Preko prelaza Merdare na teritoriju Kosova i Metohije 16. septembra pušteno je 27 kamiona, koji su iz uže Srbije na Kosovo prevozili žito, brašno i građevinski materijal. Tako je počelo normalizovanje transporta robe na osnovu dogovora pregovaračkih timova Beograda i Prištine o carinskom pečatu i pratećoj dokumentaciju, postignutog 2. septembra u Briselu. Tokom vikenda na Kosovo je preko Končulja i Merdara ušlo blizu 200 kamiona sa robom proizvedenom u Srbiji, a u ponedeljak 43.
Kamioni s Kosova su propuštani u Srbiju samo uz statusno neutralni pečat i dokumentaciju.
Vlada Srbije je, inače, u petak 16. septembra izmenila Uredbu o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Kosova i Metohije, što praktično znači uvođenje ponovne naplate PDV-a na promet roba i usluga, a ukidanje carinskog postupka na kontrolnim punktovima na administrativnim prelazima prema Kosovu. Formalno, promet roba i usluga na Kosovu tako se vraća u poreski sistem Srbije, kako se obrazlaže, da bi se suzbile zloupotrebe pri prometu telekomunikacionih usluga, koje se oporezuju prema mestu primaoca usluga, kao i u prometu nafte i naftnih derivata koji sa teritorije uže Srbije idu na Kosovo. Posledica ove odluke je ujednačavanje cene benzina na severu Kosova s cenama u Srbiji, pa u Severnoj Mitrovici bezolovni benzin sada košta 132 dinara, dok je pre pomenute vladine odluke koštao 120 dinara.
Zbog pokušaja KFOR-a da na prelaze severno od Ibra pored svojih vojnika i pripadnika Euleks carine i policije, dovede i pripadnike kosovske carine i policije, ponovo je, međutim, izbila kriza na prelazima Jarinje i Brnjak. Ti prelazi su pre početka carinskog spora tokom leta imali poseban status na osnovu plana o šest tačaka generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna, koji je prihvatio i Savet bezbednosti. „Na ta dva prelaza treba da postoje – citiram: samo međunarodni carinski službenici“, precizirao je Tanjugu Borko Stefanović, šef srpskog pregovaračkog tima. Po njegovoj oceni, Priština sada pokušava da tu situaciju promeni u svoju korist.
U međuvremenu, odbor za unutrašnje poslove i bezbednost kosovske skupštine zatražio je od nadležnih tela da uklone barikade na severu Kosova i omoguće slobodno kretanje na čitavoj teritoriji Kosova, kao i rad sa svih kosovskih relevantnih ministarstava. Da kosovska strana te pokušaje izvodi uz podršku SAD, govori i to da je američka državna sekretarka Hilari Klinton u međuvremenu, izjavila da snažno podržava proširenje nadležnosti kosovskih institucija na severu Kosova.
Da će se u tom kontekstu nastaviti neka vrsta mekog pritiska na Srbiju govore i izveštaji o razgovorima potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića i evropskog komesara Štefana Filea u kojima se uz komplimente provlači i to da EU očekuje dodatne rezultate u dijalogu predstavnika Beograda i Prištine, koji treba da se nastavi krajem septembra.
Utorak 20. septembar je bio sedmi dan srpskog protivljenja uspostavljanju kosovskih institucija severno od Ibra. Oni to čine na sedamnaest barikada, koje ojačavaju i uz koje izvode performanse – od večeri folklora do večeri poezije (videti reportažu Zorana Kosanovića „Jarinje, Jarinje, kupus i slanine).
Na ibarskom mostu u selu Jagnjenica u opštini Zubin Potok, u ponedeljak u 7.15 ujutro, KFOR je odgovorio kontrablokadom: sa dvadesetak oklopnih vozila, džipova i kamiona Srbima je presekao put između Zvečana i Mitrovice i započeo rigoroznu kontrolu putnika i robe. Za nekoliko minuta u Jagnjenicu je iz pravca Zupča i okolnih sela Ibarskog Kolašina stiglo više stotina ljudi. Srbi su ubrzo potom dovezli dva kamiona natovarena građom i KFOR-u zaprečili put. Nemački potpukovnik Klaus Glav i predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić su, posle sat pregovora u obližnjoj bašti, postigli dogovor da se KFOR povuče, a narod da se raziđe.
KFOR, koji u Nemačkoj naručuje tešku mehanizaciju za uklanjanje zemljanih prepreka, u ponedeljak kasno po podne je iz helikoptera bacao letke upozorenja na kojima piše da barikade na putevima predstavljaju opasnost za sve u vanrednim situacijama, jer pomoć neće biti u stanju da dopre do onih kojima je potrebna, te da je „u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN KFOR odgovoran za ponovno obezbeđivanje slobode kretanja“.
Srbi su odgovorili svojim letkom: „Blokada predstavlja nezadovoljstvo srpskog naroda zbog postavljanja carinika i nepoštovanja Rezolucije 1244 UN. Bolje je braniti se blokadama i barikadama nego oružanim otporom. A, vi, gospodo iz KFOR-a, razmislite da li smo u pravu.“
Posredstvom radija „KFOR“, građani su obaveštavani da je na prelazima uspostavljena carinska kontrola, i da nekomercijalna roba može da ide preko prelaza Jarinje i Brnjak, a akcizna preko Merdara, dok se carinjenje mora vršiti na terminalu u južnoj Mitrovici. Pripadnici KFOR-a su u utorak ujutru uklonili bodljikavu žicu na administrativnom prelazu 31 Brnjak, koji je od 16. septembra bio u potpunosti zatvoren. Srbi, koji su se od kiše sklonili u zgrade blizu barikade tik uz prelaz, nisu na to reagovali.