Posrnula razvojna banka Vojvodine, koju je Ministarstvo finansija Vlade Srbije poslalo u likvidaciju zbog gubitaka od blizu 7 milijardi dinara, ušla je u novu fazu kriminalističko-političke instrumentalizacije. Naime, u subotu 23. marta uhapšeni su i saslušani, a zatim im je određen pritvor od 30 dana – bivši predsednici Izvršnog odbora banke Srđan Petrović i Biljana Jovanović, kao i bivši direktor sektora za poslovanje sa privredom Slobodan Bajin.
Oni se, prema saopštenju policije, sumnjiče da su u periodu između 2009. i 2012. godine firmama Dušana Borovice (koji se od jesenas nalazi u zatvoru u Zrenjaninu, pod sumnjom za korupciju) odobrili 45 kredita u vrednosti od 2,6 milijardi dinara – bez adekvatnog obezbeđenja. Kako ovi krediti nisu otplaćeni, već je samo naplaćena kamata u visini od 375 miliona dinara (kako je saopštio RBV), oni su, prema mišljenju direktora policije Milorada Veljovića, omogućili Borovici protivpravnu korist od 25 miliona evra.
Specijalni tužilac Miljko Radisavljević je to opisao nešto preciznije, pa je rekao da zbog blokade računa Borovičinih firmi i neodgovarajućih instrumenata obezbeđenja, bankarske garancije (menice) koje su aktivirane, nisu mogle biti naplaćene. Razvojna banka Vojvodine je, nasuprot, saopštila da u ovom slučaju nisu pretrpeli štetu, jer su za garanciju nevraćenih kredita blokirali celokupnu imovinu Dušana Borovice (i privatnu) i da se u izvršnom postupku očekuje naplata celokupnog njegovog duga.
Ovo hapšenje je, sutradan, u nedelju 24. marta, prilikom polaganja venaca na obeležja poginulih u NATO bombardovanju u Zemunu, komentarisao i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da su „zastrašujuće“ izjave da je ovo hapšenje u vezi sa političkim pritiskom na Vladu Vojvodine, pitajući se da li postoji drugde neka zemlja na svetu u kojoj možete uzeti kredit od 3,5 miliona evra „na ličnu kartu“, aludirajući na neobezbeđene kredite RBV-a Borovici.
Vučić je, verovatno, u tom neadekvatnom, svečanom trenutku pijeteta, odgovarao na izjavu Miroslava Vasina, pokrajinskog sekretara za privredu, da zahtevi za ostavku Vlade Vojvodine povodom hapšenja tri direktora RBV-a (izneli su ih javno vojvođanski SPO i DSS) govore u prilog tezi da je reč o „političkom obračunu sa legitimnom većinom u Skupštini Vojvodine i Vladi Vojvodine“, te da je RBV već nekoliko meseci pod „političkom i tabloidnom represijom“. Toj izjavi svog pokrajinskog funkcionera, Demokratska stranka je dodala i svoje saopštenje, pošto se njen predizborni kredit od RBV-a, u visini od 360 miliona dinara, stalno spominje uz gore opisano hapšenje, a i tokom cele afere sa RBV-om.
DS je u tom saopštenju izneo da je kredit od RBV-a dobio uz godišnju kamatu od 18,6 odsto i da je dosada otplaćeno 31 milion dinara glavnice i 50 miliona pripadajućih kamata, te da će dalju otplatu garantovati vođe DS-a svojim stanovima. Uz ove informacije, DS je zamerio direktoru policije Miloradu Veljoviću da daje „političke, ali i stručne ocene o radu Razvojne banke Vojvodine“, to jest „iznosi i ono što istraga tek treba da utvrdi“ i zahteva od njega „da se ponaša kao direktor policije, a ne kao tužilac, sudija i aktivni učesnik u političkom životu“, što je kritika njegove izjave na televiziji.
Inače, sudeći po pisanju policijskih tabloida u Beogradu, koji su hapšenja u RBV najavljivali više puta (a konkretno hapšenje od 24. marta, opisano je u novinama već 19. marta) u Razvojnoj banci Vojvodine se, zapravo, stalno traže „nalogodavci“ bankara koji su uhapšeni i neskriveno se čitaoci obaveštavaju da je ideja da bankarski funkcioneri, kad se nađu iza brave, propevaju o političarima koji su im navodno naređivali kome i kako da daju kredite. Zbog toga posebnu težinu ima najava prvog potpredsednika Vlade Srbije, da će se u RBV-u „ići do kraja“. Iz toga se, uzgred, može zaključiti da se ponegde i ne ide „do kraja“.
Inače, Razvojna banka Vojvodine biće ugašena za vikend 6–7. aprila, a preostali deo njenog kapitala biće prenet ili na neku banku koja je spremna da je preuzme (nijedna to još nije obznanila) ili, što je verovatnije, na Poštansku štedionicu. Razvojni fond Vojvodine, na koji će se ubuduće usmeravati namenska sredstva AP Vojvodine, već je pravno konstituisan i preuzeće iz RBV-a, od ukupno 500 zaposlenih, 30 do 40 radnika. Ostali ostaju u „RBV u stečaju“. Gašenje RBV-a „olakšaće“ i pripremu obradivog zemljišta za poznatu prodaju „Al Dahri“ iz UAE, pošto RBV ima značajne hipoteke na zemljište onih poljoprivrednih dobara čija je privatizacija poništena (a koja su, navodno, kupovana Šarićevim parama).
U celoj ovoj aferi, koja, čini se, nije završena, najzanimljivije je to da je za ključnu „figuru dramatis“ izabran baš (već uhapšeni) Dušan Borovica, sa svojih desetak, uglavnom putarskih firmi. Dosadašnja poslovna biografija ovog rumskog biznismena i kamiondžije doista je uzbudljiva, gotovo romaneskna. Prvo, anegdota je da je još Arkanu vozio naftu iz Baranje u Pančevo, a kad mu ovaj nije platio prevoz, on nije smeo da aktivira „instrumente obezbeđenja plaćanja“. Zatim se javlja kao graditelj drumova, pa mu je, navodno, za radove na poluautoputu Subotica–Feketić odobren povoljan kredit i „bescarinski uvoz“ stotinak kamiona. Potom je napredovao do koncesionara izgradnje autoputa Novi Sad – Beograd, što je bila prva drumska koncesija u Srbiji posle socijalizma, a izdao ju je Milošević. Na kraju, Borovicu vidimo kao poželjnog učesnika u privatizaciji posle 2002. godine, to jest kupca „Vojvodina-puta“ i drugih putarskih firmi. Šta će on posvedočiti, kao eventualni „zaštićeni svedok“ (kako špekulišu tabloidi) u ambijentu nove raspodele moći u Beogradu i kako će on objasniti svoj visok tretman u RBV-u u Novom Sadu – videćemo.
