Tvrdnje narodnog poslanika Zorana Ostojića iz Liberalno-demokratske partije da preduzeće Kurir info namerava da otkupi udeo nemačke kompanije VAC u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Dnevnik", uzburkale su duhove, ali i dalje sve ostaje na nivou spekulacija. Moguća prodaja tri dnevna lista zapravo je mutna priča o tajkunskim sukobima, unutarstranačkim previranjima i čudnim vezama biznisa i politike
Sve je počelo prošlog četvrtka, kada je poslanik Zoran Ostojić u ime poslaničke grupe LDP-a, zatražio sednicu skupštinskog odbora za kulturu i informisanje, zbog navodnih saznanja da preduzeće Kurir info pokušava da kupi akcije nemačke kompanije VAC u tri medijske kuće – Politici, Dnevniku i Novostima, a da iza čitave transakcije stoje ljudi iz državnog vrha. Ostojić je u Skupštini Srbije u okviru vremena predviđenog za poslanička pitanja, ocenio da na sednici Odbora za kulturu i informisanje treba da učestvuju i predstavnici državnog kapitala u ta tri dnevna lista, kao i medijskih udruženja, kako bi se „razjasnila situacija“. Prema Ostojićevim rečima, LDP je dobio podatke koji ukazuju da Kurir info namerava da kupi akcije VAC-a i ocenio da će time u Srbiji doći do potpune medijske blokade.
Dan kasnije, na konferenciji za novinare, Zoran Ostojić proširio je tvrdnje navođenjem konkretnih imena ljudi bliskih vlasti sa kojima je dovedena u vezu moguća Kurirova kupovina akcija VAC-a u tri dnevna lista. Tada je rekao da iza tog pokušaja direktno stoji član Demokratske stranke i savetnik u Ministarstvu pravde Dušan Bjelopetrović, a sve u cilju da se monopolizuje uticaj na medije i zagospodari medijskom scenom pre izborne kampanje. Ostojić je naveo i da su Kurir i njegov vlasnik Aleksandar Rodić samo paravan za uticaj grupe moćnih pojedinaca iz vlasti koji su se udružili u ovom poduhvatu. „Kupovinu ovih dnevnih novina vode delovi izvršne vlasti, koncentrisani oko nekih krugova u DS-u. Suština je da oni kroz niz prikrivenih aranžmana žele da otkupe udele nemačkog VAC-a u kompanijama koje su izdavači tri dnevna lista. Okvirni ugovor sa predstavnikom VAC-a su 10. novembra u Diseldorfu potpisali Aleksandar Rodić i Dušan Bjelopetrović. Po tom ugovoru do 22. decembra treba da bude realizovan i plaćen posao vredan četiri miliona evra“, tvrdi Ostojić.
Prema Ostojićevim rečima, Bjelopetrović se nalazi na funkciji potpredsednika „Kurira“, te da to dokazuje činjenica da se na spisku učesnika konferencije o medijima koja je održana u Beču našao upravo u funkciji potpredsednika ove kompanije.
„Vreme“ je uspelo da utvrdi o kakvoj je konferenciji reč i da se na spisku učesnika zaista nalazi Bjelopetrovićevo ime. Reč je o Šezdeset trećem svetskom novinskom kongresu koji je od 12. do 15. oktobra održan u Beču. Na zvaničnom sajtu kongresa (www.worldnewspaperweek.org), Bjelopetrovićevo ime nalazi se na spisku učesnika, uz još šest učesnika iz Srbije, od kojih svi, osim jedne učesnice sa Kosova, dolaze upravo iz preduzeća Kurir info. Ostojić je izneo tvrdnju da je novac za realizaciju ovog posla prvobitno tražen iz sredstava koje Evropska banka za obnovu i razvoj preko Vlade Srbije daje kroz subvencionisane kredite za pomoć medijima. Međutim, tvrdi Ostojić, ta namera je otkrivena, pa je novi plan da se kao finansijer kupovine pojavi konzorcijum domaćih firmi, opet pod posrednom kontrolom vladajućih krugova. O svemu ovome, Liberalno-demokratska partija obavestila je Agenciju za borbu protiv korupcije. U pismu koje je LDP poslao Agenciji za borbu protiv korupcije, a u koje je „Vreme“ imalo uvid, stoji: „Prema indicijama i saznanjima koje imamo, u toku je pravna i poslovna operacija preuzimanja dela vlasništva, a time i uređivačkog uticaja, dnevnog lista ‘Kurir’, odnosno privrednog društva koje stoji iza njega, u kompanijama koje su izdavači dnevnih listova „Politika“, „Večernje novosti“ i „Dnevnik“. Takođe, postoje sumnje da se deo sredstava za realizaciju ovih poslova obezbeđuje iz javnih sredstava, odnosno preko kreditnih i drugih sredstava namenjenih pomoći medijima u uslovima ekonomske krize (na osnovu Zaključka Vlade o merama pomoći iz juna 2009. godine), a kojim administrira država preko svojih izvršnih organa. Tražimo da u skladu sa zakonom ispitate ove navode i javnosti saopštite da li su oni tačni, kao i da li u njima ima elemenata korupcije.“
U Agenciji za borbu protiv korupcije potvrdili su da su dobili pismo LDP-a i da je ono, u formi predstavke, uzeto u razmatranje.
Važan detalj u ovoj priči jeste potvrda direktora Kurira Nebojše Rosića da su u ovom preduzeću zainteresovani za preuzimanje dela vlasništva u pomenutim novinama da bi, kako je rekao u emisiji TV B92, „Između dve vatre“, „sprečili jednog sarajevskog izdavača, povezanog sa narko-kartelima da preuzme Politiku“. Tokom ove emisije, u kojoj su se suočili Rosić i Ostojić, bilo je mnogo povišenih tonova i međusobnih optužbi, ali su dominirale paušalne tvrdnje u kojima nijedan od učesnika gotovo ništa nije precizirao.
Gotovo nedelju dana od izbijanja afere, i dalje je sve na nivou pretpostavki i nagađanja. Sonja Liht, predsednica Upravnog odbora Politike a.d., rekla je za Radio B92 da „Politika“ ne može biti prodata, ukoliko se suvlasniku, a to je Politika akcionarsko društvo, po pravu preče kupovine ne ponudi da otkupi taj deo: „Pošto se do dana današnjeg to nije dogodilo, onda svi koji pričaju da je Politika prodata, pričaju na osnovu spekulacija. Ali dok se nama ne ponudi otkup VAC-ovog dela Politike, ona ne može biti prodata“, rekla je Liht.
Istovremeno, i Nebojša Rosić je naveo da ne postoji nikakav ugovor niti sklopljeni posao oko preuzimanja, ali da su neki pregovori ipak vođeni. On je dodao da LDP namerno vrši kampanju protiv tog lista. Naveo je i da je laž ono što je ranije LDP izneo u javnost, da je Kurir preko sredstava EBRD dobio novac za kupovinu udela nemačkog VAC-a u Politici, Novostima i Dnevniku.
Gostujući na TV B92, Zoran Ostojić je pojasnio na koga misli kada tvrdi da iza Kurira stoje ljudi bliski strukturama vlasti: „Vidite da je reč o gospodinu Bjelopetroviću, koji je bio savetnik u Ministarstvu pravde, znači tu je Homen. Predstavnik VAC-a, kada je poslednji put dolazio u Beograd, bio je u Vladi Srbije i posetio jednog ministra koji nema nikakve veze sa medijima. Mi smo čuli da je bio u Ministarstvu poljoprivrede – znači reč je o jednoj šabačkoj čiviji koja bi mogla da bude smešna da nije opasna.“
Na osnovu ovog Ostojićevog iskaza, krenule su medijske i kuloarske spekulacije o tome da iza Kurira, preko Dušana Bjelopetrovića stoje Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, i Dušan Petrović, ministar poljoprivrede i trgovine, inače Šapčanin. Ovo nije prvi put da je ime Slobodana Homena dovedeno u vezu sa Kurirom, ali glasine o tome da ovaj list kontroliše Demokratska stranka nikada se nisu makle dalje od čaršijskih priča. Opširnu spekulaciju na ovu temu objavile su, od beogradskih medija, jedino E-novine, dodajući na to i da iza iznošenja svih informacija o pregovorima preduzeća Kurir info stoji „pravi lider LDP-a“, biznismen Milan Beko. Odgovarajući na ove tvrdnje, Slobodan Homen demantovao je u izjavi za „Vreme“ da ima bilo kakve veze sa Kurirom: „Poznajem Bjelopetrovića i prijatelji smo, ali ne znam koja je njegova funkcija u Kuriru. Vlasnik Kurira Aleksandar Rodić i Bjelopetrović su kumovi.“
Do preciznih tvrdnji aktera ove priče o tome šta se zaista desilo i koliko su odmakli pregovori o kupovini VAC-ovog udela u tri domaća dnevna lista, teško je doći. Međutim, prema prilično pouzdanom, ali ipak anonimnom izvoru „Vremena“, u svakoj od ovih pretpostavki ima istine. Prema našem izvoru, do konkretnog dogovora između preduzeća Kurir info i VAC-a još nije došlo, što ne znači da se to neće dogoditi 22. decembra, kako tvrdi Ostojić. Prema našem izvoru, čitava stvar izašla je u javnost preko LDP-a, a posredstvom Milana Beka, koji zbog svojih interesa u Novostima (vidi okvir), želi da spreči da one budu prodate. Takođe, da u Demokratskoj stranci, koju trese predizborna nervoza, postoje ozbiljni potresi, neslaganja i različite frakcije, nije nikakva tajna. Naš izvor tvrdi da ako iza cele operacije na relaciji Kurir–VAC stoje, preko Dušana Bjelopetrovića, Slobodan Homen i Dušan Petrović, onda bi to mogao da bude važan detalj u priči, sve događa bez odobrenja Borisa Tadića. „Boris Tadić nikad ne bi dozvolio da Kurir kupi Politiku.“ Ovde treba imati na umu i to da i Homen i Dušan Petrović odavno važe za takozvane moćne ljude drugog ešalona u Demokratskoj stranci, pri čemu se naročito Petroviću pripisuje veliki uticaj unutar stranke, naročito na lokalu. Kako je cela priča na nivou spekulacija i pretpostavki, nije zgoreg pretpostaviti i da su na delu političke i partijske ambicije, naročito u svetlu dolazećih izbora. Jedini detalj koji dovodi u sumnju ovu konstrukciju jeste taj da je država već vlasnik dela Politike, te pretpostavka LDP-a da vlast želi uticaj u ovom listu pada u vodu, jer ga, s obzirom na udeo u vlasništvu, već ima. To, naravno, ne znači da je čitava priča netačna, jer još ostaje mogućnost da je kupovina Politike tek nusprodukt nečijih interesa u, recimo, Novostima.
Ni u VAC-u situacija nije čista i jasna, jer kompaniju vode dve međusobno sukobljene porodice. Prema navodima do kojih je došlo „Vreme“, s obzirom na to da direktoru VAC-a Bodu Hombahu 1. januara 2012. ističe mandat, njemu i njegovom timu se „žuri da obave transakciju i izdele provizije“.
U priči o prodaji VAC-ovog udela u jednom dnevnom, jednom večernjem i jednom regionalnom listu, mnogo je nejasnoća i mnogo interesnih grupa i zainteresovanih strana. Šta god da je od navedenog tačno ili netačno, već realizovano ili ostalo na nivou namere, jedno je izvesno: na priči o vlasništvu tri medija prelamaju se mnogi elementi koji odavno guše političku i društvenu stvarnost: interesi krupnog i ne tako krupnog kapitala, tajkunski ratovi, političke i partijske ambicije, interesi i sukobi, rođačke, kumovske i druge veze. Za to vreme strada ono što bi moralo da bude na prvom mestu: javni interes.
SIGURNI VLASNIK: Aleksandar Rodić (foto: dado đilas / kurir)
Na Đurđevdan, 2003. godine, Radisav Raja Rodić, osnovao je dnevni list „Kurir“. Pre toga, 1998. osnovan je „Novi Blic“, ubrzo preimenovan u „Glas javnosti“. Krajem 2005. godine, deo redakcije „Kurira“ se odvaja i osniva dnevnik „Press“. Sredinom 2008. godine, nakon što je ugašen dnevnik „Kurir-sport“, 20 od ukupno 35 novinara tog lista, štrajkovalo je glađu zbog ne primljenih plata u iznosu od tri do četiri miliona dinara. Radisava Rodića priveli su 28. oktobra 2009. pripadnici SBPOK-a zbog sumnje da je izvršio krivično delo utaje poreza, oštetivši budžet države za više od 203 miliona dinara. Pre toga je poreska policija ušla u sedište Kurira, a na ulazima u zgradu stražarili su policajci – 142 dana.
Viši sud u Beogradu je, 27. jula ove godine, na osnovu Sporazuma o priznanju krivice, izrekao je Raji Rodiću presudu od dve godine zatvora za zloupotrebu službenog položaja. Tad mu je i ukinut pritvor u kome je proveo – dve godine. Danas Kurir vodi Rajin sin Aleksandar.
Tvrdnje Zorana Ostojića iz LDP-a o Kurirovoj prikrivenoj kupovini VAC-ovih akcija u tri domaća dnevna lista su, između ostalog, u javnost izbacile i ime Dušana Bjelopetrovića.
Podaci o njemu su oskudni. Kao rukovodilac projekta u Centru za tendere Agencije za privatizaciju, tokom 2006. godine učestvuje u mnogim procesima privatizacije; između ostalih, Fabrike maziva iz Kruševca, Industrija odeće „Prvi maj“ Pirot i Rafinerije nafte Beograd. Dve godine kasnije, Bjelopetrović je član Upravnog odbora firme AD Sloga IGM iz Novog Pazara, a već sledeće, 2009, Vlada Srbije ga postavlja za predsednika još dva upravna odbora – preduzeća Žitomlin a.d. iz Jagodine, i beogradske firme KGM Trudbenik.
Sa 81,34 odsto akcija, Bjelopetrović je trenutno najveći akcionar preduzeća „Nikola Tesla“ EI AD, gde je izvesni Daniel Pantić predsednik Nadzornog odbora. Potonji se dovodi u vezu sa Bjelopetrovićem i u beogradskoj firmi Business Support Company, gde je Pantić direktor, a Dušan Bjelopetrović izvršni direktor. Najzad, osim pobrojanih, Bjelopetrović se nalazi i u Upravnom odboru Privredne komore Beograda.
Nakon što je Zoran Ostojić pažnju medija preneo na Kurirovu navodnu kupovinu VAC-ovih akcija, u saopštenju LDP-a je pomenuto i da je Dušan Bjelopetrović „stvarni vlasnik, odnosno predstavnik pravih vlasnika Kurira“, te da je ujedno i specijalni savetnik ministarke pravde Snežane Malović.
Aleksandar Rodić, predsednik lista „Kurir“, odmah je odgovorio da je on jedini vlasnik „Kurira“. Pregledom učesnika konferencije „Svetska nedelje novina“, održane u Beču od 10. do 15. oktobra ove godine, Dušan Bjelopetrović se zaista pojavljuje na spisku, i to kao potpredsednik Kurira Info d.o.o. Nastojanja „Vremena“ da dođe do Aleksandra Rodića i upita ga za Bjelopetrovićevu funkciju u Kuriru bila su bezuspešna.
Iz Ministarstva pravde je došla informacija da Bjelopetrović jeste bio specijalni savetnik, ali da je tu funkciju prestao da obavlja u septembru. U Informatoru o radu Ministarstva pravde stoji da su 1. aprila 2011. „zaključeni Ugovori o obavljanju poslova posebnog savetnika ministra između Ministarstva pravde RS i Dušana Bjelopetrovića i Ministarstva pravde RS…“. Međutim, u aktuelnom informatoru na zvaničnom sajtu Ministarstva se ne pominje informacija da je raskinut ugovor između Bjelopetrovića i Ministarstva pravde.
OGRANIČENA PRAVA: Milan Beko (foto: a. anđić)
Kao što je „Vreme“ već pisalo (Tekst „Desant na ‘Večernje novosti’, „Vreme“ br.1017), 24. februara 2005. godine VAC sklapa Ugovor o zajedničkom poduhvatu sa Stankom Subotićem. Namera: „stvaranje zajedničkog poduhvata u vezi s distribucijom novina/magazina i u vezi s poslom trgovine na malo kroz kioske u Srbiji sa jedne strane, kao i nameravano sticanje maksimalno 100 posto akcijskog kapitala Novosti a.d. (Srbija) i Štamparije Novosti d.o.o. (Srbija), sa druge strane“.
U septembru 2006. godine akcije kompanije Večernje novosti izlaze na berzu. Nakon toga se predstavnici VAC-a sastaju sa Milanom Bekom i Miroslavom Miškovićem i potpisuju ugovor u kojem je, s jedne strane, spomenuta Subotićeva Senta, i druge firme koje su pod Subotićevom kontrolom), Bekov Stadlux (i još tri vezane firme), ali i firme koje su povezane sa VAC-om. Miškovića u tome, barem zvanično, nigde nema. Ugovor je predviđao da Beko (koji je na glasu da uspešno kupuje firme kojima ne ide dobro, unapređuje im poslove, a zatim ih skupo prodaje), preuzme menadžment Novosti.
Po ovom prvom ugovoru, sve te firme pokupovale su što više akcija malih akcionara Večernjih novosti. Potrošeno je oko 14 miliona evra (Bekov Stadlux je potrošio trećinu te sume, uz sporni Miškovićev milion). Plan je da firme potpisnice ugovora iz septembra 2006, nakon opšte kupovine akcija, između sebe razreše odnose. Na kraju te godine, Beko je preko svojih firmi (Ardos, Trimaks i Karamat) imao 64,2 odsto vlasništva Novosti.
Krajem 2008. godine, iz posla je izbačen Subotić, te se 8. decembra 2008. zaključuje novi ugovor. S jedne strane, tu je VAC i njegov Ost holding, s druge je Stadlux Milana Beka. Najznačajnija razlika između ugovora je u tome što se novim, Milanu Beku izričito dodjeljuju menadžerski poslovi u Novostima, koji će se definisati posebnim aneksom koji nikad nije donesen.
Dve godine nakon što je iz poslat zahtev za procenu koncentracije vlasništva, Komisija za zaštitu konkurencije procenila je da VAC-ov Ost holding ne može da preuzme većinsko vlasništvo u tri Bekove firme, a na taj način i Novosti.
Sa druge strane, po Zakonu, vlasnik je dužan da proda sve akcije preko 25 odsto, a do prodaje može da mu bude ukinuto pravo glasa na sve akcije preko 25 odsto. Beko to nije ispunio, ali Komisija za hartije od vrednosti nema zakonsku mogućnost da ga kazni zbog toga što Zakonom o prekršaju ne predviđa pokretanje prekršajnog postupka prema stranim firmama.
Za sada su ograničena upravljačka prava Ardosu, Trimaksu i Karamatu na 25 odsto ukupnih upravljačkih glasova.
VAC (Die WAZ-Mediengruppe) je treća po veličini nemačka novinska i izdavačka kuća sa preko 500 izdanja (38 dnevnih listova, 108 publikacija i stručnih časopisa, 133 reklamnih listova i 250 drugih časopisa) u devet zemalja (Austrija, Mađarska, Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Albanija, Makedonija i Rusija). Sedište je u Nemačkoj u Esenu.
U Srbiju su došli nekoliko godina nakon petooktobarskih promena kada su preuzeli akcije novosadskog Dnevnika i Politike, a par godina kasnije i distributivnu mrežu – kioske Štampe. I danas su većinski vlasnici Dnevnika i Politike.
Nakon neuspešnih poslova sa Milanom Bekom i ostalima, a u vezi sa kupovinom „Večernjih novosti“, VAC odlučuje da se povuče iz Srbije.
Sjatili su se tu u petak, prikazali svoja amaterski tugujuća lica, kao da su nekome zaista bila potrebna. Samo je Glavni upadljivo falio, jer je to njegov manir: on kreira sve govnjive situacije naših života, a onda se postavlja iznad njih, onako nedužan i začuđen, ostavljajući sebi poziciju onoga ko će presuditi, osuditi, osloboditi, objasniti, utešiti
Nadstrešnica zgrade novosadske Železničke stanice obrušila se 1. novembra oko 12 časova. Akcija spasavanja ljudi trajala je osam časova, a na kraju je četrnaestoro ljudi podleglo povredama. Novosađani su iste večeri izašli na ulice i odali počast nastradalima. Dok ovaj tekst ide u štampu, u toku su velike demonstracije u Novom Sadu
Režim je krenuo u spinovanje i kontrolu štete. Predsednica Skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić nudi svoju glavu zbog nesreće u Novom Sadu, nesvesna da njena glava nikom ne treba. Sve što građani žele jeste da sačuvaju svoje glave na ramenima
Nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 14 osoba, vlast obećava da će krivci snositi odgovornost. Međutim, ukoliko se posmatra istorija ignorisanja u naprednjačkoj vlasti, utisak je poražavajući – naspram desetina izgubljenih života stoje tek dve ministarske ostavke. Da li će ovog puta biti drugačije
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
