Kako su studenti utrčali u EU

Osamnaest dana trčala je grupa studenata iz Srbije i konačno, u ponedeljak, posle 2000 pređenih kilometara, stigla tamo kuda je pošla – u Brisel. Akcija “Od mog sela do Brisela” počela je 25. aprila kada se grupa studenata odlučila na ovaj poduhvat jer nisu zadovoljni odgovorom vlasti na šestomesečne proteste i blokade fakulteta. Pre njih, grupa od osamdeset biciklista i biciklistkinja iz Srbije prešpartala je Evropu da stigne do Strazbura. Ova akcija zapravo je nastavak te – studenti i studentkinje odlaze van granica Srbije i šire poruku o onome što se ovde događa.

U utorak, pre ulaska u Evropski parlament (EP), studenti su odali poštu stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu na neuobičajen način: izuli su patike u kojima su trčali do Brisela i rasporedili ih zajedno sa po jednom belom ružom i godinama rođenja i smrti svih onih koji su stradali u novosadskoj tragediji. Studenti ultramarartonci su potom ušli u zgradu Evropskog parlamenta i počeli sastanke.

ŠTA MISLITE O EU

Prvom sastanku je prisustvovalo desetak poslanika EP iz pet političkih grupacija, ali samo jedan poslanik Evropske narodne partije, stranke koja predvodi vladajuću koaliciju i čija je pridružena članica i Srpska napredna stranka.

Iako veliki deo poslanika već zna šta se dešava u Srbiji od 1. novembra do danas, u utorak 13. maja imali su priliku da iz prve ruke čuju glas studenata. Studente su poslanici EP pitali o njihovom odnosu prema Evropskoj uniji, s obzirom na to da su se čule kontroverzne poruke i o toj temi iz Srbije.

Konkretno, na dan kad su trkači stigli u Brisel, plenum studenata u blokadi Filozofskog fakulteta u Beogradu oglasio se saopštenjem koje ne pominje kolege koje trče, ali izražava ne tako evropski nastrojeni sentiment. Za sada iz Brisela nema vesti o tome kako su studenti odgovorili na ova pitanja, ali je izvesno da je plenum Filozofskog fakulteta do sada nekoliko puta zauzimao stav koji je ili drugačiji od drugih, ili o pitanjima o kojima se većina fakulteta u blokadi, makar javno, nije izjašnjavala.

Svakako, ni najtvrđi evroskeptici, ni plenum Filozofskog, ne mogu da opovrgnu činjenicu da je Srbija geografski u Evropi i da je zemlja kandidat za članstvo.

“Studenti su dobili podršku svih političkih grupacija. Mi ovde imamo određene razlike između sebe”, rekla je Biljana Borzan, evroposlanica iz redova socijaldemokrata. “Međutim, kada se radi o nekim osnovnim vrednostima kao što je, recimo, borba protiv korupcije, vladavina prava i slično, tu smo uglavnom svi ujedinjeni i u tom smislu su studenti dobili podršku.”

Biljana Borzan je ovo izgovorila verovatno i ne sluteći da na isti način funkcionišu i plenumi fakulteta u blokadi.

Ona je dodala da se evroposlanici nisu izjašnjavali o političkim stavovima, niti davali bilo kakve savete vezano za unutrašnje stvari u Srbiji, ali su pružili podršku: “Sve je lako možda organizovati na kratko, međutim, na duge staze je teško održavati tu odlučnost i želju za nekom boljom Srbijom”, rekla je ona.

Evroposlanik Zelenih Gordan Bosanac rekao je kako je dobra vest da su na sastanku bili svi proevropski zastupnici: “Iako radim u parlamentu, znam da nije uvek lako okupiti sve. Ali, to znači da je interesovanje ovde veliko”, rekao je on.

Bosanac je istakao da mu je bila veoma važna izjava jednog studenta:

“Kad su ga pitali kako je moguće da su uspeli da se dignu protiv režima, a živeli su u tom režimu koji je zarobio institucije, оn je rekao da su, u stvari, njima roditelji preneli te vrednosti. Znači da postoji sve vreme jedan paralelni sistem koji čuva vrednosti demokratije i ljudskih prava u Srbiji”.

Sa druge strane, studenti kažu da su poruku preneli, te da su je evroposlanici čuli.

“Jasno smo dali do znanja šta se dešava u Srbiji i videćemo nadalje kako će stvari da se dešavaju. Apsolutno razumeju poruku koju šaljemo i po njihovom mišljenju, te stvari koje mi tražimo su zapravo i stvari za koje se i oni zalažu kao institucija i daju nam podršku da istrajemo u našoj borbi”, naveli su studenti.

SUSRET SA PICULOM

Studentski pokret, koji je doneo novu dinamiku na političku scenu u Srbiji, sada se nalazi na raskrsnici, ocenio je, nakon susreta sa studentima, izvestilac Evropskog parlamenta Tonino Picula. “Maraton je možda dobro poređenje s Evropskom unijom”, rekao je Picula za “Dojče vele”: “Ne radi se, naime, o trčanju na kratke staze, već o dugačkom putu koji traži odricanja”.

Picula kaže da su on i njegove kolege čestitali studentima na onome što rade mesecima. “Studentski pokret, koji je izazvao veliku zainteresovanost u EU, ali je i generisao veliko interesovanje u Srbiji, nalazi se na raskrsnici. Sada moramo čuti neke jasnije odgovore na sasvim konkretna pitanja o tome šta će se u Srbiji dalje dešavati”, kaže Picula.

On je rekao i da je u ovom trenutku najveća prepreka za Srbiju priroda njene vlast: “Ta priroda, oličena u Aleksandru Vučiću, zaista je ambivalentna prema sopstvenom deklarisanom cilju, odnosno članstvu u EU, jer ne možemo prihvatiti kao verodostojnu tu listu želja koja dolazi iz zvaničnog Beograda i sasvim drugačije, diskrepantno ponašanje, kao što je bio nedavni odlazak srpskog predsednika na Putinovu paradu u Moskvu”. Zato su, kaže Picula, u Briselu, sugerisali studentima da se ipak treba vrlo jasno opredeljivati u dnevnopolitičkom delovanju za one vrednosti koje predstavlja EU, a isto tako organizovati i konkretnu akciju, koja bi trebalo korenito da promeni situaciju u Srbiji.

Po njegovom mišljenju, studentski pokret je doneo novu dinamiku na političkoj sceni u Srbiji, ali u kojoj meri će ta dinamika predstavljati neko konkretno rešenje za nagomilane probleme Srbije – ostaje da se vidi. “Drugim rečima, vlast se u demokratijama menja na izborima, a ono što ovog trenutka nije jasno jeste da li studenti žele da budu podržani ili žele nekoga da podrže”, rekao je izvestilac EP iako je nama ovde jasno kako su studenti zamislili svoju listu na izborima koje zahtevaju od vlasti. Naime, oni će listu sastaviti, ali na njoj neće biti sami studenti, već ljudi koje oni odaberu.

ZA TO VREME, U SRBIJI

Dok studenti iz Srbije u Briselu pojašnjavaju evroposlanicima i predstavnicima institucija EU svoju poziciju i političku krizu u Srbiji, u Beogradu boravi Antonio Kosta, bivši portugalski premijer i predsednik Evropskog saveta. Za razliku od uobičajene prakse, Kosta će se sastati i sa predstavnicima opozicije. To obično nije slučaj pošto je Evropski savet najviši politički organ Evropske unije, te se njegovi predstavnici sastaju samo sa zvaničnicima zemalja kandidata. Upitan o napretku Srbije, Kosta je rekao da se pristupanje članstvu u EU bazira na zaslugama i da ista merila važe za sve kandidate, da sada nisu svi na istom mestu u pristupanju, ali da misli da oni koji trenutno nisu vodeći mogu da sustignu vodeće kandidate.

Rečnik je svakako standardno diplomatski i polukriptičan, ali izvesno je da je predsednik Srbije razumeo poruku.

A dok se sve ove posete odvijaju, nad Srbijom se nadvija još jedan mrak. Viši sud u Novom Sadu produžio je 13. maja pritvor za šestoro okrivljenih za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije u saizvršilaštvu. Reč je o novosadskim aktivistima uhapšenim 14. marta nakon što je više televizija sa nacionalnom frekvencijom emitovalo snimak njihovog sasvim zaumnog i bezazlenog razgovora. U saopštenju se navodi da je vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu, preispitujući po službenoj dužnosti odluku o pritvoru protiv okrivljenih Mladena Cvijetića, Srđana Đurića, Lazara Dinića, Marije Vasić, Lada Jovovića i Davora Stefanovića, a nakon podnošenja optužnog predloga, jednoglasno donelo rešenje kojim je prema imenovim okrivljenima produžen pritvor za 30 dana i koji po tom rešenju može trajati do 12. juna.

...

I dok imamo ljude koji već dva meseca trunu u zatvoru, jedna žena je na slobodi: Milica Stojanović, koja je tokom januarskih protesta u Beogradu automobilom udarila i teško povredila studentkinju, puštena je iz pritvora. Iako se prvobitno teretila za pokušaj ubistva, optužnica protiv nje je izmenjena i sada je Stojanovićeva optužena za blaže krivično delo – “teško delo protiv opšte sigurnosti”.

Ako je neko mislio da vlast ne utiče na pravosuđe, nek samo pogleda ove dve odluke. Samo će mu se reći sve o stanju ljudskih prava u Srbiji.