Posao sa Štampom se s pravom može nazvati jednim od prvih velikih Šarićevih legalnih poslovnih poduhvata. U samoj Štampi se Šarić neće zadržati dugo i već za godinu dana će svoj distributivni lanac prodati nemačkoj medijskoj grupaciji VAC, koja je malo pre toga izašla iz vlasništva konkurentske distributivne mreže Future plus. Piter Lange, član uprave VAC-a, kaže da je za ime Darka Šarića saznao tek na samom finalu procesa preuzimanja kompanije. "Šarić tada nije bio poznat kao kontroverzna osoba, pa nismo imali potrebe da sumnjamo i da postavljamo pitanja. Mi nismo imali nikakvog kontakta sa njim, nikakvih telefonskih poziva, sastanka, ničega..."
Čini se da je uloga koju je Darko Šarić, aprila ove godine optužen da je organizator međukontinentalnog šverca kokaina, imao u kupovini i prodaji lanca kioska Štampa, veoma bitna za njega. Pre svega, sam je Šarić u pismu koje je poslao domaćoj javnosti pre dve nedelje nagovestio da je on zahvaljujući ovom poslu jedan uspešan biznismen koji je znao šta da kupi i preproda, a ne lider balkanskog narko-kartela, kako su ga organi gonjenja označili.
Šarić, međutim, kako pokazuje dokumentacija do koje smo došli, nije jedina ličnost koja je prošla kroz vlasničku strukturu ovog trenutno najjačeg maloprodajnog lanca štampe i cigareta. Čini se da je dosta novca nepoznatog porekla prošlo kroz ovu kompaniju dok je na kraju nije otkupio nemački medijski gigant VAC.
Krenuli smo tragom Šarićevog pisma i pregledali podatke iz Agencije za privredne registre, obimnu poslovnu dokumentaciju koja prati razvoj distributivnog lanca, pokazuje koju je tačno ulogu Šarić imao u njemu i kako je ceo posao prodaje ove firme medijskom koncernu VAC obavljen i sklopljen.
Ali, da se krene od samog početka.
Prodajna mreža Štampa je, s obzirom na to da je konkurencija upala u bankrot, trenutno najmoćniji distributivni lanac novina i cigareta u Srbiji. Prema informacijama dobijenim iz ove firme, ona raspolaže mrežom od 550 kioska, uglavnom lociranih u Beogradu i Novom Sadu, i lancem od 50 prodavnica „Just a moment“. U ovim objektima dnevno pazari oko 160.000 kupaca. Firma upošljava 1870 radnika, a kako to prikazuje finansijski izveštaj, prethodne godine je ostvarila prihod od blizu 8,5 milijardi dinara.
Kompanija koja danas upravlja ovim lancem kioska je Štampa sistem, osnovan 30. juna 2005. Međutim, sama distributivna mreža postoji još od 60-ih godina i u početku je njome upravljalo društveno preduzeće DP Štampa. Kada je krajem 90-ih u Srbiji započeo prelazak na tržišnu privredu, ovaj maloprodajni lanac se takođe svojinski transformisao, pa tako, 1998. godine, DP Štampa, zajedno sa jednim privatnikom osniva preduzeće Štampa komerc, koje preuzima poslovanje lanca kioska.
U POČETKU BOKANOVI: Taj privatni preduzetnik bio je Mladen Grujić, trenutno biznismen i poslanik Nove Srbije u Skupštini.
Kada je preduzeće Štampa komerc osnovalo Štampa sistem, koji će odmah preuzeti upravljanje nad distribucijom, Mladen Grujić je rešio da napusti vlasništvo u majci firmi i uopšte posao distribucije štampe. On je danas vlasnik mnogih drugih firmi. Između ostalih, Lilli drogerie, Beotursa, Treće petoletke, kao i čuvenog lanca pekara Hleb i kifle.
Grujić je svoje mesto u Štampa komercu prepustio porodici svog rođaka Vanje Bokana, ubijenog u Atini 7. oktobra 2000. Tako, novi partneri državnom preduzeću postaju Bokanove ćerke: punoletna Naike, kao i maloletne Olga i Ingrid, koje je zastupala Bokanova udovica Sanja Bošković. Za osnivanje Štampa sistema uplaćen je kapital od oko 350 miliona dinara.
Ubrzo zatim, 11. jula 2005, nepunih mesec dana nakon osnivanja ovog novog preduzeća, Štampa komerc prepušta kompletno vlasništvo nad Štampa sistemom i time distributivnu mrežu grčkoj firmi Polestar enterprajzis. U decembru 2005, ova firma dalje vlasništvo predaje kiparskoj kompaniji Lekana trejding. Obe ove firme su se nalazile u vlasništvu Vanje Bokana, a nakon njegove smrti su pripale ćerkama. Naike se pojavljuje kao potpisnik ugovora o primopredaji vlasništva u Štampi. Bokan je inače poslednji period života proveo upravo u Grčkoj, u ekskluzivnom atinskom naselju Glifada odakle je upravljao poslovima i gde je, pred ulazom u svoju vilu, ubijen iz automatskog oružja. Ubice i naručioci nikada nisu otkriveni. Za Bokana se tvrdilo da je bio jedan od pionira u poslu šverca cigareta, kao i da je u trenutku smrti bio jedan od najbogatijih Srba.
PREUZIMA ŠARIĆ: Oktobra 2006. godine dolazi do ponovne promene vlasničke strukture Štampa sistema, ali ovog puta se tu pojavljuju nova lica i kompanija polako odlazi iz ruku članova porodice Bokan.
Tako, u tri navrata, koji su se odigrali tokom aprila, oktobra i novembra 2006, celokupno vlasništvo Štampe sistema otkupiće kompanija Bonake enterprajz limitid sa Gibraltara. Prvi ugovor sastavljen 18. aprila 2006, kojim je preuzeta trećina udela u Štampi, a u ime Bonakea, potpisao je lično Darko Šarić, koji se u tom periodu već preselio u Srbiju, dobio državljanstvo i prijavljeno je živeo u Beogradu.
Nakon ovog ugovora, Šarić se više ne pojavljuje u spisima i sva ostala dokumenta će potpisivati ljudi koji će početkom ove godine biti uhapšeni i označeni kao njegovi saradnici u pranju novca.
Poslednji ugovor od 15. novembra 2007, kojim je preuzeto kompletno vlasništvo Štampe, potpisao je Nebojša Jestrović, sa pozicije direktora Bonakea. Jestrović, inače rođen u Pljevljima (odakle je i Šarić), učestvovao je u najbitnijim Šarićevim investicijama u domaću privredu. Predvodio je, u ime kompanije Municipijum S, konzorcijum koji je kupio preduzeće THU „Palić“ i tako se dokopao hotela „Prezident“ na Paliću i „Patrija“ u Subotici, a zatim na aukciji 2009. godine kupovine hotela „Vojvodina“ i „Putnik“ u Novom Sadu. Jestrović se nedavno predao srpskoj policiji i određen mu je pritvor, a država je sredinom aprila zaplenila kupljene hotele.
Da li je Šarić bio opčinjen biznisom distribucije štampe ili je i ovaj posao video kao zgodnu priliku da opere veliku količinu novca, ostaje za sada nepoznato. U svakom slučaju, posao sa Štampom se s pravom može nazvati jednim od prvih velikih Šarićevih legalnih poslovnih poduhvata. Šarić će u narednim godinama nastaviti ono što je započeo sa Bokanovima, otkupljivati kompanije i preuzimati poslove ljudi koji su se našli ili pod istragama ili u finansijskim problemima, kao što su Antun Stanaj, Mile Jerković te Stanko Subotić. U samoj Štampi se Šarić neće zadržati dugo i već za godinu dana će svoj distributivni lanac prodati nemačkoj medijskoj grupaciji VAC, koja je malo pre toga izašla iz vlasništva konkurentske distributivne mreže Future plus.
„Iako je Futura imala veću mrežu kioska, ta kompanija je bila u lošoj ekonomskoj situaciji i nije postojala mogućnost da se oporavi, i to je jedan od razloga što smo je napustili. Štampa sistem je bio u mnogo boljoj poziciji jer su kiosci bili koncentrisani u Beogradu i Vojvodini, pre svega u Novom Sadu. Zato smo, pored ostalog, prešli u tu distributivnu mrežu jer smo verovali da možemo razviti kompaniju i zaraditi novac za nekoliko godina“, objašnjava u telefonskom intervjuu Piter Lange, logističar i član uprave VAC-a.
PREPRODATO VAC–u: Preuzimanje Štampa sistema trajalo je godinu dana, a prvi konkretan potez VAC je načinio avgusta 2008. godine postavljanjem svog čoveka za direktora ove firme. Piter Lange je izabran da vodi pregovore o prodaji, a odluku o njegovom imenovanju na mesto prvog čoveka Štampe potpisao je, u ime akcionara Bonakea, bivši policajac i advokat Andrija Krlović, koji će biti uhapšen 9. marta ove godine zbog umešanosti u pranje novca za Darka Šarića, pre svega kroz privatizovano preduzeće „Mitrosrem“.
Piter Lange nam je rekao da jeste čudno to da je u istom trenutku on bio direktor, a Šarić vlasnik firme, ali da nije primao nikakva naređenja od njih i da je samo on odlučivao: „To je bio period tranzicije. Gospodin Krlović, pravni zastupnik vlasnika Bonakea, bio je moj partner u celim pregovorima. Upoznao sam i Nebojšu Jestrovića, prvog dana kada smo došli u Štampu. Krlović ga je predstavio kao nekog ko je tu da nadgleda da li je sve u redu, ali koliko se ja sećam, on nije imao nikakvu zvaničnu funkciju u kompaniji. Zato sam posle dve nedelje pitao Krlovića zašto ga se plaši i rekao mu da on mora da ode. Jestrović je tada nestao i posle je prešao na mesto direktora distributerske mreže Futura plus.“
Lange kaže da je za ime Darka Šarića saznao tek na samom finalu procesa preuzimanja kompanije, a da je do tada jedino znao da Bokanovi imaju udela u vlasništvu. „Na kraju pregovora, gospodin Krlović mi je rekao da on zastupa interese jednog čoveka, Darka Šarića, koji je vlasnik, i da i on mora da potpiše ugovor. Šarić tada nije bio poznat kao kontroverzna osoba, pa nismo imali potrebe da sumnjamo i da postavljamo pitanja. Mi nismo imali nikakvog kontakta sa njim, nikakvih telefonskih poziva, sastanka, ničega…“
Nakon što je Lange postavljen na vodeću poziciju u Štampa sistemu, VAC-u će trebati još gotovo punih godinu dana da i formalno preuzme vlasništvo. Preuzimanje je izvedeno u dva poteza koji su se odigrali u junu 2009. U prvom, Ost holding, kompanija koja se nalazi u okviru grupe VAC, otkupljuje sve akcije Bonake enterprajza. U drugom potezu, koji se dogodio bukvalno istog dana, Bonake se izbacuje iz vlasničkog lanca, a Ost holding sada direktno, bez ikakve kompanije medijatora, postaje stopostotni vlasnik Štampa sistema. Tada i sama firma menja lokaciju, seli se iz Kosovske ulice u Bulevar Mihajla Pupina, gde joj je sad i adresa, a Lange nakon uspešno obavljenog posla odlazi sa mesta direktora.
SVE JE URAĐENO PO ZAKONU: Piter Lange
Na pitanje zbog čega je preuzimanje Štampe izvedeno na ovako neobičan način, Lange kaže da je to zato što na Balkanu postoje veoma kompleksne konstrukcije kompanija koje stoje iza nekih poslova. „Nama, sa našim prethodnim iskustvom u Srbiji, bilo je bitno da preuzmemo i kontrolišemo sve poslovne i operativne procese u kompaniji i mislili smo da to možemo izvesti na ovaj način. Sve je urađeno u skladu sa srpskim zakonima.“
Nakon ovog poslovnog poduhvata, Šarić je ostao bez ikakvog udela u vlasništvu i kontrole nad Štampom. Ali, u narednim godinama će početi sa još krupnijim ulaganjima, pre svega sa otkupom privatizovanih firmi po Srbiji, posredstvom ofšor kompanije Mateniko, registrovane u američkoj državi Delaver, čiji su formalni vlasnici njegovi saradnici iz Crne Gore.
U pismu koje je, navodno, Šarić lično sastavio i pre dve nedelje poslao javnosti u Srbiji, poreklo celokupne svoje imovine pokušava opravdati upravo ovim poslom koji je sklopio sa VAC-om. „Samo iz jednog posla između moje firme i jedne poznate njemačke firme, imam 30 miliona evra na svom računu“, tvrdi Šarić u svom obraćanju, kao i da je svu imovinu uredno prijavio i legalizovao, a sada mu je sve zaplenjeno. Otkud mu, na prvom mestu, novac kojim je Štampu otkupio od Bokanovih, Šarić u svom pismu ne navodi.
Predstavnici koncerna VAC nisu nam mogli potvrditi da li je ova suma koju spominje Šarić tačna, jer je protiv politike njihove kuće da takve informacije iznose u javnost.
Upisan kapital Štampa sistema u trenutku prodaje iznosio je malo više od četiri miliona evra, novčanog i nenovčanog kapitala. Međutim, u potencijalu, računajući na samu mrežu prodajnih mesta i konkurenta Futuru plus koji je upao u bankrot i nalazi se pred gašenjem, firma je vredela mnogostruko više. Može se reći da su i Darko Šarić i VAC prošli veoma dobro u ovom poslu, svako iz svojih interesa.
Šarićevi poslovi sa medijima
Štampa sistem nije jedina kompanija čija je aktivnost povezana sa medijima a u koju je Darko Šarić plasirao svoj novac, pokazuju podaci poslovnih arhiva Srbije i Crne Gore.
Na čelo upravnog odbora glavnog konkurentskog preduzeća, Future plus, marta 2009. godine je imenovan Nebojša Jestrović, Šarićev saradnik u privatizacijama preduzeća u Srbiji. Ovo postavljanje je od strane dela javnosti protumačeno kao Subotićevo prepuštanje lanca kioska Šariću. Prema toj teoriji, Subotić je tada već bio oslabljen zbog istrage koja se protiv njega vodi i u strahu od zaplene imovine, a Šarić je sa druge strane bio van opasnosti i pun novca koji je morao negde plasirati, te je oberučke prihvatio da kupi Futuru plus. Ova poslovna veza se nalazi pod istragom tužilaštva.
Što se tiče samih štampanih izdanja, koliko je sada poznato, Šarić je imao udela u dva lista.
Udeo u uticajnom crnogorskom listu „Pobjeda“, koji se nalazi u većinskom državnom vlasništvu, iznosio je oko 2,5 odsto akcija u 2009. godini. Akcije su držali Šarićeva firma Mat kompani, koja godinama dominira privrednim životom Pljevalja, i njegov saradnik Jovica Lončar. Novija lista akcionara pokazuje da je Lončar napustio svoj udeo.
U Srbiji su Svetlana Ceca Šarić, atraktivna manekenka i supruga Darkovog rođenog brata Duška, i Naike Bokan zajedno osnovale „Code magazin“ u junu prošle godine. Ovaj magazin je pratio dešavanja na domaćoj džet-set sceni, a prestao je izlaziti neposredno nakon raspisivanja poternice za Šarićem.
Dve štamparije se mogu vezati za Šarića i njegov klan. To su BMG-MN i MN štamparija, osnovani u Beogradu 2005. i 2006. godine, a vlasnici su Nebojša Joksić i Miloš Nikolić, obojica optuženi 12. aprila ove godine da su kao članovi Šarićevog klana bili direktno uključeni u trgovinu kokainom.
Preduzeće Mat kompani, u vlasništvu braće Šarić, podnelo je 2007. godine zahtev za dobijanje dozvole za kablovsku distribuciju TV programa, ali je Savet Agencije za radiodifuziju Crne Gore odbio ovaj zahtev.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!