Kroz pandemiju u recesiju

Dok se traže načini da se izbegnu mučni etički i medicinski izbori koje nameću oskudni resursi preopterećenih sistema zdravstvene zaštite, pandemija stavlja vlade pred bolan izbor između života, smrti i ekonomije. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš opominje da uz pandemiju dolazi globalna recesija možda rekordnih razmera. Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristina Georgijeva ocenjuje da nešto slično nije viđeno u poslednjih 75 godina i da je od MMF-a pomoć već zatražilo 85 zemalja.

Konzervativni „Kriščen sajens monitor“ konstatuje da će svet gotovo sigurno biti zahvaćen razornom recesijom, a „Atlantik“ da bi to mogla biti „apokalipsa potrošačke ekonomije“.

Ekonomista sa Harvarda i koautor istorije finansijskih kriza Kenet Rogof za „Njujork tajms“ kaže kako mu se čini da sve zavisi od toga koliko dugo će kriza da traje, a ako se nastavi dugo, sigurno će to biti majka svih finansijskih kriza.

Verovatno će trebati dve do tri godine da se većina ekonomija vrati na svoje pretpandemijske nivoe proizvodnje, pokazuje istraživanje londonske istraživačke konsultantske kuće IHS market.

Ekonomisti investicione banke „Goldman Saks“, sudeći po pregledu na platformi koja objavljuje vesti iz sveta biznisa insider.inc, predviđaju da bi američki BDP u drugom kvartalu 2020. mogao biti umanjen za 70 odsto.

Finansijski konglomerat „Dž. P. Morgan“ prognozira da će do jula recesija pogoditi SAD i Evropu.

Ekonomisti Banke Amerike, koje predvodi Mišel Mejer, veruju da je privreda SAD već zapala u duboku recesiju, konstatuje „Blumberg ekonomiks“. A u analizi Dojče banke se kaže da je to najgora globalna recesija nakon Drugog svetskog rata i da se ne mogu dovoljno naglasiti neizvesnosti koje prate takve projekcije, jer nema adekvatnog istorijskog poređenja.

foto: ap

AKO SE VRATE, KOME ĆE PRODAVATI

„Bilo gde da pogledamo globalnu ekonomiju, primećujemo udar na domaću tražnju i na lanac snabdevanja. To je neverovatno zabrinjavajuće“, primećuje Ines Mekfi, direktorka makro i investitorskih usluga u konsultantskoj kući Oksford ekonomiks u Londonu.

Sudeći po analitičarima firme TS Lombard, vodeća svetska ekonomija SAD je gotovo sigurno u recesiji, Evropa takođe, a verovatno i važne ekonomije kao što su Kanada, Japan, Južna Koreja, Singapur, Brazil, Argentina i Meksiko. Oni očekuju da će Kina, druga ekonomija po veličini u svetu, rasti samo za 2 odsto ove godine, sa čime se Kinezi, koji su počeli da otvaraju prodavnice i da vraćaju radnike u fabrike, ne bi složili. „Čak i ako se kineska proizvodnja povrati, kome će to da prodaju?“, pita ekonomista Rogof.

„To nije konvencionalna recesija, to je viša medicinski izazvana koma, u kojoj privremeno blokirate mnoge moždane aktivnosti da biste dobili šansu da lečite, ali to zahteva da se obezbedi životna podrška“, smatra nobelovac i kolumnista „Njujork tajmsa“ Pol Krugman.

MALI PADOBRAN

Da bi sprečile da veliki broj preduzeća propadne, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Španija imaju svoje finansijske bazuke teške stotine milijardi evra. Postoji, međutim, bojazan da bi kreditna sposobnost pandemijom najpogođenijih Italije i Španije mogla toliko da potone da one neće moći da priušte kredite sa globalnih finansijskih tržišta.

Španski „Pais“ piše kako je nemačka kancelarka Angela Merkel tvrdo rekla italijanskom premijeru Đuzepeu Konteu: „Ne budite tako kritični. Ako polažete nade u evropske obveznice, one neće doći.“ Pokazuje se da je kriza koja trenutno potresa Evropsku uniju prejaka da bi je adekvatno rešavao Brisel. Mnogi Italijani prebacuju Nemačkoj da je samoživa, jer odbija da sve članice EU zajednički garantuju za kredite koji će biti neophodni najugroženijim zemljama.

Nemačka, u čiju finansijsku moć se polažu nade, ima i svoje probleme. Direktor Lufthanze, govoreći o tome kako je kovid 19 radikalno oborio avio-industriju u jednom intervjuu magazinu „Špigel“, kaže: „Mi ne možemo da izdržimo duže.“

Alitalija je ponovo nacionalizovana, Ameriken erlajnz očekuje 12 milijardi dolara od vlade.

Međunarodna asocijacija avio-transporta, čije su članice otkazale dva miliona letova, upozorava da će u 2020. pandemija skresati prihode te privredne grane za 252 milijarde dolara, što je gubitak od 44 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Operator kruzera Karnival, čija cena akcija je opala za 83 odsto, prikuplja 4 milijarde dolara kroz prodaju obveznica (delom na hipoteke svojih brodova).

U analizi Svetskog ekonomskog foruma se primećuje da vlade povećavaju zajmove biznisu u vreme kada je nivo privatnih dugova istorijski visok. U SAD ukupni dug domaćinstava je pre ove krize iznosio 14,15 biliona, što je za bilion i po više nego u nominalnim vrednostima 2008, a ne treba zaboraviti da je visoki privatni dug izazvao tu finansijsku krizu.

Londonski „Ekonomist“ piše da je predsednik SAD Donald Tramp potpisao stimulativne mere od rekordna dva biliona dolara. „Forbs“ sa druge strane piše da kao što su u toku Drugog svetskog rata fabrike automobila preorijentisane na proizvodnju aviona ili tenkova, tako današnji globalni giganti prilagođavaju svoje linije za proizvodnju proizvoda potrebnih za borbu protiv kovida 19: Ford i GE – respiratore; francuski kozmetički gigant L’Oreal, proizvođač alkohola Bakardi, francuski Perno Rikar pa i luksuzni juvelir Bulgari – sredstava za dezinfekciju; Kolgejt – medicinske sapune; naftno-gasna multinacionalka Ekson mobil – zaštitne vizire, maske s promenljivim filterima; Fijat Krajsler – maske za SAD, Kanadu i Meksiko; Ikea – maske i sredstva za dezinfekciju, vizire i pregače; Prada – maske i medicinske ogrtače; Folksvagen – maske i ogrtače; Lamborgini, SEAT i Škoda – vizire izrađene na 3D printerima i maske. Na medicinskom frontu na desetine biotehničkih i farmaceutskih kompanija pokušava da razvije vakcine, među njima i Džonson&Džonson preko svoje farmaceutske grane Jansen.

U SAD se naročito vidi obim mobilizacije tih industrijskih potencijala, što zbog preživljavanja kompanija, što zbog borbe protiv pandemije, koja je predugo ignorisana. Neko je već sarkastično zapazio da će svet možda propasti, ali da će kapitalizam preživeti. Svetske strane investicije su ove godine u padu za 40 odsto, konstatuje direktor odbora za investicije Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj Džejm Zan.

U zemljama u razvoju posledice su već ozbiljne. Ne samo bekstvo kapitala, već i pad cena sirovina – posebno nafte – ugrožava mnoge zemlje među kojima Meksiko, Čile i Nigeriju. Kinesko privredno usporavanje potkopava zemlje poput Indonezije i Južne Koreje koje snabdevaju kineske fabrike komponentama.

PODSEĆANJE NA VELIKU DEPRESIJU

Britanski „Gardijan“ nalazi da je u februaru i martu 2020. nezaposlenost rasla deset puta brže nego za vreme Velike recesije 2007–09. U naslovu jednog teksta list poručuje: „Zaboravite recesiju, to je depresija!“ Konstatuje se da je socijalno distanciranje imalo katastrofalne efekte na uzdrmani biznis. Bez jasne vizije o dužini zatvaranja ili prirode oporavka, budućnost mnogih firmi je neizvesna.

Za vreme Velike depresije, koja je počela 1929. i dominirala tridesetih godina, broj nezaposlenih Amerikanaca je porastao sa 1,6 miliona na 12,8 miliona, stopa nezaposlenosti sa 3,2 na 24,9 odsto. Sada se situacija poredi upravo sa tom krizom.

Centar za finansijsku ekonomiju sa Univerziteta „Džons Hopkins“ prognozira da bi stopa nezaposlenosti u SAD mogla porasti na 20 odsto u narednih šest meseci, dok je Pol Krugman ocenio da je ta prognoza „divlje optimistična“ jer to može doći za nekoliko nedelja. Najcrnja dosadašnja procena stigla je iz Federalnih rezervi u Sent Luisu, u kojoj se kaže da bi nezaposlenost u SAD mogla dostići čak rekordnih 32 odsto. Ugroženo je preko 37 miliona radnih mesta u Americi, od toga dva miliona slabo plaćenih, među kojima više od četvrtine čine radnici u restoranima i u uslugama, zaključuju istraživači sa pravnog fakulteta Univerziteta Kornel. Američka revija „Atlantik“ prenosi prognoze profesora ekonomije na koledžu Darmot u Nju Hempširu Dejvida Blančflauera, da bi do maja u SAD oko šest miliona radnika moglo da izgubi posao.

Pol Krugman procenjuje da je zatvaranje neesencijalnog dela privrede kao što su bioskopi, sportske vežbaonice, restorani i tržni centri radi smanjivanja kontakata među ljudima i usporavanja širenje pandemije rezultiralo masovnim otpuštanjem, što je milione Amerikanaca lišilo mogućnosti da obezbede osnovne potrebe kao što su hrana, lekovi i stanarina. Rok za plaćanje stanarina stvara je napetost upravo u pandemijom najpogođenijem poslovnom pupku sveta Njujorku gde na 1929. godinu opominju krivulje na Volstritu, a na žrtve virusne epidemije mrtvačke vreće po bolnicama u Bronksu i Bruklinu.

Američki levičarski dvomesečnik „Kaunter panč“ citira istraživanja Tora Norstroma i Hansa Gronkvista sa Švedskog instituta za društvena istraživanja na Univerzitetu u Stokholmu, koji su ustanovili da je između 1960. i 2012. nezaposlenost doprinosila većem broju samoubistava u društvu, mada ne toliko značajno kao što bi se moglo očekivati. Švedski istraživači su utvrdili i da se ovaj efekat smanjuje kada zemlja ima širi i izdašniji sistem socijalne zaštite. To sa Sjedinjenim Državama svakako nije slučaj.

CENA LEKA

Kada je Donald Tramp upozorio da Amerika ne može dozvoliti da lečenje bude gore od bolesti, a viceguverner Teksasa Dan Patrik (69) insinuirao da je spreman da izvrši samoubistvo da bi ekonomija za dobro njegove unučadi nastavila da radi uprkos pandemiji, „Kaunter panč“ je u naslovu jednog teksta postavio pitanje: „Da li umiranje za ekonomiju može ikome pomoći?“

Temu premešta na ideološki plan, citirajući „zloglasnog Miltona Fridmana, radikalnog mislioca o slobodnom tržištu, koji takođe ukazuje na potrebu suočavanja sa odvratnim predlogom da stariji odlaze da bi spasili ekonomiju: „Samo kriza – stvarna ili opažena – proizvodi stvarne promene. Kada se ta kriza dogodi, preduzete akcije zavise od ideja koje leže naokolo. To je, verujem, naša osnovna funkcija: razviti alternative postojećim politikama, održati ih živim i dostupnim sve dok politički nemoguće ne postane politički neizbežno…“ „Kaunter panč“ na drugoj strani piše da postoji smrt iz očaja koja je rezultat ekonomskih recesija.

To pitanje je u SAD dramatizovano kada je broj inficiranih kovidom 19 prešao broj od 350.000 inficiranih, a broj umrlih se popeo na preko 10.000. U SAD je u 2017. umrlo 2.813.503 ljudi, od toga od srčanih bolesti 647.457, od kancera 599.108, u nesrećama pogine 169.936, od hroničnih respiratornih bolesti 160.201, od šloga 146.383, od Alchajmerove bolesti 121.404, od dijabetesa 83.564, od influence i pneumonije 55.672, od nefritisa 50.633, a suicid izvrši 47.173. Poslednji podatak, uprkos opštoj užasnutosti od slika prepunih bolnica, kaže da Amerikanci (za sada) četiri puta više ginu od samih sebe nego od virusa, više od kolta nego od kovida 19.

U američkom „zarđalom talasu“, piše „Kaunter panč“, građani koji su videli da se njihove ekonomske mogućnosti smanjuju tokom prethodnih decenija sve više pogađa i ta „smrt iz očaja“ prouzrokovana predoziranjem, samoubistvima i bolestima povezanim sa zloupotrebom alkohola. Poslednje decenije depresija i samoubistva zabeleženi su tokom grčke krize koju je pratila stroga politika štednje.

Da li su sve te projekcije koje govore da uz pandemiju ide i razornija recesija previše alarmantne?

Profesor političkih nauka Džon A. Turs sa Univerziteta La Grejnž u Džordžiji u britanskom „Obzerveru“ nalazi jaku veza između gripa i pojedinih istorijskih recesija. Podseća da je, sudeći po podacima Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja, pandemiju ruskog gripa 1889–1890. pratila recesija 1890–1891; poznatu pandemiju španske groznice 1918–1919. pratile su recesije 1918–1919. i 1920–1921; pandemija azijskog gripa 1957–1958. je koincidirala sa groznom recesijom; hongkonški grip 1968–1969. je prethodio recesiji 1969–1970…