Klima se menja, moramo i mi

Pre šest meseci stigla sam u Srbiju, a pre toga sam živela u drugim državama i regionima, teško pogođenim uticajem klimatskih promena. Na Bliskom istoku pretvaranje zemlje u pustinju i sve veća nestašica vode izazivaju tenzije i sukobe. U Indoneziji seča prašuma i isušivanje tresetišta zbog poljoprivrede smanjuju sposobnost apsorbovanja CO₂ na globalnom nivou. U Indiji sve učestalije poplave i cikloni dovode do stradanja ljudi i ekonomskih gubitaka. Misliti da su klimatske promene nešto što se događa daleko od Evrope i da smo mi, u regionu Balkana, zaštićeni od njihovih najgorih efekata, bila bi greška. Klimatske promene ne poznaju granice – bez obzira gde se nalazimo na ovoj planeti, osećamo njihov uticaj.

Klima na Zemlji menja se brzo i korenito. Intenzitet ekstremnih vremenskih nepogoda – toplotnih talasa, šumskih požara, poplava i suša, povećao se u proteklih 50 godina. Ove pojave su se javljale i ranije, ali prosečno jednom u deceniji, a danas se događaju svake godine ili čak nekoliko puta godišnje. Sa trenutnim povećanjem prosečne globalne temperature za približno 1°C iznad predindustrijskog nivoa, očigledno ne možemo da poništimo globalno zagrevanje tokom naših života. Bitka koju možemo da dobijemo je zaustavljanje globalnog zagrevanja na 1,5–2°C u odnosu na predindustrijski prosek. Do te granice ljudi, kao vrsta, mogu da se prilagode. Samo u 2018. godini, 17,2 miliona ljudi je raseljeno zbog katastrofa izazvanih klimom u 148 zemalja i teritorija širom sveta.

U Srbiji klima već utiče na proizvodnju hrane i na zdravlje ljudi. Suše dovode do pada prinosa useva i rasta cena. Toplotni talasi doprinose povećanju stope smrtnosti. Poplave iz 2014. godine dovele su do zagađenja zemljišta opasnim materijama i kanalizacionim otpadom. Ako se ostvare neka od najstrašnijih predviđanja, zemlje Zapadnog Balkana mogu da očekuju zagrevanje do 3°C do sredine veka, uz povećanje količine padavina, češće i duže periode toplotnih talasa i suša. Ukoliko nastavimo po starom, ekstremne vremenske nepogode dovešće do propadanja useva i nestašice hrane, povećane potrošnje energije i smanjenja dostupnosti vode leti, kao i širenja novih bolesti. Najsiromašniji, kao što su ruralne zajednice sa niskim primanjima, imaju najmanje kapaciteta za prilagođavanje, što bi moglo da ubrza dalje napuštanje sela. Međutim, i urbane sredine su izložene riziku.

Tokom samita Ujedinjenih nacija o klimi u Njujorku prošlog meseca desilo se otrežnjenje – države, gradovi i privatni sektor predstavili su konkretne planove. Čak 65 zemalja obavezalo se na nultu neto emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine, dok se 130 banaka – trećina tog sektora globalno, obavezalo da će uskladiti poslovanje sa ciljevima Pariskog sporazuma. Mladi su istupili, jasno poručivši da smo mi odgovorni za klimatske promene. Na nama je da uvedemo preko potrebne promene u funkcionisanje naših privreda i ponašanje. Vreme za akciju je sada.

DA LI SE SRBIJA I REGION BUDE

Uprkos opsežnim naučnim dokazima i globalnom pokretu za reagovanje na klimatske promene, čini se da region Balkana ne prepoznaje neophodnost hitnog preduzimanja akcije.

Prema podacima istraživanja nedavno sprovedenog za UNDP, većina ljudi u Srbiji svesna je klimatskih promena u svom okruženju, a 67 odsto smatra da su izazvane delovanjem ljudi. Ali samo jedna trećina nešto i preduzima, poput štednje energije ili kupovine energetski efikasnih uređaja. Ljudi na svojoj koži osećaju uticaj suša i poplava, kao i jakih oluja i ekstremno hladnog vremena, kroz nestašicu struje i vode ili kroz štetu u oblasti poljoprivrede i na imovini.

Znamo da moramo da radimo na dva fronta – da ublažimo uticaje smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i prilagodimo se izmenjenim uslovima života.

Iako je doprinos Srbije od 0,1 do 0,2 odsto u globalnoj emisiji GHG izuzetno nizak, i ostale manje zemlje imaju slične nivoe. Kada se sve te emisije saberu, to je značajan udeo globalno. Zato i zemlje koje imaju visoku emisiju GHG, kao i one čija je emisija niska, moraju da nađu rešenje optimalno za sve i da se klone delimičnih rešenja koja pogoduju samo nekima. Energetski sektor u Srbiji emituje 80 odsto GHG. Pravovremeno ulaganje u prelazak na obnovljive izvore energije i povećanje energetske efikasnosti, značajno bi smanjilo emisije i ublažilo teret tranzicije po građane. Odlaganjem promena, konačnu cenu ćemo platiti pogoršanjem zdravlja i skraćivanjem životnog veka usled zagađenja vazduha prouzrokovanog sagorevanjem uglja.

Iako Vlada Srbije preduzima pozitivne mere – povećanje nacionalno utvrđenih doprinosa prema Sporazumu o klimi iz Pariza, izrada Strategije borbe protiv klimatskih promena i nacionalnog plana prilagođavanja – potrebni su daleko ambiciozniji planovi i ubrzavanje konkretnih aktivnosti, što važi i za druge slične zemlje. U nedavnoj zajedničkoj poruci Vladi Srbije, Delegacija EU i UNDP ukazuju na oblasti u kojima je potrebno ubrzati uvođenje i primenu dostupnih rešenja u borbi sa klimatskim promenama, i pozivaju Republiku Srbiju da preduzme konkretne korake kako bi zemlja spremno dočekala buduće izazove, u skladu sa ciljevima održivog razvoja.

Mnogo toga se može učiniti. Na primer, efikasnim upravljanjem vodom u skladu sa standardima EU mogu da se izbegnu nestašice. Ušteda energije smanjuje ne samo emisije GHG, već i račune za struju. Uzgoj otpornijih kultura i razvoj sistema ranog upozoravanja i nadgledanja mogu da poboljšaju prilagođavanje klimatskim promenama u oblasti poljoprivrede.

Za jačanje otpornosti na promene klime neophodne su početne investicije, ali ako se ništa ne učini – troškovi će samo rasti. Prilagođavanje na klimatske promene ne mora nužno da dovede do gubitka radnih mesta. Izgubljena radna mesta u nekim sektorima (npr. vađenje uglja) mogu se nadoknaditi u drugim sektorima (npr. šumarstvo). Takođe, izračunato je da bi suma troškova štete nastale usled ekstremnih vremenskih nepogoda od 2000. godine bila dovoljna da se završe gotovo svi potrebni radovi na sistemima vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda u skladu sa normama EU.

AKCIJE U TOKU

Radi povećanja udela energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu Srbije, UNDP i Globalni fond za zaštitu životne sredine (GEF) obezbedili su početni kapital za izgradnju šest biogasnih postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije pomoću poljoprivrednog otpada, uspostavili onlajn platformu za e-trgovinu biomasom i osigurali da dalja ulaganja u postrojenja na biomasu predstavljaju manji rizik za investitore iz privatnog sektora.

Povećavanje energetske efikasnosti javnih zgrada i pomaganje lokalnim zajednicama da pronađu inovativna rešenja za smanjenje emisija GHG, još jedan je primer kako UNDP i GEF pomažu gradovima i opštinama u Srbiji da postanu otporniji na klimatske promene. Primena pet podržanih inovativnih tehnoloških rešenja smanjiće količine CO₂ za približno 500.000 tona, što je jednako sadnji drveća na površini 145 fudbalskih terena.

Bačena hrana koja trune na deponijama izvor je 8 odsto globalne emisije GHG. UNDP je prošle nedelje najavio partnerstvo sa kompanijom Delhaize, najvećim maloprodajnim lancem prehrambenih proizvoda u Srbiji, kako bi višak hrane koja ispunjava bezbednosne i zdravstvene kriterijume bio distribuiran ljudima kojima je potreban, što će smanjiti emisije GHG i podstaći cirkularnu ekonomiju.

Mladi u Srbiji pokazuju mnogo bolje razumevanje i veću zabrinutost u pogledu klimatskih promena od starijih generacija. Postoje ohrabrujući primeri koji ukazuju da se mladi u Srbiji pridružuju globalnoj kampanji i Akciji za klimu: Trash Hero organizuju akcije čišćenja u urbanim sredinama, Gerila baštovani sade zelenilo u napuštenim gradskim prostorima, Zelena omladina podiže svest među vršnjacima, dok drugi pozivaju na životni stil bez otpada.

Negativni trend izazova uzrokovanih klimatskim promenama ubrzava se sa svakom godinom izgubljenom usled nereagovanja. Zemlje regiona sada moraju da ulože zajedničke napore kako bi se izborile sa posledicama. Znamo da klimatske promene utiču na kvalitet našeg života, zdravlje i životnu sredinu, pri čemu su najsiromašniji najviše izloženi riziku. Kao što je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš istakao – klimatske promene su najvažnije pitanje doba u kome živimo. Ono što radimo danas, koraci koje sada preduzimamo, ako ih preduzmemo, imaće trajan uticaj na našu i budućnost generacija koje dolaze.