Predrag Bubalo, ministar privrede u prvoj (2004–2007), i ministar trgovine i usluga u drugoj vladi Vojislava Koštunice (2007–2008), jedna je od osam privedenih osoba osumnjičenih za malverzacije i propuste učinjene prilikom kupovine Luke Beograd. Prema Tužilaštvu za organizovani kriminal, optuženi su 2005. prodajom akcija Luke u vlasništvu države preduzeću Vorldfin oštetili državu za više od pet miliona evra. Konkretno, bivšem ministru Bubalu se na teret stavlja da je znao da je ponuda Vorldfina od 800 dinara po akciji „ispod realne vrednosti“, te da je propustio da spreči prodaju akcija u vlasništvu Akcijskog fonda. Država je u trenutku prodaje Luke bila manjinski vlasnik, s obzirom na to da je oko 60 odsto akcija bilo u rukama malih akcionara, oko 30 u vlasništvu Akcijskog fonda, a preostalih deset odsto bilo je vlasništvo penzionog fonda.
Bubalo se nalazio na spisku od 17 osoba protiv kojih je polovinom 2010. Savet za borbu protiv korupcije podneo krivičnu prijavu zbog sumnje da su „u nezakonitom postupku preuzimanja akcija Luke Beograd državi naneli štetu od najmanje 21 milion evra“. Preliminarna procena Instituta ekonomskih nauka iz juna 2005. bila je da jedna akcija Luke vredi između 22 i 23 evra, pisalo je tada u prijavi Saveta, Bubalo je znao za tu procenu, ali nije o njoj obavestio predsednika vlade, pa su tako oštećeni i država i akcionari – 800 dinara je 30. septembra 2005, kada je istekao 21 dan od ponude Vorldfina, vredelo 9,42 evra.
Postavljaju se dva pitanja: šta je, zapravo, realna vrednost jedne – bilo koje – akcije, i ko je koga „povukao“ da proda svoj udeo u luci – država akcionare ili mali akcionari državu? Knjigovodstvena vrednost akcije Luke je te 2005. bila nešto ispod 500 dinara – što je bila procena 1998, kada je Luka privatizovana. Kako „Novosti“ pišu, „inspektori za suzbijanje privrednog kriminala došli su do podataka da je Institut ekonomskih nauka dostavio svoje konačne nalaze 27. septembra 2005, iz kojih se vidi da je vrednost jedne akcije 1774 dinara“, što znači da ne bi mogle biti prodate ispod ove vrednosti, da je izvršena korekcija kapitala Luke, i upravo se ovo na teret stavlja privedenima. Međutim, u oba slučaja reč je o – procenama, a procena ne vredi ništa ako ne postoji kupac po toj ceni. Kada je o Luci reč, drugih ponuđača osim Vorldfina nije bilo, pa se može argumentovano tvrditi da je upravo cena od 800 dinara realna – ona koju je tržište oblikovalo, pa samim tim ne stoje tvrdnje da su akcije prodate ispod tržišne cene. Zanimljiv je i tajming prodaje akcija: „Država je ta na koju su se mali akcionari ugledali“, bila je jedna od teza Saveta za borbu protiv korupcije nakon podizanja krivične prijave. U vreme dok se „trošio“ 21 dan od ponude Vorldfina, vodeći ljudi Luke su govorili da je ponuđena isuviše niska cena, da treba da se sačeka procena Instituta, te i akcionare i državu pozvali da ne prodaju svoje akcije. Pa, ipak, po rečima Aleksandra Gračanca iz 2010, direktora Akcijskog fonda u vreme prodaje Luke, a sada jednog od uhapšenih, „ponuda se smatra uspelom ukoliko se posle 21. dana od dostavljanja, u procesu u kome se može pojaviti još zainteresovanih investitora, otkupi više od 25 odsto akcija. Krajni rok za deponovanje u konkretnom slučaju bio je 30. septembar 2005. godine do 12 sati, a uvidom u sajt Centralnog registra i kretanja kupovine, odnosno prodaje akcija Luke, više od 35 procenata akcionara je svojevoljno deponovalo svoje akcije, pa je već tada ponuda za preuzimanje akcija Luke uspela. Tog dana, u 9.56 časova, država je učinila isto jer je Agencija za privatizaciju aktom zavedenim pod brojem TK-470-05, izdala nalog Akcijskom fondu da deponuje akcije“, rekao je u septembru 2010. Gračanac za „Danas“. Dakle, najpre su mali akcionari prodali 35 odsto akcija Luke Vorldfinu, a nakon toga, poslednjeg dana je i država prodala svoje akcije. Jer, kako su pisale „Novosti“ 23. septembra 2005, „Nadležni u Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju, odnosno Akcijskom fondu, ističu da je od njih traženo da ne doznačavaju svoj paket, ako to prethodno ne učini najmanje 25 odsto malih akcionara.“
