudskih prava.
U većini država, međutim, Međunarodni dan demokratije se obeležava mnogo više kao ideal nego kao dostignuće. U Srbiji, svakako. Demokratijom se u Srbiji danas naziva institucionalni sistem vlasti u kojem pojedinci bliski autoritarcu putem glasova u neregularnim uslovima stiču formalni legitimitet i faktičku moć da odlučuju o svemu.
Srbija spada u zemlje koje bi tek trebalo da se transformišu iz autokratskog poretka, u kojem vlast nije odgovorna i ne podleže delotvornoj kontroli, u poredak vladavine prava, osnovnih sloboda i ljudskih prava, razvijenog civilnog društva i nezavisnih institucija. Otuda je obeležavanje Međunarodnog dana demokratije veoma važno, jer nas podseća na to gde se nalazimo i gde smo se uputili.
Nerazvijena politička kultura, neuspostavljena vladavina prava, nizak nivo slobode govora i medijskih sloboda, nerazvijene i slabašne institucije, koncentracija vlasti u rukama jednog čoveka, etablirana partokratija, raširena korupcija – sve su to sistemski problemi u kojima se nalaze naša država i društvo u celini.
Golim okom je vidljivo da je Srbija danas daleko od stabilne demokratske države. Ipak, o Srbiji se govori kao o „stabilokratiji“, čije značenje izaziva konfuziju jer ukazuje na stabilnost, ali ne demokratskih institucija i vladavine prava, nego stabilnost političkih i bezbednosnih prilika. Stabilokratija je naziv za poredak u kojem su i demokratske i liberalne vrednosti pragmatično potisnute zbog takve stabilnosti. I to je žrtva građana zemalja u tranziciji koju „veliki međunarodni akteri“ s lakoćom prihvataju.
U stvari, pravilnije bi bilo takav poredak nazvati labilokratija: poredak nerazvijenih sloboda i vladavine prava sa fasadnom demokratijom lišenom pravog sadržaja. To je poredak nestabilnih temelja jer zavisi od rejtinga i dobre volje autoritarca i podrške koju dobija od velikih sila, a ne od nezavisnih institucija, i ravnoteže liberalnih i demokratskih načela i prakse. To je poredak koji počiva na fenomenu „zarobljene države“ (pojam koji koristi Svetska banka) gde se zakoni kreiraju prema potrebama moćnih pojedinaca, protivno interesu građana i države. Država je zarobljena uz pomoć političke i privredne elite koje su dobro umrežene sa moćnim pojedincima. Javne politike u službi su privatnih aktera koji korupcijom obezbeđuju legalizovane privilegije. Kleptokratske elite nastoje da kontrolišu građansko društvo kao korektora političkih procesa, formiraju svoje NVO, finansiraju ih iz državnog budžeta ili EU fondova potiskujući prave i odgovorne NVO, obesmišljavajući taj veoma važan segment demokratskog društva.
Korupcija kao autoimuna bolest svakog društva postoji i u razvijenim demokratskim državama, ali za razliku od zemalja labilokratije sa zarobljenom državom, one imaju nezavisno sudstvo koje kao posebna grana vlasti u značajnoj meri otklanja takve društvene devijacije. Put ka ostvarenju demokratskih ideala je težak i dug, ali jasno označen. Sa pretpolitičkog makadama može se preći na magistralni put demokratije tek ako se obezbede elementarni uslovi za funkcionisanje normalne demokratske države: vladavina prava, slobodni mediji i slobodni građani koji na slobodnim izborima mogu da bez pritisaka biraju i nezavisno sudstvo koje će sve to da garantuje. Tek posle toga možemo da razmišljamo o auto-putu koji vodi ka demokratskoj zajednici. O koridoru ka slobodnom i demokratskom društvu.
Prvi korak ka ostvarivanju demokratskih ideala jeste samokritično suočavanje sa stvarnošću. Sledeći korak je delanje. Odgovornost je na političkim elitama, ali i na građanima koji odlučuju o tome ko će da ih predstavlja.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
