Dva dana pre velikog antivladinog protesta u Beogradu, režimske televizije su imale “ekskluzivni specijalni program” o zavereničkoj “novosadskoj grupi”, kako je Aleksandar Vučić nazvao uglavnom mlade i politički ne baš preterano iskusne članove novosadskog Pokreta slobodnih građana i studentske organizacije Stav, koji su se prethodnog dana susreli i prodivanili o mogućim scenarijima subotnjeg eventa. Program je zasnovan na, po svemu sudeći, nezakonitom prisluškivanju i snimanju, koje – da podsetimo – predstavlja krivično delo. O čemu je reč? Pa o mladim ljudima koji su sedeli u novosadskim prostorijama PSG i vodili kafanski razgovor kakav se tih dana vodio verovatno svuda po Srbiji.
Da nije ovakva situacija i da neki od sastandžija nisu završili u pritvoru, uz neviđenu medijsko-političku harangu, njihov divan bi delovao pomalo i komično, pogotovo onima koji poznaju ove momke i devojke i znaju da oni ne bi ni mrava zgazili. Blebetali svašta, kao što i svako od nas ponekad blebeće verujući da ga niko ne prisluškuje i snima.
Od ovog snimka su se promptno ogradili PSG i studenti u blokadi. Ogradili su se zapravo od stavova koji predviđaju nekakve nasilne akcije, kao što je recimo osvajanje RTS. Posebno je razumljivo što su se studenti distancirali, jer je njihov zavet – nenasilje.
Međutim, stekao se utisak da su ovi mladi ljudi praktično ostavljeni sami, bez bilo kakve podrške šireg protestnog bloka iako su – sasvim evidentno – postali žrtve političkog progona i svinjarije od sudskog procesa. Advokati su u međuvremenu tražili izuzeće tužioca jer im ovaj nije omogućio uvid u dokazni materijal. Jedan od branilaca je rekao da, čak i ako je nekim čudom snimak napravljen zakonito, uz dozvolu suda, biće veoma zanimljivo pročitati obrazloženje koje omogućava prisluškivanje prostorija opozicione stranke. Takvo šta se dešava u Belorusiji.
Podsetimo, uhapšeni su PSG-ovci Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lado Jovović, Marija Vasić i Davor Stefanović i aktivista “Stava” Lazar Dinić. Svima je u nedelju određen pritvor od 30 dana. Sumnjiče se za krivično delo “Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije u saizvršilaštvu” iz člana 320 stav 1, u vezi krivičnog dela “Napad na ustavno uređenje” iz člana 308 Krivičnog zakonika i krivičnog dela “Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja” iz člana 309 stav 1 Krivičnog zakonika.
O svemu ovome razgovaramo sa profesorom politikologije, poslanikom PSG u vojvođanskom parlamentu i predsednikom novosadskog odbora ove stranke – Radivojem Jovovićem. On nije bio na “predmetnom” sastanku, ali su na njemu bili njegovi najbliži saradnici.
“VREME”: Da li u ovom trenutku uopšte imate ideju kako su režimski mediji došli u posed snimka? Da li je u pitanju nedvosmisleno neovlašćeno snimanje i priskuškivanje, koje po našem zakonu predstavlja krivično delo?
RADIVOJE JOVOVIĆ: U više navrata smo proveravali prostorije, ali je i dalje moguće da je reč o klasičnom prisluškivanju. Mi nemamo noćne čuvare, ni bezbednosnu službu koja radi danonoćno. Prilikom pretresa prostorija oduzet nam je, delom sasvim bespotrebno, jedan broj tehničkih aparata, čime je samo osnažena sumnja na klasično prisluškivanje. Uzgred, da budem ciničan, našli su i flajere vrlo oštrih ivica, kao i zapisnike sa sastanaka pune tvrdih tačaka dnevnog reda. Ništa drugo.
Advokatima uhapšenih nije omogućen pristup dokazima. Režimski mediji su saopštili da im je snimak dostavio jedan od učesnika sastanka. Da li postoji mogućnost da tužilaštvo ima još neki dokaz, recimo svedočenje nekog od prisutnih? Ili je priča o “svedoku–saradniku” izmišljena?
To su igrice kojima se ubacuje nepoverenje među ljude. A dok ne omoguće pristup dokazima, nemamo o čemu da pričamo. Zapravo, nemamo o čemu da pričamo uopšte. Ovaj slučaj nema nikakve elemente dela koje im se stavlja na teret, niti je, jasno je iz svih okolnosti, to bio ikakav plan. Planovi te važnosti se, kakvi god bili, prave na jednom višem i ozbiljnijem nivou. Ovde je reč o jednom mladalačkom brainstormingu, nabacivanju ideja kakvo se, u trenutku dok ovo pišem, vodi u polovini kafića u Srbiji.
U kojoj meri ovaj događaj podseća na zvučni top; jeste nezakonito, ali radi posao?
Jeste nezakonito, ali ispostaviće se da, na iole duži rok, ne radi posao. Podrška javnosti je počela da dolazi u talasima, jer ljudi drže do odbrane ljudskih i građanskih prava, a mnogi znaju ko je ovu borbu vodio juče, danas, i ko će je voditi sutra. Svi smo izrazito zahvalni na iskazanoj podršci i solidarnosti, iz dubine srca.
Kako mislite da će se završiti postupak? I šta u ovom trenutku javnost može učiniti za pritvorenike?
U ovom trenutku je važna medijska vidljivost ovog slučaja, a pozivam javnost da podrži i protestne i druge akcije koje organizujemo. Pritisak javnosti je bitan. S druge strane, režim ih drži kao političke taoce i kažnjava za primer svima onima koji žele da se bore, čime pokazuje ozbiljno nerazumevanje situacije u kojoj se nalazi. Kao što je pokazao i pre neku noć, kad je izvukao pendreke na nenasilne studente u Novom Sadu, pred Skupštinom grada! To nije samo tiranija, to je i teška glupost, koja će im se obiti o glavu. U našem slučaju, što duže traje, to ćemo snažniji i iskusniji izaći iz ovoga. Nisu oni razumeli da se PSG Novi Sad ne ruši tako lako.
Ono što smo čuli na snimku odista podseća na kafanski razgovor u kojem se neobavezno razmatraju mogući scenariji. Nema nikakve sumnje da je od mrava napravljen medijski i propagandni slon, ali ipak, da li možemo govoriti o greškama i čak neozbiljnosti vaših saradnika, o čemu je bilo reči i u delu nezavisne javnosti? Da li su vlasti iskoristile “uzavrelu krv” i neiskustvo mladih ljudi?
Sve ste rekli. Neki mladi ljudi, koji su prethodno pravili neke ozbiljne akcije – prve blokade u Novom Sadu, “Crveni bulevar”, “Crveni trg slobode,” kiša flajera u Promenadi itd., itd. – napravili su, eto, jednu grešku. Možeš misliti. Neoprezno vođen razgovor u pogrešnom kontekstu, koji je odbačen čim su se ohladile glave. O svemu sam obavešten iste večeri, te je uz osmeh jednoglasno konstatovano – ništa od toga! Ljudi su željni promene i malo su se, da iskoristim taj kolokvijalni izraz, “zavozali”. Potrebno je sada da se izvuče pouka za budućnost, ali su i mnogo ozbiljniji i zreliji ljudi pravili mnogo veće greške na brojnim opozicionim i aktivističkim sastancima. Malo li sam se puta smejao “pameti” sedih brada… Što otvara pitanje zašto su “na penalu” bili baš naši ljudi. Mislim da iz toga možemo da izvučemo jednu implicitnu pohvalu za našu borbu.
Pokret slobodnih građana se promptno ogradio od stavova koji su izneli članovi partije na snimanom sastanku. Znači li to da vrh stranke nije bio upoznat sa aktivnostima članova, odnosno da li ovo ograđivanje može da dovede do raskola unutar partije?
Pokret slobodnih građana je razjasnio javnosti da nije reč ni o kakvim stavovima naše stranke, što je potpuno tačno i legitimno da se kaže. Stavovi stranke se utvrđuju na zvaničnim sastancima, na jednom mnogo višem i širem organizacionom nivou. Ali se PSG nije ogradio od svojih ljudi; štaviše, uzeo ih je u pravnu, političku, finansijsku i drugu zaštitu.
Ne mislim ni da je “ograđivanje” izraz koji uopšte treba koristiti u ovakvim situacijama, jer se niko ne može ograđivati od nečijih nejavnih i nezvaničnih razgovora, kao što je bio ovaj razgovor naših aktivista. Ograđivati se može samo od javne reči i javnog delovanja. To što su naprednjaci nečije suštinski privatno pretvorili u javno, druga je stvar, i ne smemo da dopustimo normalizaciju takvog razmišljanja. U suprotnom će nam svima privatne živote izvlačiti na videlo i pokušavati da unesu razdore. Takođe, to šta u nekom ličnom trenutku kažemo o nečemu ili nekome, apsolutno, apsolutno, ne mora da odražava naš izistinski stav. Ali ako im dopustimo ulazak u naše umove, ako počnemo da prihvatamo da privatno i nezvanično smatramo javnim i zvaničnim, sledeći korak je, šta, da se ograđujemo od toga ko šta radi u spavaćoj sobi.
Pod tim da se nije ogradio od svojih ljudi podrazumevate to što je PSG rekao da su njegovi članovi politički zatvorenici i da je njihovo hapšenje i pritvaranje primer represije režima, te da će im pružiti punu podršku, uključujući u slučaj i međunarodne i civilne organizacije?
Tako je. Pokret slobodnih građana je kontaktirao međunarodne organizacije i kontakte u telima i organima Evropske unije, alarmirao civilno-društveni sektor, medije. Ne damo nijednog svog čoveka, a kritike ostavljamo za kasnije. U ovom trenutku svi slobodni građani, od najmanjeg odbora i povereništva do predsedništva stranke, rade na oslobađanju naših saboraca. Imaćemo proteste, akcije, delovati na svaki institucionalni i vaninstitucionalni način. Pritvorenicima olakšavamo život na svaki mogući način, finansijski, pravno, emotivno. Svi smo na liniji fronta.
I studenti su se javno ogradili od stavova iznesenih na ovom sastanku. Kako to komentarišete? Da li je to razumljivo, s obzirom na činjenicu da studenti neprestano insistiraju na mirnim protestima? S druge strane, da li pritvoreni po vašem mišljenju imaju potrebnu podršku protestne javnosti?
Mirni protesti su nešto što je Pokret slobodnih građana, u Novom Sadu i drugde, uvek primenjivao. Lično, građanska neposlušnost je nešto o čemu podižem svest i svojih studenata i onog dela javnosti koji mi je dostupan, godinama. Ali miran protest ne znači ćutati kad vas zatvaraju i tuku. Pacifizam je stav i namera, ali on ne znači ne braniti se kad se izvade pendreci, kad u vas grunu metalni štitovi. Pa pre neku noć su prebili studente, nadu ovog društva, hoćemo li to prihvatiti mirno?! A ako je plan gandizam, u redu, možemo prihvatiti, samo da budemo svesni da je isti dao rezultate tek nakon decenija borbe, stotinu hiljada ljudi u zatvoru i tri hiljade ubijenih ljudi, i to kad se Britanska imperija raspadala. Zato kažem, mirno, nenasilno, ali da budemo svesni da kao društvo imamo krajnje legitimno pravo na samoodbranu. Došli smo do tačke u kojoj ćemo postati ili Belorusija ili slobodno društvo.
Ovaj slučaj preti da izazove izvesni raskol unutar protestnog bloka. Možemo videti oštre kritike na račun i vaše stranke i studentskog pokreta zbog što ste se ogradili od uhapšenih aktivista, među kojima je i član studentske grupe Stav, koja je – uz beogradsko Sviće – bila svojevrsni “prvoborac” u sadašnjim događanjima. Može li se ovaj raskol u najavi nekako sprečiti?
Protestni blok mora, u celini, da shvati da je jedna velika porodica. Ovo je jedan veliki protest svih nas koji čeznemo za pravdom i pravom. Pozivam sve na sledeću praksu uspešnih porodica – kritike interno, solidarnost javno. A svaki prvoborac ostaje poslednji na nogama, dok drugi uglavnom pojma nemaju sa čim je sve morao u borbi da se nosi. Ali prvoborcu ne trebaju hvale – on zna zašto se bori, i onaj koji je bio prvi po pravilu ostaje poslednji.
