Neposredan povod za izbor ove teme javne diskusije „Ko zatvara otvorenu mrežu“ jeste učestala pojava uklanjanja, „nestajanja“ i povlačenja sadržaja sa blogova i veb-sajtova, kao i hakerski napadi i obaranje pojedinih sajtova i portala. Zajedničko svim sajtovima koji su se našli na meti ovakvih napada jeste to da su objavljivali sadržaje u kojima je kritikovana aktuelna vlast u Srbiji.
Ideja diskusije bila je da okupimo one koji su se našli na udaru ovog oblika gušenja slobode govora, pravnike koji su specijalizovani za ovu vrstu problematike i sve druge zainteresovane učesnike. Cilj diskusije bio je da zajedničkim naporima svih učesnika odgovorimo na pitanja kao što su: kako tačno imenovati pojavu uklanjanja kritičkih sadržaja sa interneta u Srbiji, koji su mehanizmi uz pomoć kojih se ovo radi, koji zakoni u Srbiji regulišu ovu oblast i kakvi su mehanizmi na raspolaganju građanima u borbi protiv ove pojave, kakve su dugoročne posledice ove pojave po slobodu govora u Srbiji, da li je internet postao političko bojno polje i kakve su mu realne mogućnosti u sferi demokratizacije društva…
Neki od učesnika diskusije bili su novinari i blogeri Stojan Drčelić i Dragan Todorović, aktivista Share Defence Đorđe Krivokapić, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Branko Čečen, pokretači inicijative „U lice cenzuri“ Dario Hajrić i Aleksandar Sekulić, kao i aktivisti Srpske napredne stranke Simo Čulić i Slaviša Mićanović.
Projekat „Građani za medije – Samoregulacija i regulacija u online sferi“ polazi od pretpostavke da se internet, posebno u verziji Web 2.0, na samim svojim počecima činio kao ostvarenje viševekovnog sna o apsolutno neograničenoj slobodi mišljenja i izražavanja. Međutim, 14 godina kasnije svedoci smo mnogih loših posledica te slobode, a ujedno i pokušaja da se internet centralizuje. Postaje jasno da ako se hitno i na odgovarajući način ne budemo bavili uspostavljanjem osetljive ravnoteže regulacije i samoregulacije u on-line sferi, i većina online medija bude nastavila da „robuje kliku“, uskoro ćemo biti pod lavinom problema kakvi nas s tabloidizacijom (ne samo štampanih) medija već duže tište u domenu tzv. tradicionalnih, off-line medija.
To otvara čitav niz pitanja kojima smo se bavili u ovom projektu, a neka od njih su: kako pomiriti slobodu izražavanja i zaštitu privatnosti; kakvu zaštitu imaju/trebalo bi da imaju građani, posebno ranjive grupe; kako obezbediti poštovanje zakona pojedinačnih zemalja, a u isto vreme sačuvati univerzalnost, slobodu i neutralnost interneta; kakva je uloga države u ovome i zašto, sa izuzetkom visokorazvijenih zemalja, ne postoje dovoljno stručni kreatori državnih politika za ovu oblast; da li sloboda i interaktivnost mogu da uništavaju ljudske živote, da li su se npr. govor mržnje i diskriminacija ‘povamprili’ u ‘srpskoj internet sferi’; kako i gde povući granicu između dozvoljenog i nedozvoljenog u komentarima posetilaca/čitalaca, i kako tu granicu čuvati tj. moderirati; šta je to što on-line zajednica može sama da uradi u ovoj oblasti; kako preduprediti mogućnost zloupotrebe od strane političkih organizacija i drugih interesnih grupa.
Kada smo počinjali rad na projektu, nismo ni slutili da će on obuhvatiti neke od najaktuelnijih tema i afera koje su u proteklih šest meseci potresale političku i javnu scenu Srbije. Ispostavilo se, međutim, da je internet već zauzeo centralno mesto u javnoj sferi i da jeste, kako je glasilo jedno od početnih pitanja, postao bojno polje za borbu političkih neistomišljenika. Nažalost, ispostavilo se da neregulisanost tog prostora može dovesti do dugoročno loših posledica, koje se pre svega odnose na gušenje slobode govora.
Opširan izveštaj sa javne diskusije „Ko otvara zatvorenu mrežu“, kao i prateće analize na temu regulacije i samoregulacije online sfere, biće objavljeni u narednom broju „Vremena“, koji izlazi 26. juna.
