Ko je bio majmun u Kruševcu

„Koji, bre, rasizam, čoveče!? Pa onog malog Regana obožavaju svi u Kruševcu, a crnac je! I kako onda – rasizam?“, skoro pa viče jedan četrdesetogodišnjak u bašti kafića iz koje se vidi centralni spomenik posvećen kosovskim junacima. Svi hoće da pričaju o tom slučaju. Videli su srednji prst mladog Denija Rouza, psuju sve Engleze i hvale svog Regana.

Njegovo ime je Obeng i rođen je u Gani pre 18 godina. Nije jedini tamnoputi igrač koji živi u Kruševcu. Tu su i Abraham Frimpong – Fri (19) i Harif Mohamed (18). I oni su iz Gane. Dok šetaju od stadiona do centra grada, prilazi im jedan stariji Kruševljanin i pozdravlja ih. Grleći zvezdu, uz širok osmeh objašnjava da su „ova dvojica dobra“, ali da je Regan najbolji! „On je naš zlatni dečko! Gold!“ Tri momka se smeškaju, a kada je njihov obožavalac otišao, razmeniše nešto na svom jeziku pa prasnuše u smeh.

U jednom od kafiću u Kajmakčalanskoj ulici, ljudi se, prolazeći tuda, gurkaju laktovima i pokazuju glavom na tri tamnoputa dečaka koja sede i piju kafu. Oni na stidljivom engleskom pričaju da im je lepo u Kruševcu: niko ih ne dira, uče srpski (to im je teško), navikli se na hladnoću, dobra je hrana, lepe su devojke, Harif ne voli plavuše, stalno se smeju… Stolu prilazi čovek noseći neke sportske novine na čijoj je naslovnici baš Obeng Regan. Reportaža u novinama je o tome kako je sa Harifom u Paraćinu i Crnoj Gori glumio u nastavku filma Montevideo, Bog te video. Igrali su Brazilce… Novine je doneo oficijelni spiker na stadionu, Danijel Dačić Dača, kako se predstavio. Kaže da je sve to oko rasizma prenaduvano. „Organizacija je bila besprekorna. Ja sam, uredno, na engleskom pozdravio i ambasadora na početku, i svaki put na engleskom govorio ko od njihovih igrača izlazi, a ko ulazi… Toga nije bilo u Engleskoj! E sad, možda je loše odreagovano, možda je ovo ili ono, ali taj momak je toliko provocirao da to nije normalno.“

Spiker kaže da je stajao pored klupa i da je sve video: „Pirs, njihov trener, ponašao se arogantno. Stalno je psovao na engleskom. I u Norviču su maltretirali naše igrače, posebno trenera Jankovića. Što se tiče tog Rouza, tokom cele utakmice je zadržavao loptu i ‘krao vreme’. Zbog toga su mu zviždali, ali samo to. Kada je posle gola pokazao srednji prst navijačima, čuli su se ti zvuci, međutim, ništa sad – strašno.“ Još je želeo da kaže da je Savo Milošević pogrešio što se nakon utakmice izvinjavao Englezima: „Šta ima da se izvinjava kad rasizma nije bilo! Znaš ko ovde dobija najveći aplauz? Pa ovi naši crnci. Regan je ovoliki, kao grisina, pogledaj ga, a bori se kao lav! Ja mislim da je to sve sa neke više instance došlo…“

U pekari u Vidovdanskoj ulici, pored ekipe „Vremena“ doručkovao je stadionski ekonom Deja. On je u stalnom kontaktu sa igračima Napretka i dobro ih poznaje. Za Regana, Harifa i Frija kaže da su „kulturni momci“ i da za razliku od nekih „naših“ uredno ostavljaju opremu i peškire posle treninga i utakmica. Priča kako je i ranije u Kruševcu bilo miljenika poput Regana: „Jao Antvi, isto iz Gane, je legenda kluba. Svi smo ga obožavali. Pa Izi, pa onaj iz Koreje… Jao i ja smo ovako sedeli milion puta. Pili kafu, ma pili vodu iz iste flašice. Oni, bre, odu u diskoteku, a ture samo stižu… Jednom su nam došla trojica iz Nigerije, ali im je istekla viza, a bila zima, a oni mučenici u nekim trenerkama. Gledam ih onakve i mislim: šta da je moje dete tako negde ostalo? To su bre sve deca… Našli smo im neku odeću i ispratili ih.“

I Deja misli da to što se čulo na kraju „nije ništa strašno“: „Taj mali Rouz je provocirao! Ljudi bi tako reagovali i da je bio belac u pitanju. Oponašali su majmuna ne zbog boje kože, nego zato što se tako ponašao“, kaže Deja uz smeh i još „skreće pažnju“ da su upravo Englezi izmislili „to huliganstvo i to sa robovima, taj rasizam, i šta oni imaju kome da prebacuju“.

AMBASADOR: U velikoj i lepoj zgradi Gradske kuće za razgovor je slobodan i gradonačelnik Bratislav Gašić, inače iz Srpske napredne stranke. Počinje sa kritikom prošle vlasti, koja je ostavila uništenu privredu i ogroman dug. Kaže da je on već reprogramiran, da će do Nove godine ispitati sve privatizacije, da u sredu 23. oktobra, prvi put posle deset godina, u svoj rodni grad dolazi i Miroslav Mišković. „To je ipak nešto. Za razliku od ranijih godina, kada su gradonačelnici išli kod njega samo da mu traže pare za fudbalski klub, mi imamo pare. On nam treba za dovođenje tih stranih investitora“, kaže Gašić pa prelazi na temu rasizma: „Za nas u Kruševcu ne mogu da kažu da smo rasisti jer mi kad na ulici vidimo crnca, trčimo da se slikamo s njim.“

Utakmicu je gledao u loži sa ambasadorom Velike Britanije Majklom Devenportom i kaže da su se rastali u prijateljskim odnosima i da je ambasador tražio da se sastanu još jednom do kraja godine zbog nekih ekonomskih pitanja. „Ne bi on ostao sa mnom tri sata posle utakmice na piću da je tu bilo nekog rasizma. Sutra ujutru je, međutim, rekao da na stadionu jeste bilo tih povika, ali to je verovatno rezultat pritiska njegovog premijera. On u loži nije mogao ništa da čuje. U loži se ništa ne čuje! Sa druge strane, pre utakmice ja sam primio oba fudbalska saveza na ručak, a nakon svega Englezi su me zvali da zahvale na gostoprimstvu. Dobili su poklon od mene. Dobio sam i ja od njih – grb njihovog saveza. Od strane grada sve je urađeno kako treba!“, kaže Gašić.

Za toliki medijski pritisak iz Evrope, ali pre svega od domaćih medija, okrivljuje „njih“: „Ja sam juče bio u Beogradu i dobio podršku od cele Vlade. Činjenica je da ‘oni’ sad preko novina žele odavde da istisnu sve investitore sa pričom ‘Kruševac nas je obrukao’. Nije!“

„Samo još nešto da ne zaboravim“, setio se na vratima gradonačelnik. „Fudbalski savez Engleske je na utakmicu došao bez svoje zastave. Zvali su ambasadu, a oni su im poslali zastavu Velike Britanije, ne Engleske. Na kraju, zastavu smo im sašili mi ovde, u Kruševcu.“

Abraham Frimpong, Obeng Regan i Harif Mohamed foto: a. anđić