Komesarijat pomaže korisnicima u Rakovici da postanu vlasnici stanova, što sada nisu

Komesarijat za izbeglice i migracije ne oduzima stambene jedinice korisnicima u Gradskoj opštini Rakovica, već naprotiv, u skladu sa Zakonom, okončava ranije započete postupke kako bi korisnici tih stambenih jedinica konačno postali njihovi vlasnici. Ono što je takođe bitno jeste da su navedene stambene jedinice na predlog Komesarijata ozakonjene, i u toku je upis istih u katastar nepokretnosti, što je sve bilo preduslov da se sa korisnicima tih stambenih jedinica započnu i okončaju postupci zaključivanja, prvo ugovora o zakupu na 6 meseci, a nakon toga i ugovora o kupoprodaji za ona domaćinstva koja to žele.

Porodična domaćinstva koja ne žele da kupe stambenu jedinicu, u istoj mogu ostati uz uslov plaćanja zakupa, kao i komunalnih troškova proisteklih korišćenjem stambene jedinice.

Da podsetimo, Komesarijat za izbeglice i migracije nadležan je da u skladu sa Zakonom o izbeglicama („Službeni glasnik RS“, broj 18/92, „Službeni list SRJ“, broj 42/02 – SUS i („Službeni glasnik RS“, broj 30/10) (u daljem tekstu: Zakon o izbeglicama) rešava stambene potrebe izbeglica i bivših izbeglica, radi njihove integracije u Republici Srbiji. U tom smislu, Komesarijat za izbeglice i migracije je do sada stambeno zbrinuo oko 16.000 porodica izbeglica i oko 4500 interno raseljenih lica sa AP Kosova i Metohije.

Na predlog Komesarijata za izbeglice i migracije 2010. godine, usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, kako bi se stvorila mogućnost da u to vreme ukupno 2121 korisnik izgrađenih i useljenih stambenih jedinica Komesarijata za izbeglice i migracije u 68 jedinica lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije, konačno postali vlasnici nepokretnosti u kojima i žive i koje su u najvećoj meri izgrađene od donatorskih sredstava. Od navedenog broja stambenih jedinica, po principu gotove gradnje ima ukupno 1017 stambenih jedinica, po principu delimične gradnje ima ukupno 112 stambenih jedinica, a po principu samogradnje ima ukupno 992 stambene jedinica. Do sada, od strane Komesarijata za izbeglice i migracije zaključeno je ukupno oko 1200 kupoprodajnih ugovora sa korisnicima koji navedene nepokretnosti i koriste i koji su sada i vlasnici tih nepokretnosti.

Sve u prethodnom stavu navedene nepokretnosti, izgrađene u svih 68 opština i gradova u Srbiji, su na zemljištu i parcelama koje su u svojini jedinica lokalne samouprave, a na njima je kao korisnik upisan Komesarijat za izbeglice i migracije. Isti je slučaj i u Rakovici.

Zakonom o izbeglicama predviđeno je rešavanje stambenih potreba izbeglica davanjem stambene jedinice u zakup sa mogućnošću kupovine, a postupak i osnovni elementi za utvrđivanje kupoporodajne cene nepokretnosti utvrđeni su Zakonom o izbeglicama i Uputstvom za izračunavanje kupoprodajne cene Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Kupoprodajna cena za nepokretnost izgrađenu po principu gotove gradnje u skladu sa članom 19l stav 1. Zakona o izbeglicama utvrđuje se kada se vrednost nepokretnosti koja je predmet ugovora umanji za 50 odsto, a kada je u pitanju delimična gradnja, već umanjena cena za 50 odsto, umanjuje se za dodatnih 40 odsto kako je i predviđeno u stavu 2. istog člana.

Uz to, članom 19lj Zakona o izbeglicama predviđena su i dodatna umanjenja kupoprodajne cene za porodična domaćinstva koja imaju članove koji su nastradali usled oružanih dejstava posle 17. avgusta 1990. godine, kao i invalidne članove domaćinstva.

Uputstvom za izračunavanje kupoprodajne cene Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, predviđena je i mogućnost isplate na gore opisan način kupoprodajne cene na više godišnjih rata na maksimum 25 godina bez kamate, o kojoj se svako porodično domaćinstvo izjašnjava i pisanoj formi.

U konkretnom slučaju, korisnicima u Rakovici predati su izgrađeni stanovi na kojima je trebalo dovršiti unutrašnje uređenje za šta im je isporučen sav potreban materijal. Dobili su: unutrašnju stolariju, vrata, cement, kreč, opeku, keramičke zidne i podne pločice i ostali građevinski materijal za obradu zidova, plafona i podnih podloga. Zatim, topli pod, drvene podne lajsne, elektromaterijal, vodovodne i kanalizacione cevi, ugradne sanitarije za kupatilo, sudoperu za kuhinju, bojler, vodovodnu armaturu i ostali sitan materijal koji su preuzimali sa potpisima o prijemu.

Kao što je gore objašnjeno, otkupna cena u startu je umanjena za 50 odsto, a tako prepolovljena biće smanjena za još dodatnih 40 odsto, što ukupno čini umanjenje od oko 70 odsto. Kad se tome doda vrednost dobijenog materijala, jasno je da će korisnici ovih stanova za uloženih deset odsto u završetak stana (unutrašnji radovi bez materijala) moći da dođu do vlasništva nad celokupnom nekretninom, i to na rate od 25 godina, bez kamate.

Ono što ovom prilikom želimo da navedemo, to je da ne postoji niti će postojati mogućnost da se izabranim korisnicima izgrađene stambene jedinice prenesu u svojinu bez naknade, takva mogućnost nije predviđena Zakonom o izbeglicama. Zakonom je predviđeno da se namenski na takav način pribavljena finansijska sredstva koriste za stambeno zbrinjavanje onih porodica koje do sada nikakvu pomoć nisu dobila.

U vezi sa navodima u tekstu, obaveštavamo Vas da je na zahtev Komesarijata za izbeglice i migracije, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sprovelo postupak ozakonjenja navedenih stambenih jedinica iz razloga što se iste nalaze u području prostorne kulturno-istorijske celine „Topčider“, te iz tih razloga postupak nije sprovođen preko Grada Beograda. Katastarska parcela gde se stambene jedinice nalaze od strane GO Rakovica data je u zakup na 99 godina Komesarijatu.

U vezi sa, kako gospodin Miljević u tekstu navodi, bahatim pritiscima koji su na stanare navedenog naselja vršeni, zaista bi i Komesarijat za izbeglice i migracije želeo da zna ko na takav način vrši pritiske na njih. Da ih ima, verovatno bi se žalio još neko osim Miljevića. Štaviše, od ukupno 20 korisnika stambenih jedinica Komesarijata za izbeglice i migracije u Rakovici, zahteve za zakup su podneli svi, s tim da je zahtev za stambenu jedinicu u kojoj boravi gospodin Miljević 2011. godine, podnela njegova supruga koja je tu stambenu jedinicu i dobila zajedno sa suprugom Draganom, njihovom tada maloletnom decom, sinom i kćerkom, kao i Draganovom majkom, koji sada, prema saznanjima, više ne žive sa njim u tom stanu.

Ono što na kraju želimo da naglasimo jeste da vam sve navedeno stoji na raspolaganju i ako želite možete doći u Komesarijat za izbeglice i migracije i izvršiti uvid u dokumentaciju koja Vas u konkretnom slučaju zanima. Sa korisnicima stambenih jedinica u Rakovici organizovano je više sastanaka, a poslednji je sa korisnicima održan pre oko dva meseca na lokaciji gde se stambene jedinice nalaze.