Nezadovoljstvo naprednjačkim upravljanjem Beogradom polako ali sigurno gazi preko opštinskih međa i “urbano-ruralne” granice. Naime, svega 27,8 odsto građana Beograda SNS-SPS vladavinu glavnim gradom ocenjuje kao “sposobnu i efikasnu”, dok čak 40,1 procenat smatra da je “nesposobna i koruptivna”. A raspoloženje prema aktuelnom gradonačelniku još je i gore od toga
Beograd, 08 – 16. novembar 2024.
istraživanje telefonsko, reprezentativni uzorak,
1000 ispitanika
I simbolički, a i bukvalno, može se reći da se Beograd, kao i Srbija uopšte, nalazi negde izneđu izložbe Expo i srušene novosadske nadstrešnice. Između glamuroznih futurističkih maketa prestonice i grada čiji ogromni delovi nemaju čak ni osnovnu kanalizacionu mrežu; između predsednikovog “nacionalnog stadiona” i letećih automobila naspram saobraćajnog haosa i beznadežno blokiranih ulica i mostova; između Vučićeve elektronske table i optimističkih brojki s jedne, i nevesele, tmurne i sive stvarnosti s druge strane. Ono što ovde definitivno preovlađuje jeste desna strana u navedenim relacijama.
Kada u životu pojedinca raskorak između subjektivne slike i objektivne stvarnosti postane prevelik i povećava se, reč je obično o većem ili manjem mentalnom poremećaju, koji otežava normalno funkcionisanje, a ponekad ugrožava i život. A kada se to dogodi sa društvom i čitavom jednom državom i narodom, onda govorimo o “sluđenom narodu” i “zarobljenoj zemlji”. Simptomi i posledice vrlo su slični i podjednako pogubni.
BEOGRAD NIJE SAMO VRAČAR
I ne zaboravimo ono što se često govori, ali isto tako i još češće zaboravlja u analizama i političkoj praksi. Beograd nije samo “krug dvojke” niti samo Vračar, Stari Grad i Savski Venac. Zapravo, to gradsko jezgro koje svi više-manje smatramo, podrazumevamo (eventualno, uz delove Palilule i Voždovca) i zovemo “Beograd” spada u njegove manje brojne opštine, odnosno, dodamo li tu i čitav Novi Beograd (koji je najveća opština), opet čini, u najboljem slučaju, samo četvrtinu Beograda koji glasa na izborima.
Ipak, nezadovoljstvo naprednjačkim upravljanjem Beogradom polako ali sigurno gazi preko opštinskih međa i “urbano-ruralne” granice. Naime, svega 27,8 odsto građana Beograda SNS-SPS vladavinu glavnim gradom ocenjuje kao “sposobnu i efikasnu”, dok čak 40,1 procenat smatra da je “nesposobna i koruptivna”. A raspoloženje prema aktuelnom gradonačelniku još je i gore od toga.
Samo 10,1 odsto ispitanika kaže da je “u potpunosti zadovoljno” radom Aleksandra Šapića, a još 13,7 odsto kaže da je “više zadovoljno nego što nije”. Drugim rečima, ukupno nešto manje od 25 odsto Beograđana zadovoljno je radom gradonačelnika, dok 50 odsto nije (a od toga čak njih 36,3 odsto kaže da su “nezadovoljni u potpunosti”).
Uprkos ozbiljnom trudu i agresivnoj propagandi sa najvišeg mesta, rušenje Starog savskog mosta podržava manje od četvrtine Beograđana (24,6 odsto), dok se više nego duplo veći procenat (54,3 odsto) tome eksplicite protivi. I ono što je za predsednika verovatno najbolnije: Expo, njegovo lično mezimče i apsolutni prioritet, podržava jedva nešto preko trećine ispitanika (34,8 odsto), dok se 41,4 odsto organizaciji ove izložbe protivi. (Biće da je i Aleksandar Vučić to shvatio tj. imao slične nalaze, s obzirom na to da je poslednjih sedmica agitacija za Expo dodatno pojačana.)
Korupcija i kriminal su na prvom mestu spiska problema koje su građani Beograda naveli, čak i pre gužve u saobraćaju i nedostatka parking prostora, koji su uvek u vrhu kad je reč o problemima Beograda. Mišljenje o tome da li država i društvo idu u dobrom ili pogrešnom pravcu uvek je važan indikator, a na to pitanje 49,1 odsto ispitanika odgovorilo je da, po njihovom mišljenju, Srbija ide u lošem, a svega 34,6 odsto da ide u dobrom pravcu.
Konačno, delikatna tema nadstrešnice tematizovana je kroz najosetljivije pitanje, koje je istovremeno i osnovni zahtev aktuelnih protesta – da li bi zbog tragedije u Novom Sadu vlada Srbije trebalo da podnese ostavku? I na to pitanje 47,1 odsto ispitanika odgovorilo je sa “da”, a 40,6 sa “ne”.
KONKRETNE TEME I REJTING
Da se razumemo i ne zavaravamo. Nije da Vučić u Beogradu nema publike za svoja politička snoviđenja i graditeljske fantazmagorije. Ima i te kako. Ali se ta publika ipak iz godine u godinu smanjuje i proređuje. S tim što je, kao što se iz priloženih rezultata vidi, to smanjenje podrške vidljivije kod konkretnih tema i projekata nego na samom Vučićevom i SNS-ovom rejtingu. Mada tu prličan uticaj ima i ponegde još prisutan strah od direktnog izjašnjavanja protiv vlasti, iako se i na tom planu opadanje može detektovati.
Pri čemu, a što je po Vučića posebno nepovoljno i frustrirajuće, nastavlja se trend opadanja podrške režimu u mlađem i obrazovanijem delu biračkog tela. I to ne samo kod onog više i visoko obrazovanog sloja – iako je u toj demografskoj kategoriji podrška vlasti “tradicionalno” i ubedljivo najmanja. A uz političko – tačnije “litijumsko” – buđenje do sada uglavnom apatične mlađe generacije, stvari postaju gotovo alarmantne.
Nije li to ono gde smo već onomad bili?
I jeste i nije. Naime, ovako nizak rejting na nivou Beograda vlast zaista jeste imala u jednom trenutku, u jeku i neposredno nakon protesta “Srbija protiv nasilja”. Ali su se nakon svega što se događalo tokom zime i proleća, a pogotovo nakon, po mom dubokom uverenju, pogrešne odluke dela opozicije da – mimo dogovora – izađe na ponovljene beogradske izbore (mada znam da neki misle upravo obrnuto), stvari promenile i SNS na čelu sa Vučićem trijumfalno projahao kroz junske lokalne izbore. A onda je stigla ona letnja litijumska groznica.
A SRBIJA, BRALE?
Srbija, razume se, u smislu demografske slike i političkog skenera, nije isto što i Beograd. Ali, kao što smo takođe na ovom mestu već konstatovali, nije ni njegov antipod. U Beogradu su srpski društveni i politički ekstremi samo vidljiviji, jer su i bogatstvo i beda koncentrisani na manjem i užem geografskom prostoru. Po našoj proceni, a na osnovu podužeg iskustva i posmatranja, rekli bismo da je, prvenstveno usled veće koncentracije visokoobrazovanih u Beogradu, ukupni opozicioni rejting u glavnom gradu negde za pet do sedam odsto veći (a režimski manji) nego na nivou Srbije. Drugim rečima, sve što je razlika preko toga možemo uglavnom tumačiti kao višak režimske bahatosti i manjak opozicione kontrole.
U Beogradu, verujemo, više ni ti marifetluci (“fantomske” liste i dovođenje birača) neće biti dovoljni. Ali, nažalost – i to nipošto nije samo fraza – posledice decenijske naprednjačke vladavine glavnim gradom osećaće se još zadugo nakon što ta vladavina bude samo ružna prošlost.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
