Ko je Vulinu dao medalju

Činjenica da je Klub generala i admirala Srbije dodelio Medalju srpskih generala aktuelnom ministru odbrane predstavlja eksplicitnu zloupotrebu generalskog kora u političke svrhe. Niko ne može u ime svih generala i admirala dodeljivati priznanja pojedincima ili institucijama, jer Klub ne predstavlja ni sve generale koji su još u službi ni sve koji su penzionisani. Stoga su medalju morali nazvati „Medalja Kluba generala i admirala Srbije“. Međutim, politikantstvo i neistinito predstavljanje da svi generali dele iste vrednosti dovelo je do aktuelnog lingvističkog rešenja. Sa rukovodstvom Kluba, od osnivanja, nije bilo argumentovanog dijaloga, jer ga oni i ne žele. Primer je pokušaj grupe generala da predlože izmene i dopune Statuta. Ne samo da nije prihvaćen, već se sve pretvorilo u verbalni linč koji su započeli politički konvertiti jer im je, izgleda, jedini cilj da zadrže generalske privilegije i po odlasku u penziju.

Iako Klub nije javno objavio svoje pravilnike, ciljevi udruženja se mogu sagledati uvidom u njihov osnovni opšti akt – Statut. U članu 2 Statuta navedeno je da se, pored negovanja slobodarskih tradicija Srbije i doprinosa odbrambenoj sposobnosti zemlje, Klub osniva radi zaštite ugleda generalskog kora, njihovog društvenog statusa i ostvarivanja kulturno-rekreativnih i drugih potreba. Ispisivanje iz članstva jednog broja generala i admirala govori u prilog činjenici da ne dele svi iste poglede na elitistički pristup i podanički odnos udruženja. Niko nije slep da ne vidi gde određeni broj generala živi i na kakvim su se lokacijama u Beogradu „skrasili“. Svima je poznato da su se pojedini generali u penziji na zalasku karijere „borili“ za najatraktivnije lokacije svojih stambenih kvadrata. Pozitivni propisi o stambenom zbrinjavanju pripadnika VS dali su im privilegiju da imaju određeni broj kvadrata više od ostalih, radi funkcija koje su obavljali, ali im nikad nije data ekskluzivnost lokacija. Ipak, znamo da u raznim „cvećarama“ nisu dobijali kuće i are stambenih kvadrata podoficiri i oficiri, već upravo oni – generali i admirali.

ZATVORSKE POSETE: Klub je, u svom kolektivnom saopštenju, naveo da se „Medalja srpskih generala“ dodeljuje isključivo u skladu sa Pravilnikom o vrstama priznanja i kriterijumima za njihovu dodelu, a da je ne dobijaju samo oni koji su odslužili vojni rok, već i oni koji svojim delovanjem doprinose jačanju vojne, odnosno odbrambene sposobnosti naše zemlje i koji se bore za vraćanje poljuljanog ugleda naše vojske. Možemo biti politički neistomišljenici, ali sam uveren da gotovo niko u ovoj zemlji ne izjednačava Vulina sa uvođenjem novog sistema vrednosti i unapređenjem ugleda VS. Upravo on je taj koji je, svojim izjavama, poremetio odnose ne samo sa zemljama regiona, već je izazvao i službenu reakciju SAD. Ako to predstavlja doprinos proklamovanoj vojnoj neutralnosti i odbrambenim sposobnostima Srbije, onda Vulin zaslužuje i plaketu i Medalju koje je dobio od Kluba. A pomenuti Pravilnik im je, verovatno, osnov za dodeljivanje Medalje srpskih generala i Nebojši Pavkoviću koja mu je nedavno uručena u finskom zatvoru, prilikom posete delegacije Kluba. Neshvatljivo je kako je to Pavković, koji je u zatvoru od 25. aprila 2005. godine odnosno duže nego što postoji Klub, doprineo jačanju vojne i odbrambene sposobnosti zemlje.

Klub u Bilansu uspeha ne navodi donacije od 75.000 dinara i namensku donaciju Ministarstva odbrane (MO) u iznosu od 280.000 dinara za štampanje zbornika radova o Prvom svetskom ratu. Takođe se ne prikazuju prihodi Kluba od nefinansijske imovine iako javno objavljuju da imaju donacije, u vidu televizora i računara. MO im ustupa na besplatno korišćenje kancelarije za rad i sale u Domu VS, ali obezbeđuje i besplatan autobuski prevoz, po potrebi. Takvom donacijom MO krši Uredbu o kriterijumima i postupku dodele sredstava za učešće u finansiranju programa rada udruženja koji se zasnivaju na aktivnostima od značaja za odbranu.

Istina je da većinu svojih aktivnosti Klub finansira od sopstvenih prihoda. Članarina je, donedavno, iznosila 450 dinara na mesečnom nivou, ali se uvećala na 550 dinara, što je obrazloženo neophodnošću da se pomogne haškim optuženicima i osuđenicima. Uveren sam da je pomoć u odbrani optuženika i njihovim porodicama legitimna, ali je sporno nametanje obaveze svim članovima Kluba da pomažu osuđenike Haškog tribunala. Elitistički pristup čak i u pomoći optuženima vidi se i u ignorisanju molbe za pomoć optuženom kapetanu bojnog broda Pavlu Pantiću, srpskom državljaninu, kojeg je Crna Gora izručila Hrvatskoj. Klub je molbu za pomoć prosledio MO i time predmet stavio ad acta, kao i svoj dalji angažman po tom pitanju. Međutim, u sličnoj situaciji Klub je optuženim general-majorima u penziji Borislavu Đukiću i Novaku Đukiću pomogao, ne samo finansijski.

POSAO ZA BEZBEDNOSNE SLUŽBE: Da bi se evaluiralo rad Kluba, treba imati u vidu da su protekle godine primili i donaciju od izaslanika odbrane Ruske Federacije u Beogradu, što su objavili i na svom sajtu. Ukoliko imamo u vidu da je njegov rad direktno pod nadležnošću Vojno-obaveštajne službe RF ili čuvenog GRU-a (Главное Разведывательное Управление), onda bi takav aspekt finansiranja trebalo da bude predmet interesovanja naših bezbednosnih službi, posebno ukoliko se to ponavlja. Legitimna je zabrinutost dela građana ove zemlje koji se sa pravom pitaju zbog čega strana obaveštajna služba troši deo svog budžeta na rad Kluba generala i admirala Srbije i šta se od njega očekuje. Lično cenim mnoge generale i admirale koji su članovi Kluba i znam da su im nacionalni interesi Srbije na pijedestalu ličnih vrednosti, pa očekujem da se u narednom periodu ograde od politike koju u Srbiji sprovodi GRU, a realizuje Klub. Uveren sam da neki od njih ne žele da budu deo manipulacija iz stranih službi, makar bile i ruske. Upravo zbog toga razumljiva je bliska saradnja Kluba sa predsednikom Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadinom Jovanovićem, poslednjim „čuvarem vatre“ poštovanja lika i dela Slobodana Miloševića, kao i Udruženjem srpskih domaćina koji vode izrazito prorusku politiku. Ako se uzmu u obzir i drugi primeri, poput objave na sajtu Kluba stručnog članka „Srbija u raljama južnog krila NATO“, čiji je autor sekretar Izvršnog odbora Kluba Vinko Pandurević, osuđenik Haškog tribunala, zatim protokolarno dodeljivanje priznanja (Medalje srpskih generala i paradnog bodeža) jedino izaslaniku odbrane Ruske Federacije akreditovanom u Beogradu (koji je od Vulina dobio i vojnu spomen medalju), postaju uočljive tendencije i vrednosti koje Klub baštini. Time sasvim sigurno ne doprinose proklamovanoj vojnoj neutralnosti Srbije.

DISTANCA OD ANTIFAŠIZMA: Klub sistematski radi na očuvanju i negovanju slobodarskih tradicija Srbije, ali ne i onih iz Narodnooslobodilačkog rata (NOR). Nijednom publikacijom, pa čak ni slanjem delegacije na Tjentište ili objavom saopštenja povodom polaganja venca delegacije VS na spomenik Draži Mihailoviću na Ravnoj Gori, ne dokazuju svoje antifašističko opredeljenje. Nijedna aktivnost Kluba ne proučava reviziju NOR-a ili savremeno jačanje profašističkih i desničarskih organizacija. Klub se nije odredio ni prema procesu rehabilitacije Milana Nedića. Ukoliko neguju slobodarske tradicije Drugog svetskog rata, onda bi trebalo i da se zalažu npr. za promociju nasleđa Prve proleterske brigade. Ali, koketerija sa aktuelnom političkom elitom, kojoj partizanski pokret i nije baš omiljen, dovoljno govori o njihovom politikantstvu.

Zbog svega navedenog, razlog prijema Kluba u kolektivno članstvo SUBNOR-a Srbije predstavlja pravu enigmu. Nijednim aktom Kluba nije obuhvaćeno obezbeđenja socijalne sigurnosti boraca, ratnih vojnih invalida i njihovih porodica, kao ni porodica palih i umrlih boraca i invalida, što je postulat rada SUBNOR-a Srbije. Pored toga, distanciraju se od antifašističkog nasleđa NOR-a, a političkim angažovanjem pojedinih generala i njihovim kooptiranjem u rukovodstvo SUBNOR-a Srbije kompromituju to udruženje. Kada general u penziji i aktivista više stranaka obavlja jednu od najviših funkcija u SUBNOR-u, a deo vojne karijere je proveo na izdržavanju kazne u vojnom zatvoru, onda ni sam SUBNOR ne predstavlja organizaciju koja primerom svog članstva, a posebno rukovodstva, postavlja, održava i unapređuje najsvetlije vrednosti društva. Očekujem da SUBNOR ostane tradicionalna organizacija koja svoje aktivnosti zasniva na tekovinama NOR-a i partizanske borbe u Drugom svetskom ratu, te da prevaziđe aktuelne pokušaje manipulacije i politizacije od strane aktuelnog rukovodstva Kluba.

Rukovodstvo Kluba prenebregava činjenicu da je zastoj i zapostavljanje procesa profesionalizacije VS i utvrđenih koncepata aktivne rezerve i totalne odbrane uzrokovala garnitura političara koja je vlast preuzela 2012. godine. Aktuelno podržavanje netransparentnih i nepotpunih istraživanja o vraćanju obaveznog vojnog roka, na malom uzorku, ne doprinosi kredibilitetu Kluba. Mnogi generali i admirali znaju da pristup tom problemu mora uključiti sveobuhvatnu analizu potreba i mogućnosti društva u svim aspektima, kao i uticaja na privredni razvoj zemlje. Model, organizacija i brojna veličina snaga odbrane, uključujući VS, državno su pitanje od strateškog značaja, a svedoci smo da se isto, proteklih nekoliko godina, svodi na nivo dnevne politike i zavisi od stava jednog čoveka.

Načelno govoreći, Klub bi trebalo da ima perspektivu, te da se oglašava po svim značajnim pitanjima za oblast odbrane i bezbednosti. Jedino tako može da se nametne kao jedan od subjekata koji svojim primerom oblikuje vrednosti u društvu. Međutim, Klub je samo na papiru vanstranačko udruženje čiji je rukovodeći kadar aktivno uključen u aktivnosti političkih partija. Samo primer predsednika Skupštine Kluba general-potpukovnika u penziji Milomira Miladinovića, koji je donedavno bio predsednik Odbora za bezbednost Karićevog Pokreta Snaga Srbije, a sada je aktivista opštinskog odbora SNS u Svilajncu, dovoljno govori o „nestranačkom“ karakteru udruženja. Stranačko angažovanje pojedinih generala u penziji nije sporno, ali nametanje stranačke politike Klubu sasvim sigurno jeste.

Voleo bih da vođenje Kluba preuzmu generali i admirali od integriteta koji su bili i ostali sa svojim kolegama i saradnicima iz perioda profesionalne vojne službe, i to bez obzira na čin. Takvo rukovodstvo ne bi se ustručavalo da pruži društvu svoju nacionalnu viziju razvoja i prezentuje optimalno rešenje problema naše južne srpske pokrajine, a ne da svoje stavove krije iza paravana neke nevladine organizacije. Još je Vinston Čerčil rekao da kritika može biti neprikladna, ali je neophodna jer je u istoj funkciji kao bol u ljudskom organizmu – izaziva pažnju na nezdravo stanje. Sve to bih želeo, ali, nažalost, ne očekujem nikakve promene. Realnost je da možemo očekivati da se nastavi rad Kluba sa istim rukovodstvom, sa intenziviranjem donacija i turističkih putovanja po Ruskoj Federaciji, kao i značajnijim angažovanjem generala i pukovnika u penziji osuđenih od strane Haškog tribunala.