Ko bi reko da će i to da se desi

Politička sezona 2016/2017. nije dobro počela za partiju koju predvodi Ivica Dačić: početak jeseni, koja znači zasedanje parlamenta i ubrzavanje različitih političkih procesa, za SPS predstavlja neku vrstu pročišćavanja: potpredsednica Dijana Vukomanović napustila je partiju, Nenad Borovčanin, član Glavnog odbora izbačen je iz stranke, a Novica Tončev – jedini preostali lokalni lider SPS a opomenut je pred isključenje.

Ovim događajima je prethodilo tabloidno prepucavanje pomenutih visokih funkcionera u štampi i na društvenim mrežama, a bilo je i šamara. Postizborne unutarpartijske svađe između direktorke marketinga Dunav osiguranja i „prve starlete“ SPS a Ivane Petrović i Dijane Vukomanović završene su fizičkim obračunom koji je zaustavio Branko Ružić pre nego što su nekoj od njih nastradali manikir i šminka. Nakon toga, Dijana se našla u verbalnom klinču sa Novicom Tončevim oko načina na koji treba organizovati vraćanje dugova koju ova nekada najbogatija partija u Srbiji ima, a sve se završilo šamarom na licu Nemanje Đorđevića, misterioznog prijatelja određenih krugova u SPS u, kojim ga je častio Nenad Borovčanin u jednom od lokala kojima upravlja Đorđević u Beogradu.

U zbiru – prepucavanja, šamaranja, izbacivanja i napuštanja partije koja se uprkos solidnom rezultatu na izborima u aprilu 2016. bori za opstanak predvođena liderom koji se svako malo nađe bilo na udaru tabloida, bilo na udaru ljudi iz SNS a i samog predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića. Dačić je i u ovoj „situaciji“ pokušao da se pokaže kao autoritet u stranci time što je zabranio članovima rukovodstva da se dalje oko ovih unutarpartijskih problema javno izjašnjavaju na posebnoj sednici održanoj u nedelju 9. oktobra i intervjuom tabloidu „Kurir“ istog dana.

Lider SPS a se ispovedio tabloidu koji je „pržio čorbu“ oko njegove „miljenice“ Ivane Petrović, dok je druge „priče“ pokrivao konkurentski tabloid „Alo“, koji je prvi javio o tuči Borovčanina i Đorđevića i koji je svesrdno prenosio stavove Dijane Vukomanović u vezi sa „karakterom“ Novice Tončeva. Sada je Dačićevim intervjuom „Kuriru“ priča zatvorena ili je on samo uspeo da na čas pomeri pažnju sa SPS a u nadi da će bez dodatnih pritisaka sa strane uspeti da reši probleme u stranci.

Međutim, očevidno je da je SPS tvrđava opasno uzdrmana i da je možda samo pitanje trenutka kada će se dodatno urušiti i krenuti ka propadanju jer je „dinamika“ unutar partije takva da oni bez vlasti i bez novca teško mogu da prežive u senci ogromnog koalicionog partnera u vidu SNS a. I možda sve o tome saznamo sa društvenih mreža.

NOVA JESEN ISTI PROBLEMI: Dačić je čovek koji skoro dvadeset pet godina preživljava na političkoj sceni Srbije. Čovek koji je promenio statut partije u vreme dok je Slobodan Milošević bio živ i koji je neka vrsta disidenta u tom sistemu, pokazao je sposobnost da vodi partiju koja ima sedamdesetogodišnje nasleđe i sve manje resursa. On je uspevao da obezbedi nadu velikom partijskom sistemu da će SPS biti važan i u vreme vladavine DOS a, DSS a, DS a i danas SNS a. Uz pomoć nasleđene infrastrukture na lokalu, pozicija u sektoru bezbednosti i upravljanja velikim javnim preduzećima kao što su EPS, Srbijagas ili Dunav grupa i Galenika, Dačić je uspevao da za stranku obezbedi novac i uticaj.

Pre samo godinu dana, u jesen 2015. godine, kada je beogradski KRIK objavio snimke Dačića i nekih njegovih saradnika sa članovima narko-kartela, izgledalo je da je on u većim problemima nego kada je godinu i po dana ranije priznao da je imao sa njima kontakte, koje je u prvi mah negirao. Međutim, preživeo je, ali ipak opasno uzdrman.

U poređenju sa tim trenutkom ovo što se poslednjih nedelja dešava u SPS u izgleda kao ujed komarca. Međutim, sasvim je moguće da će baš taj ujed na kraju biti i koban za partiju i Dačića. Odlaskom Dijane Vukomanović i izbacivanjem Nenada Borovčanin iz stranke je otišao dvojac koji je SPS u davao drugačije lice i svojim karijerama van partije pokazivao da ta tvrda klijentistička tvorevina ima sposobnost da se menja i da za sebe obezbedi budućnost time što će dati prostor ljudima koji su u njoj videli mogućnost organizovanja istinske stranke levice.

Dijana Vukomanović važila je za „miljenicu“ Ivice Dačića, on ju je pozvao i doveo u partiju, verovatno u trenutku kada je osećao da bi SPS mogao da se menja, da treba napuštati stare pozicije i probati da se u novim generacijama nađe podrška. Problem sa Dačićem je što za njega čini se jedino postoji politika preživljavanja, što nije mala stvar imajući u vidu okolnosti, ali nije dovoljno da se oko SPS a razvije novi narativ. Dijana je, uz nezaobilaznu Slavicu Đukić Dejanović bila jedina vidljiva drugarica iz SPS a, jedina žena iz stranke koja se deklarativno zalaže za ravnopravnost u svakom pogledu i to kada se pogleda unazad 25 godina nije mali domet, jer će se malo ko setiti neke važne žene iz SPS a, osim Gorice Gajević.

Borovčanin je, čini se, iz istih razloga pristupio SPS u posle bogate bokserske karijere, on je ostvaren i poznat, pa iskreno zvuči njegovo zalaganje za neke promene koje je pokušavao da sprovede dok je bio državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta.

Uz njih dvoje i uz Srđana Dragojevića, Nešu Galiju Milosavljevića i Predraga J. Markovića, SPS je u jednom trenutku zaista izgledao kao mesto gde se potencijalno dešava nešto politički zanimljivo, gde se možda stvara tle „leve ideologije“ i da će Dačić, uprkos svemu, svom karakteru i brojnim kontroverzama koje ga prate, uspeti da sprovede tranziciju u pravu socijalističku stranku ravnopravnih ljudi koji se zalažu za pošteniji svet.

TAMNA STRANA MESECA: Međutim, ovaj Dačićev „ribrending“ nije uspeo jer su navike rukovodstva išle u potpuno drugom pravcu. Za razliku od onoga što su oličavale pomenute osobe koje su u stranku besplatno unele deo svoje nesporne biografije, u SPS su ulazili i neki sasvim drugi. Tako smo dobili priču o bahatoj Ivani Petrović, koja je munjevito napredovala u stranci i sa 32 godine već bila kooptirana u Glavni odbor, a da niko nije nikada ni video ni čuo na javnoj sceni.

O njoj se više izveštavalo kao starleti, brzo je postala meta tabloida koji su obilato prenosili njene slike sa skupih letovanja koje je sama postavljala na društvenim mrežama. Saznalo se i da je radila kao osoba za saradnju sa medijima u Srbijagasu kod Dušana Bajatovića da bi je posle premestili u Dunav osiguranje na mesto direktorke marketinga.

I jedna i druga firma, u vlasništvu države, dugo godina su zabran za SPS, ali se sad neko iznutra odlučio da javnost upozna sa Ivanom Petrović, koja vozi crvenog mercedesa vrednog nekoliko desetina hiljada evra i živi, uopšte, na visokoj nozi. „Kurir“ je objavio seriju tekstova o njenom načinu života, a brzo nakon toga je javljeno da je ona napala i izudarala Dijanu Vukomanović u centrali SPS a na Studentskom trgu u Beogradu, jer je, kako je kasnije objašnjavala, „branila svoje dostojanstvo“.

Javnost ni do danas nije saznala na koji način je mirna i blaga Dijana ugrozila dostojanstvo temperamentne Ivane Petrović, ali smo zato nedavno na društvenim mrežama mogli da vidimo kako se „obračunava“ sa drugim visokim funkcionerom SPS a Novicom Tončevim, koji važi za jednog od najbogatijih članova ove partije.

Dijana je njemu, na neki način, na Tviteru, zamerila što je „toliko“ bogat, pitajući se kako to možeš da budeš socijalista i milioner. Iako Tončev nije „aktivan“ na Tviteru, očevidno je brzo doznao za ove „prozivke“ pa je u maniru čoveka sa sniženim osećanjem za pristojnost odgovorio Dijani da se i ne zna ko je ona, da ona postoji samo zato što joj je partija to dala i da ona niti ima nešto niti je nešto doprinela SPS u.

Njihova debata se povela povodom informacije objavljene u „Blicu“ da je SPS pred bankrotom, da duguje preko četiri miliona evra i da nekada najimućnija organizacija u Srbiji možda neće uspeti da finansijski preživi ovu godinu.

Tončev, preduzimač iz Božice, sela sa Vlasinskog jezera nadomak Surdulice, postao je u poslednja tri izborna ciklusa jedini preostali lokalni lider na kog SPS može da se osloni. On je dominantan u svojoj opštini i svoju je dominaciju često koristio da ismeva SNS i samog Aleksandra Vučića. Pored toga, njegov brat Ivica Tončev dugo je bio bliski saradnik Ivice Dačića mada niko nije razumeo po kom osnovu i na koji način. Njega su mediji povezivali sa različitim kriminalnim grupama, a posle dolaska na vlast SNS a bio je jedno vreme važan šraf u upravi FK Crvena zvezda, koju je predvodio Slaviša Kokeza.

Tončevi važe za imućne ljude, nedavno je Novica otvorio i novi hotel u Nišu; njegova građevinska firma „Tončev gradnja“ radi punom parom.

Ako je nekadašnji lider SPS a iz Trstenika Raka Radović znao da kaže da SPS, kao i svaki dobar tim, u devedesetim godinama dvadesetog veka ima one koji daju golove, one koji grade igru i one koji krljaju, onda je to prevedeno na današnji kontekst nešto drugačije: ima onih koji bi trebalo da nude ideologiju jednakosti biračima, a ima i onih koji zarađuju na toj prodaji.

PESNICE I TVITOVI: Ako se za Tončeva zna šta radi i odakle mu, to se sa sigurnošću ne može reći za Nemanju Đorđevića, posredno važnu figuru u ovoj priči, koji osim pogrdnih nadimaka ima i veliku imovinu u Beogradu. Nekada omladinac, preuzimao je slobodni Radio B92, kasnije kao novinar TV Most, stanicu u vlasništvu Dušana Bajatovića, a poslednjih desetak godina Đorđević je u Beogradu poznat kao kafedžija, posebno po restoranu Sokače pored stadiona Polet na Dorćolu. Pored toga, on ima na desetine drugih lokala i dospeo je u ponovo u „centar pažnje“ kada je Nenad Borovčanin, na mestu potpredsednika beogradske opštine Stari grad, najavio preispitivanje odluka o dodeli poslovnog prostora na toj opštini jer su se pojavile glasine da Đorđević ne samo što ima veliki broj lokala koje vodi, nego i da neke od njih izdaje za mnogo veći novac. Inače, poznato je da je Đorđević veoma bogat, ali nikome do kraja nije jasno na koji način se to on obogatio. Zna se, takođe i da ima „dobre veze“. Borovčanin nije u to takao, već samo najavio da će se neke stvari preispitati, i došlo je do sukoba. Njih dvojica su se sreli u Sokačetu, palo je kratko prepucavanje koje je Borovčanin okončao šamarom, što je bilo na sreću, jer da je udario Đorđevića „kao bokser“ ko zna kako bi ovaj završio. Pored toga, Borovčanin je od trenutka kada je ušao u vladu, govorio manje-više otvoreno o mnogim problemima u sektoru Ministarstva omladine i sporta, huliganizmu i potrebi obračuna države sa njima. Takođe, veoma je otvoreno komentarisao različite stvari u državi na društvenoj mreži Tviter, što se očevidno nije dopalo drugovima iz partije. Ali, teško je poverovati da je Tviter došao Borovčaninu glave, jer se zna da je Đorđević stari prijatelj i Dačića i Bajatovića i Aleksandra Antića, te se da predsednik SPS a često boravi u Sokačetu, posebno u VIP salonu tog lokala.

ČUDA DA SE DESE: Sam Borovčanin, kao ni drugi akteri, nije želeo da komentariše sve ove događaje, ali izgleda da je u SPS u došlo ne do ideološkog, nego do finansijskog razmimoilaženja. Pored toga, staro članstvo se osulo, nema novih lidera na lokalu, a Vučić je presekao standardne neformalne izvore finansiranja stranke pa se sada hvataju pozicije za dan posle. Dačić je u poslednjoj deceniji uspeo da ljudima koji su blizu vrha stranke i prijateljima obezbedi lagodan život, često primajući na sebe odijum javnosti i onih koji su moćniji od njega u političkom životu Srbije. No, čini se da sat odbrojava i da je rasulo u partiji potvrda da se dalje „tako ne može“, jer biti na vlasti bez, a ne kontrolisati novac ni u jednoj sferi dovodi do laganog umiranja partije.

Dačić se oduvek najviše bojao opozicije i u poslednje četiri godine pristaje na sve samo da zadrži bar poziciju za sebe unutar vladajuće koalicije. Za Antića se odavno priča da je „Vučićev favorit za predsednika stranke“, a Branko Ružić se isključio iz javnosti poslednjih meseci. Milutin Mrkonjić je odustao od ideje da bude nešto više od počasnog predsednika. U takvoj atmosferi, pitanje je da li je Dačiću preostao još koji politički život. Sigurno je da će on pre o tome da peva, nego da tvituje.