Mreža distribucije štampe u Srbiji zamršena je u toj meri da ni najbolji poznavaoci prilika ne mogu da do kraja raspoznaju ko je tu gazda, pomoćnik, akcionar…Tako se dogodilo da, u jednom trenutku, dve najveće distributivne mreže budu u rukama dvojice ljudi danas na crvenoj Interpolovoj poternici – Stanka Subotića Caneta i Darka Šarića!
A i nemački VAC godinama unazad pokušava da zavlada razgranatim sistemom kioska, prvo „Future“, a posle „Štampe“. Danas, preko preduzeća „OST holding“, čije je sedište u Beču, VAC je vlasnik 100 odsto kapitala „Štampe“.
Borba za monopol na tržištu štampe i cigareta počela je još pre 2000. godine. Kupovinom državnog preduzeća „Štampa“, biznismen Vladimir Vanja Bokan (ubijen, inače, u aprilu 2000. godine u Atini) osniva „Štampa sistem“, sa kioscima po celoj Srbiji i Crnoj Gori. Bio je i vlasnik kioska novosadskog „Dnevnika“. Posle Bokanovog ubistva naslednici biznisa firmu sele na Kipar i prodaju je kompaniji „Lekana trejding limitid“.
Situacija se zaoštrila kada je Stanko Subotić, 2004. godine, osnovao „Futuru“. Od tadašnje države kupio je Poslovni klub „Borba“, sa osnivačkim ulogom od 806.455 dolara. A za 610 objekata i 35 vozila za transport dao je, pišu „Večernje novosti“, 340.623 dolara. Prostom računicom – 150 evra platio je svaki kiosk, a po 320 evra kamione.
Nešto kasnije VAC, koji je već 2004. godine za tri miliona evra kupio prodajnu mrežu „Politike“, ušao je i u „Futuru“ sa 50 odsto kapitala. Osnovali su „Furturu plus“. Vlasništvo akcija u Subotićevoj firmi potpisao je, u ime nemačkog partnera, Bodo Hombah, bivši koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i direktor VAC-a.
Kada je 2007. godine raspisana poternica za Subotićem, Hombah je izašao iz poslova sa „Futurom plus“. U tom trenutku, „Futura plus“ je kontrolisala četvrtinu srpskog tržišta, sa prodajnom mrežom od 1150 kioska.
VAC izlazi iz jednog distributivnog lanca, ali kupuje drugi – nekada Bokanov „Štampa sistem“. „Štampa“ je do tada bila u rukama Darka Šarića. Nebojša Jestrović, Šarićev školski drug iz Pljevalja, postao je direktor Canetove firme „Futura plus“. Jestrović je uhapšen prošlog meseca. Osumnjičen je da je član Šarićevog klana.
Sa ogromnim dugovima, prema izdavačima novina, Državnoj lutriji Srbije, Telekomu, ali i poreskim organima i državnim fondovima, „Futura plus“ je bankrotirala. Otvoren je stečajni postupak na inicijativu izdavača okupljenih u Asocijaciji privatnih medija, koji su započeli bojkot kioska „Futura plus“.
Pravo pitanje jeste kako niko blagovremeno nije primetio da „Futura plus“ izvlači novac iz sistema. Mesecima nikom ništa nisu plaćali. Upućeni kažu da ovi lanci distribucije, s obzirom da rade s velikom količinom keš novca, mogu biti jedno od sredstava za pranje para. Ne najmoćnije sredstvo, ali ipak značajno.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
