Ko je komandovao »Avalom-100«

Ako bi se ikad ozbiljno krenulo u rasvetljavanje policijske brutalnosti, a pre toga i nereagovanja na napade tokom protesta od 7. jula, došlo bi se do pitanja ko je komandovao „Avalom-100“. Šta je to? To je u policijskoj radio-komunikaciji šifra za operativni štab ad hock formiran povodom nekog događaja, a čine ga predstavnici svih angažovanih linija rada MUP – načelnici ili zamenici Uprave policije, beogradske policije, Uprave kriminalističke policije i specijalnih i posebnih jedinica koje su angažovane na tom skupu (Specijalna antiteroristička jedinica, Žandarmerija, Policijska brigada). Inače, sedište ovog operativnog štaba obično je u Komandno-operativnom centru MUP, u Kneza Miloša 101. I svi komandiri jedinica i formacija na terenu, kao i oni koji su van mesta događaja, dužni su da slušaju naređenja „Avale-100“ i po njima postupaju.

Ko će biti na čelu ovog štaba, nije propisima precizirano, dogovara se „u hodu“. Obično to bude predstavnik Uprave policije, ali nije uvek tako: često niko neće da prihvati „vruć krompir“, kao što je bilo u slučaju paljenja američke ambasade 2008, pa danas na suđenju traje „prebacivanje loptice“ za odgovornost između Uprave policije MUP i iste službe Policijske uprave za grad Beograd.

NAČELNICI I DIREKTOR

Ko je onda 7. jula i tokom narednih dana komandovao onda „Avalom-100“? Sagovornici „Vremena“, policajci od karijere koji su dobar deo radnog veka proveli u takvim „štabovima“, slažu se u jednom – sigurno nije načelnik Uprave policije MUP general Golub Gačević, niti šef beogradske policije Milan Stanić. A oni su ključni ljudi koji su morali da upravljaju postupcima policije i njihovom odgovoru na napade huligana poslatih da glume demonstrante (ko ih je poslao – BIA, SNS, Odeljenje za posebne akcije MUP ili neke vođe navijača, teško da će se ikad utvrditi).

Načelnik Uprave policije Gačević je čovek koji 20 godina radi u centrali

MUP-a. Pre toga je bio u beogradskoj policiji i teško je zamisliti da bi dopustio napade huligana na policijske kordone i, potom, brutalni obračun sa mirnim demonstrantima. Njegovi pomoćnici takođe slove za iskusne policajce. Što se Stanića tiče, on je karijeru proveo na beogradskim ulicama, uključujući skoro deceniju na čelu Odeljenja za javni red i mir, u šta spada praćenje skupova političara koji organizuju proteste. Stanića je televizijska kamera uhvatila u holu Skupštine kad su prve večeri Srđan Nogo i njegovi upali unutra – pokušavao je da smiri situaciju i izbegne sukob. Slično je postupio i u martu prošle godine kada su Boško Obradović i pristalice Saveza za Srbiju upale u RTS, pa su ga, pošto izgledom ne podseća na „mačo policajca“ pripadnici Žandarmerije grubo gurali, misleći da se radi o nekom od opozicionara.

Svaki od trojice sagovornika „Vremena“ odbacuje mogućnost da je „Avalom“ upravljao direktor policije Vladimir Rebić: kažu da „on nikad nije radio policijski posao, samo kabinetski i to u saobraćaju“, ali i znajući ga kao legalistu koji traži poštovanje zakonskih odredbi. Rebić je karijeru počeo u rodnom Užicu, onda prešao za Beograd i tu stigao do generala. Ali, za razliku od nekih njegovih prethodnika, dok je bio na čelu Uprave saobraćajne policije, niko nije mogao da mu zameri bilo kakav nepotizam ili kršenje zakona.

Otkud onda takav čovek na mestu direktora policije – pitanje je na koji ni njegovi bivši saradnici nemaju odgovor. Karijerizam, kažu, uz opasku da Rebić sigurno nije naredio onakav obračun i upotrebu sredstava prinude nad učesnicima protesta.

UZ POMOĆ POMOĆNIKA

Ko je to još mogao narediti ako nije Rebić? Direktor policije po sistematizaciji ima pet pomoćnika, ali taj broj varira. Dok je, na primer, na toj funkciji 10 godina, u dva mandata, bio Milorad Veljović, ni on sam u jednom trenutku nije znao koliko pomoćnika ima, jer kad nekog smene sa funkcije, stave ga na to mesto. U jednom trenutku i sam Veljović je to iskreno priznao.

Prema raspoloživim podacima, Rebić trenutno ima tri pomoćnika – Ivana Ristića, koji je prvi pomoćnik i zadužen za policiju, Slobodana Malešića (bio mu nekad zamenik u Upravi saobraćajne policije) i Bogoljuba Živkovića, koji je istovremeno i načelnik Policijske uprave u Novom Pazaru. Ostala dvojica, još iz vremena Veljovića – Dragan Terzić i Zvezdan Radojković su u penziji.

Iskusni policajci kažu da je stvarni direktor policije Ristić „jer da je on direktni eksponent ministra dr Nebojše Stefanovića“. Posle odlaska iz MUP-a državnog sekretara Dijane Hrkalović, koja mu je bila konkurencija, Ristić je postao „broj jedan“. Inače, bio je u poslednjoj generaciji „regruta“ primljenih u Jedinicu za specijalne operacije u Kulu i „junak“ njihovog spota kad se u trpezariji uoči ručka čita zakletva JSO. Posle raspuštanja Jedinice prebačen je u SAJ, kao neko ko nije ni stigao da bude kompromitovan. Kasnije je dobio zadatak obezbeđenja američkog ambasadora, što je radio vrhunski i profesionalno, kako potvrđuju i svi novinari koji su u to doba pratili aktivnosti ambasadora.

Sa dolaskom SNS na vlast, Ristić prelazi za šefa obezbeđenja tadašnjeg predsednika Skupštine Srbije Stefanovića: neki kažu zbog poznanstva iz škole, a drugi na osnovu poznanstva iz teretane. Uglavnom, kada je Stefanović postao ministar unutrašnjih poslova, Ristić je od šefa njegovog obezbeđenja avanzovao u šefa kabineta (zamenik je bila Dijana Hrkalović), da bi potom 2016. iznenada bio sklonjen na mesto pomoćnika direktora policije. Izvori iz MUP-a sa juga Srbije tvrde da je to bilo zbog migrantske krize, ali i prevoza izbeglica sa Bliskog istoka, odnosno privilegija jednog privatnog prevoznika iz Beograda koju je država plaćala. U to su, navodno, bili umešani jedan tadašnji ministar (ne unutrašnjih poslova) i jedan od sadašnjih policijskih funkcionera. Cela stvar je zataškana i Ristić se „utopio“ u novu funkciju, a „zvezda koja je zasijala“ u MUP postala je tada Dijana Hrkalović. Ristić je, tvrde ti izvori, pokazujući mutne fotografije sa nedavnih protesta ispred Skupštine, predvodio policijske (ili parapolicijske) trojke. Osoba sa fotografije stvarno podseća likom i stasom na Ristića, ali to nije moguće utvrditi bez policijskih snimaka. Kao što Stefanović nikad nije ništa mogao da naredi Dijani, tako ni Rebić ništa ne može Ristiću, objašnjava naš izvor.

Drugi Rebićev pomoćnik je Malešić, čovek sa završenom Policijskom akademijom, koji je imao klasičan razvojni put u karijeri sve dok 2004. godine nije postao šef obezbeđenja tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića. Svoj posao je, kažu, radio profesionalno, čak i dolazio u sukob sa Jočićem kad nije dozvolio da neki ministrovi prijatelji, zemljaci iz Crne Gore, uđu kod njega sa pištoljem za pojasom. Nakon smene vlasti, Malešić je prebačen u Upravu saobraćajne policije, za Rebićevog zamenika. Otud je i logično da ga je ovaj prebacio za svog pomoćnika u Direkciju policije.

Treći Rebićev pomoćnik je pukovnik Bogoljub Živković, policajac od karijere, koji je tu funkciju obavljao i u vreme direktorovanja Milorada Veljovića. Spada u one policajce koji idu po naređenju na funkcije na kojima treba da se „gasi požar“. Pre šefovanja policijom u Novom Pazaru bio je na mestu načelnika Policijske uprave Kraljevo. Pre Živkovića, takve funkcije obavljao je sada penzionisani pukovnik Srđan Grekulović: problem korupcije u lokalnoj policiji u Zaječaru – ide on za načelnika, onda u Jagodini isto – opet on, pa eskalacija kriminala u Nišu – isto Grekulović. Karijeru je završio kao v.d. komandanta Žandarmerije, da i tamo uvede red.

Međutim, ostaje jedno drugo mesto pomoćnika direktora, samo po sebi upitno – formalno je pomoćnik i ima svoje kancelarije i bivši načelnik beogradske policije Veselin Milić, a istovremeno i savetnik za bezbednost predsednika SNS i Srbije Aleksandra Vučića. Vučićev savetnik je i Veljović, pa tako ispada da predsednik ima dva savetnika iz redova policije, od kojih je jedan i aktivni službenik MUP.

Veljović je, inače, penzioner i više se bavi „fenomenom Golija“, dok je Milić orijentisan na Beograd i svi izvori tvrde da i te kako ima uticaja, čak i svoju „liniju“ u policiji. Veljovića i Milića, ukazuju oni, Vučić nije izabrao za savetnike samo zbog iskustva, nego i zbog „ćutanja“, pošto imaju previše informacija sa kojima mogu da „trguju“ ako im se prohte.

Što se tiče kabineta ministra – nakon što je Ristić „prekomandovan“ u Upravu policije, a svemoćna Hrkalovićka dala otkaz i posvetila se privatnom životu i trenutno priprema doktorat na Filozofskom fakultetu – ključni čovek postao je državni sekretar Milisav Miličković, zvani Miličko; on i dan-danas kontroliše sve u opštini Rakovica – od navijača do divlje i legalne gradnje. „Pogledajte saopštenja MUP, ne postoji nijedan događaj u opštini Rakovica da se ne naglasi da je on bio tamo“, ukazuje izvor i dodaje: „u Rakovici niko ne može da donese nijednu odluku, a da se on ne pita“.

A šta o svemu kaže dr Stefanović? Uglavnom ćuti.